Mleč je za pčelinje leglo ono što je za sisare mleko ili za ptice žumance i belance. To je hrana za razviće matica, trutova i radilica. Matičnim mlečom naziva se sakret ždrelnih žlezda mladih pčela radilica. One mleč odlažu u znatnim količinama u matičnjake, odnosno saća specijalne građe, da bi se u njima hranile larve iz kojih će se razviti matice.
Matična larva hrani se mlečom stalno, od početnog razvojnog stadija, a ostale pčelinje larve samo u prvim danima svoga života. Obilat način ishrane mlečom od velikog je uticaja na veličinu i oblik pojedinih organa, fiziološke i biološke osobine, nošenje ogromnog broja jaja, dužinu života, instinkte i dr.
Polen je proizvod prirode, med prirode i pčela, a mleč čisto pčela. Matični mleč je postao pored meda, pčelinjeg voska, pčelinjeg otrova, propolisa i cvetnog (polenovog) praha veoma značajan pčelinji proizvod. Blagodareći svojim osobinama i veoma širokoj upotrebi u narodnoj medicini i kozmetici, naišao je na veoma veliko interesovanje u svetu i kod nas.
Fizičke osobine
Matičin mleč je kremasta, mlečno bela, jako kisela supstanca sa malo gorčim ukusom i specifičnim mirisom. Mleč je bele do bledožućkaste boje. Razlika u boji potiče od primesa pigmenata cvetnog praha. Nijansa boje uopšte ne utiče na kvalitet i farmokološke osobine mleča. Po konzistenciji i izgledu sličan je pavlaci, karakteristične je arome, koja donekle slabo podseća na fenol, ali ne na vosak. Kiselkasta je ukusa je i nešto malo ljuta kada dođe na donji deo jezika. Ukus mu je opor, pali pomalo kao paprika.
Mleč, kada je tek izlučen, tečan je i ima belu boju, ali se ubrzo zgusne i dobija sivkastu boju. Najbolje ga je posmatrati u ćelijama matičnjaka. On se nalazi u dnu matičnjaka na kome leži larva. Kad se larva izvuče iz ćelije matičnjaka, onda se lepo ukaže mleč koji se sad može podesnom drvenom lopaticom izvaditi i staviti u med, u kome se može čuvati i prema potrebi upotrebljavati.
Hemijske osobine
Matični mleč je brižljivo i dosta ispitan i njegov sastav uglavnom je poznat. Ipak, hemija još nije dala svoju poslednju reč o sastavu mleča. Mleč je bogat proteinima, mašću, ugljenim hidratima i prema tome predstavlja veoma hranljiv, visoko kalorični proizvod koji može obezbediti brzi rast matičnih larvi.
Mleč matičnjaka star 3 dana sadrži oko 66% vode i 34% suve materije. Mleč matičnjaka sadrži 66% vode, 12% proteina, 5% masti, 12% redukcionih šećera, 0,8% pepela i oko 3% raznih nedefinisanih sastojaka. Mleč je vrlo bogat kako proteinima tako i mašću i šećerom. Pored navedenih materija u sastav mleča ulaze još i vitamini, aminokiseline, enzimi, masne kiseline i hormonima slične supstance. Pored ostalog, u matičinom mleču nađena je 10-hidroksi decenoična kiselina koja ima antibiotske osobine u odnosu na mnoge bakterije i gljivice.
Mleč je bogat i vitaminima grupe B naročito tiaminom, riboflavinom, piridoksinom i pantotenskom kiselinom. Najinteresantniji u mleču je sadržaj značajnih količina vitamina grupe B. Važno je da se pomenu i visoki sadržaji nikotinske kiseline inozitola. U mleču se naročito nalazi skoro desetostruko više pantotenske kiseline nego u cvetnom prahu. Do sada nije nađena ni jedna materija, koja bi sadržavala istovremeno tako veliki broj vitamina i u tolikoj količini, kao što je to slučaj sa mlečom.
Potpuno odsustvo vitamina A i delimično odsustvo vitamina C u mleču nadoknađuje se njihovim prisustvom u prirodnom medu sa kojim se mleč pri upotrebi meša.
U mleču se takođe nalazi i folna kiselina. Ona je količinski promenljiva, iako se ona nalazi i u hrani matičnih larvi starih tri dana i to od 0,05 do 0,22 gama na gram mleča, u petodnevnim larvama, od 0,11 do 0,25 gama na gram mleča. Da li ona ima suštinsku ulogu u procesu razvitka larvi, nije dokazano.
Naročita sposobnost mladih pčela radilica koje se staraju o ishrani larvi pa i matice je u tome da u svojim ždrelnim žlezdama sakupljaju pantotensku kiselinu. Ona nesumnjivo nastaje usled promena cvetnog praha u toku njegove evolucije. Blagodareći toj sposobnosti radilice mogu podizati krupne i visokoplodne matice. Izvesno je da pantotenska kiselina ima važnu ulogu u procesima razmene materije u larvama, za vreme njihovog razvoja.
Mleč je bogat proteinima i šećerima, ali su ove supstance karakteristične po tome što pripadaju raznim vrstama, za razliku od meda u kojem su one jednostavne.
Hemijski sastav i osobine
Istraživanje matičinog mleča privlači veliku pažnju naučnika, jer zahvaljujući svom sadržaju, ova supstanca omogućava matici sasvim specifične funkcije u pčelinjem društvu i daleko veću dugovečnost u odnosu na pčele radilice i trutove.
Ishrana mlečom matičnih larvi
Svaka ćelija u koju matica snese jaje mora biti snabdevena mlečom. Mleč proizvode mlade pčele, stare 6-14 dana. Mleč kod pčela stvara se u tzv. čeonim ili ždrelnim žlezdama, kojih ima jedan par. Posmatrane pod mikroskopom ove žlezde izgledaju kao brojanice. Dugačke su 14 milimetara, što je gotovo koliko i pčela. Svaka brojanica ima po 500 žlezdica koje luče mleč. One proizvode mleč oko nedelju dana, a onda prestaju lučiti i postepeno se jako smanje.
Ni matica ni trutovi nemaju ovih žlezda. Pčele koje proizvode mleč i hrane larve zovu se dadilje ili hranilje. Da bi one mogle da luče dovoljno mleča, moraju biti ispunjeni izvesni uslovi. One moraju imati dovoljno polena, meda i vode, a uz to i povoljnu temperaturu.
Mlečom pčele dadilje hrane ne samo larve, već u proleće i u leto, i maticu i trutove. Mleč je po svome dejstvu gotovo čudotvorna hrana, jer od sićušnog jajeta, koje teži jedva 0,16 miligrama, larva hranjena samo njime (a to je slučaj sa matičnom larvom) poveća svoju težinu oko 1,250 puta.
Bogata ishrana matičnih larvi mlečom doprinosi ubrzavanju njihovog razvoja i rasta u odnosu na larve radilica. Već u toku 5-6 dana matična larva povećava svoju prvobitnu težinu za oko 300 puta (od 0,1-30 mg), a radilice svega za 150 puta. Matice se potpuno razviju za 16, a radilice za 21 dan. Odrasla matica odlikuje se jako razvijenim polnim aparatom, dugovečnošću, intenzivnom izmenom materije i plodnošću. U periodu nošenja matica pojede svakodnevno veću količinu matičnog mleča. Velika briga radilica (negovateljica) o ishrani larvi i matice dokazuje se time, što su ćelije matičnjaka snabdevene i u vreme trošenja mleča i stalno se dopunjavaju tako da se potrošnja i ne primećuje.
Proizvodnja mleča
U našim klimatskim i pašnim uslovima proizvodnju mleča najbolje je otpočeti početkom juna, jer tada postoje gotovo svi potrebni uslovi za dobijanje najveće količine mleča uz najmanje gubitke po pčelinja društva.
Produktivnost i efikasnost metode koja se primenjuje u proizvodnji mleča u velikoj meri zavisi od stručnosti pčelara, odnosno od njegove veštine i spremnosti, a takođe i od materijalnih i tehničkih uslova kojima raspolaže.
Matičnjake treba prazniti tek pošto hranilice ispune ćelije sa dovoljnom količinom mleča i pre nego što larve potroše veći deo, tj. 2 do 3 dana posle prenošenja larvi. Posle tri dana od dana presađivanja mleč je neupotrebljiv, postaje star, dobija drugu boju i konzistenciju. Pčelinja društva u vreme uzimanja mleča iz ćelija ne smeju se hraniti mlekom, kvascem i drugom hranom bogatom belančevinama.
Postoji način da se pčelinje društvo prinudi na izgrađivanje većeg broja matičnih ćelija (matičnjaka) i prema tome da proizvodi više mleča. Tako, na primer, prema nekim autorima proizvodnja mleča u jednoj košnici može dostići i do 500 g godišnje, bez neke štete za pčelinje društvo i ostale pčelinje proizvode.
Pod uticajem reklame mleč je u razvijenim zemljama postao veoma popularan i forsira se njegova proizvodnja. Zbog ovoga se čak dešavalo da je u mnogim pčelarstvima zapostavljena proizvodnja meda, voska i drugih pčelinjih proizvoda. Da bi se tržište podmirilo mlečom, pčelari su brzo prihvatili ovu proizvodnju, ne misleći o tome kako će se proizvodnja mleča odraziti na život i aktivnost pčelinjih društava. Zbog preteranog oduzimanja mleča i ometanja društava u razdobljima koja nisu bila pogodna za tu proizvodnju, mnoga društva su stradala preko zime, a ona koja su dočekala prolećni razvoj nisu bila sposobna da uspešno koriste glavne prolećne paše.
Da bi proizvodnja mleča tekla bez štete po pčelinja društva, pčelari treba da postupe na jedan od sledećih načina. Za dobijanje mleča postoje dva načina. Prvi način se primenjuje bez prisustva matice i bez presađivanja larvi, a drugi u prisustvu matice i sa obaveznim presađivanjem larvi. Proizvodnja mleča na jedan ili drugi način uglavnom će zavisiti od iskustva pčelara kao i od uslova koji vladaju za vreme proizvodnje mleča.
Matičin mleč, kao proizvod pčela, privukao je pažnju naučnika i potrošača pedesetih godina, posebno u nekim zemljama kao što je Japan, gde se troši na stotine tona ove supstance. Najveći proizvođači matičinog mleča u svetu su Kina i Tajvan gde se proizvede preko 1.000 tona ove materije godišnje.
Kod nas se proizvede i potroši mnogo manje matičinog mleča nego što bi to bilo moguće i potrebno. Istina, u prodaji se nalazi dosta preparata na bazi ove dragocene materije, ali je to sve nedovoljno za tržište koje sve više traži ovakve proizvode.
Način vađenja mleča iz matičnjaka
Ramove sa matičnjacima izvade se iz košnice i prenesu se u pogodnu prostoriju za ovu svrhu. Prostorija u kojoj se obavlja vađenje mleča bezuslovno mora biti čista, bez prašine i bez direktne sunčeve svetlosti. Vađenje mleča treba obaviti što pre i što brže. Cilj je da mleč što kraće vreme bude izložen vazduhu, odnosno uticaju kiseonika, koji uzrokuje promene njegovih osobina. Vađenje se obavlja na taj način što se gornja skrama ćelija matičnjaka rezanjem oštrim tankim nožem pažljivo skida do površine sloja mleča. Kada se na taj način otvore ćelije, pristupa se vađenju larvi koje se u njima nalaze. Vađenje larvi vrši se pogodnom pincetom, ili specijalno podešenom spravom, a potom pristupa i vađenju mleča.
Ako se radi o manjem broju matičnjaka, za vađenje mleča može se koristiti specijalna mala kašičica od plastične mase ili drvena, takvih dimenzija koje odgovaraju veličini i obliku ćelija matičnjaka. Ukoliko imamo veliki broj matičnjaka, preporučuje se specijalni sabirač koji omogućuje brži rad. Ovakav sabirač sastoji se od široke tankostene staklene cevi prečnika oko 2,5 cm, dužine 15-20 cm. Donji deo cevi zapušen je plutenim (bolje gumenim) zapušačem kroz koji prolaze dve tanje cevi od kojih se jedna uroni u ćeliju sa mlečom, a druga izvinuta, služi za isisavanje vazduha iz sakupljača. Ova sisaljka može biti metalna (namesti se na vodovodnu slavinu), strujanjem vode stvara se vakuum. Druga cev koristi za isisavanje mleča iz matičnjaka u sakupljač. Drugi kraj sakupljača zapušten je zapušačem koji skoro hermetički zatvara otvor i može se doterati na bilo koji deo cevi.
Puštanjem u rad vakuum-sisaljke izvadi se cev podesnog prečnika od 5½-6 mm spoljne mere u ćeliju matičnjaka koja izvlači mleč, zatim se brzo uroni u sledeću ćeliju matičnjaka, itd. Ovim načinom mleč iz mnogih ćelija matičnjaka može da se sakupi u jedan sakupljač i to za veoma kratko vreme.
Zapremina sakupljača je oko 30-36 ml, što znači da u njega može da se sakupi mleč iz 200-250 ćelija matičnjaka. Isto tako za izvlačenje mleča iz ćelija može da se koristi i stakleni špric razne zapremine.
U trenutku vađenja mleč se ne menja. Izvađen mleč na temperaturi oko 30°C ne pokazuje promene ni posle 20 časova. Znači, starenje se pojavljuje tek docnije. Ako se drži na vazduhu i ako je izložen suncu, mleč se suši i postaje lepljiv, tvrd i dobija mrku boju. Blagodareći sadržaju inhibitorskih materija aseptičan je, ne plesnivi i ne fermentiše. Radi očuvanja od promene i dužeg održavanja pristupa se stabilisanju u alkoholu ili se umeša u kristalisani med, o čemu će još biti objašnjenja.
Proizvodnja mleča bez prisustva matice
Ako se nekom pčelinjem društvu oduzme matica, pčele će odmah početi da izgrađuju matičnjake u kojima će mlade pčele izlučivati nagomilani mleč iz svojih ždrelnih žlezda. Posle 75 do 80 časova, odnosno četvrtog dana po uklanjanju matice iz društva, vrši se skupljanje mleča iz svih napunjenih matičnjaka. Ako mleč u to vreme ne bi bio sakupljen matične larve bi ga utrošile za svoj život i razvoj.
Oduzimanjem mleča u obezmatičenom društvu može se vršiti još dva puta, ali se to ne preporučuje, jer posle drugog ili trećeg oduzimanja mleča pčele nerado primaju oduzete matice koje im se vraćaju, te postoji opasnost da zbog toga takva društva preko zime stradaju. Međutim, ako se mleč oduzima samo jedanput, pčele rado primaju oduzete matice i društva se mogu osposobiti za iskorišćavanje letnje paše kao i za uspešno prezimljavanje.
Mleč se iz ćelije može izvaditi malom drvenom kašičicom ili pomoću vakuuma. Od oko 1.000 matičnjaka može se dobiti do 350 g čistog mleča. Počeci matičnjaka se sasvim uspešno mogu upotrebiti za ponovno presađivanje i proizvodnju i istog dana vratiti društvu da bi se proces proizvodnje ponovio.
Proizvodnja mleča u prisustvu matice
Za proizvodnju većih količina mleča koristi se Dulitlov metod koji se sastoji u sledećem. Broj društava koja će se pripremati za ovu proizvodnju zavisiće od potrebne količine mleča. Međutim, da bi proizvodnja mleča tekla bez zastoja potrebno je sve unapred pripremiti: društva koja će vršiti prihvatanje presađenih larvi; društva u kojima će se proizvoditi mleč; larve za presađivanje; rezervni mleč; veštačke matične osnovice (plastične ili voštane); igle za vađenje i prenos larvi; nož za skraćivanje ćelija iznad larvi koje se uzimaju za presađivanje; hranu; specijalne okvire sa pokretnim lajsnicama; krpe; peškire kojima će se pokrivati presađene larve. Pošto je sve obezbeđeno, pristupa se proizvodnji mleča.
Za lančanu proizvodnju mleča pčelinja društva moraju biti krcata pčelama, odnosno moraju imati veliki broj mladih pčela sposobnih za izlučivanje većih količina mleča. U prirodi treba da ima u izobilju cvetnog praha, a moraju biti ispunjeni i drugi potrebni uslovi, kao što su predrojevsko raspoloženje, paša, toplota, vremenske prilike, itd.
Pošto su obezbeđeni potrebni uslovi, pristupa se pripremi društva koje će da započinje matičnjake, odnosno da prihvata presađene larve u veštačkim matičnim osnovicama, kao i društva koje će prihvaćene larve u započetim matičnjacima puniti mlečom.
Društvo koje započinje matičnjake. Ovo društvo mora biti vrlo jako i bez matice. Pre početka proizvodnje treba ga nekoliko dana dobro prihranjivati, pa mu oduzeti maticu. Sa prihranjivanjem treba nastaviti sve dok traje potreba za započinjanjem matičnjaka.
Posle 24 časa u pripremljenom obezmatičenom društvu pristupa se presađivanju larvi u veštačke matične osnovice. Larve za presađivanje ne uzimaju se od odabranih društava već od društava koja imaju dosta otvorenog legla. Za ovaj posao bolje su veštačke matične osnovice od plastične mase, jer se sa njima lakše i brže radi, a pčele presađene larve odlično prihvataju.
Društvu se daju dva okvira sa po tri lajsnice presađenih larvi. Na svaku lajsnicu treba nalepiti 10 do 11 matičnih osnovica i u njih presaditi larve koje ne treba da budu starije od 24 do 36 časova. Pošto dva okvira imaju 6 lajsnica sa po 10-11 presađenih larvi, to će društvo odmah započinjati proizvodnju 60-66 larvi. Praksa je potvrdila da se specijalni okvir sa po 3 lajsnice treba izgrađivati tako da satonoša i ostale lajsnice budu širine 15 do 17 mm. Na ovako uskim okvirima prihvatanje i punjenje matičnih osnovica mlečom znatno je bolje nego na normalnim okvirima.
Kako se vrši lepljenje, nabavka plastičnih matičnjaka i presađivanje larvi detaljno je izloženo u poglavlju „Proizvodnja matica”.
Dva ubačena okvira sa 60-66 presađenih larvi ostaju u obezmatičenom društvu 20 do 22 časa, a zatim se oba okvira sa prihvaćenim larvama prebacuju u proizvodno društvo sa maticom, gde će se izvršiti dalje dopunjavanje započetih matičnjaka mlečom.
Po vađenju okvira sa započetim matičnjacima obezmatičenom društvu treba ponovo dati na započinjanje novu partiju presađenih larvi, da bi se nastavila serijska lančana proizvodnja mleča.
Ako posle drugog započinjanja larvi postoji potreba da se ovo bezmatično društvo i dalje koristi, tada je pri svakom novom stavljanju okvira sa presađenim larvama potrebno ubaciti 1-2 okvira sa poklopljenim leglom i pčelama. Društvo koje prihvata larve može se koristiti najviše dve nedelje, a posle toga treba obustaviti dalje prihvatanje larvi, jer će se to u protivnom odraziti na kvalitet larvi i društva.
Društvo koje prihvata započete larve. Za dobijanje većih količina mleča društva moraju biti vrlo jaka i imati maticu u punoj snazi zaleganja. Društvo ili društva koja će ovaj posao obavljati, odnosno u kojima će se proizvoditi mleč, moraju se nekoliko dana pred početak proizvodnje pripremiti. Priprema se sastoji u tome što se iz plodišta oduzmu svi okviri sa otvorenim leglom bez pčela. Oduzete okvire razdeliti po pčelinjaku, a na njihovo mesto staviti okvire sa zatvorenim leglom i pčelama iz osnovnih društava. Zatim preko plodišta postaviti Hanemanovu rešetku koja mora potpuno da odvaja plodište od medišta. Iznad rešetke postaviti jedan ceo nastavak ili dva polunastavka, što će zavisiti od sistema košnice kojom pčelarimo. U prazan nastavak — medište uz bočni zid staviti jedan okvir sa praznim saćem i jedan okvir sa cvetnim prahom. Uz ova dva okvira treba staviti i dva okvira sa otvorenim leglom i pčelama koje uzimamo iz jačih osnovnih društava na pčelinjaku, vodeći pri tom računa da ne prebacimo i maticu osnovnog društva, jer bi nam tada propao ceo posao oko proizvodnje mleča. Uz već postavljene okvire staviti jedan okvir sa cvetnim prahom, zatim dva okvira sa otvorenim leglom i pčelama i, na kraju, jedan okvir za praznim saćem. Ostali prazan prostor pregraditi pregradnom daskom da bi se suzio prostor. Iznad medišnog nastavka postaviti hranilicu u koju odmah sipati 1 do 2 litra šećernog sirupa. Sa hranjenjem nastaviti svake večeri sve dok traje proizvodnja mleča.
Sutradan, oko šest ili sedam časova, u medištu treba razmaknuti okvire sa otvorenim leglom samo toliko da se između njih može lako ubaciti jedan specijalan okvir sa tri lajsnice prihvaćenih larvi iz društva koje je započelo matičnjake, odnosno prihvatilo larve. Ubačeni okviri sa prihvaćenim larvama ostaju u proizvodnom društvu 36 do 38 časova. U međuvremenu mlade pčele će izručiti svoj raspoloživi mleč. Po isteku ovog vremena oba specijalna okvira sa napunjenim mlečom u matičnjacima treba izvaditi iz košnice, pčele stresti u košnicu i na mesto izvađenih okvira ponovo staviti drugu partiju prihvaćenih larvi iz društva koje započinje matičnjake. Navedeni rok za oduzimanje mleča iz napunjenih matičnjaka ne sme se nikako propustiti, jer će u protivnom larve po sazrevanju utrošiti sav raspoloživi mleč za život i ishranu.
Vađenje mleča. Iz napunjenih matičnjaka mleč se vadi pomoću drvene lopatice koja je sa jedne strane zašiljena i služi za izbacivanje larvi, a sa druge strane je zaokrugljena u obliku kašičice, širine oko 8 mm. Mleč koji se vadi iz matičnjaka odmah se stavlja u obojene staklene apotekarske teglice koje po završenom punjenju treba hermetički zatvoriti. Za zatvaranje služi vruć vosak ili parafin u koji se zamače grlić zatvarača teglice. Teglice sa mlečom treba odmah po parafinisanju smestiti u priručni termos sa ledom, preneti ga do kuće gde ga treba odmah smestiti u frižider i čuvati do prodaje. Ukoliko su u pitanju veće količine mleča, može se izvršiti liofiliziranje.
Dalja proizvodnja mleča. Proizvodnja mleča u istom društvu nastavlja se tako što se u iste matičnjake iz kojih je izvađen mleč ponovo presade larve. Da ne bi došlo do zastoja u lančanoj proizvodnji mleča, društvu koje je bez matice, odnosno koje prihvata presađene larve treba pri svakom ubacivanju novih larvi dati 1 do 2 okvira sa zatvorenim leglom i pčelama, a kod proizvodnog društva sa maticom treba na svakih sedam dana izvršiti prebacivanje okvira. Okviri sa otvorenim leglom iz plodišta prebacuju se u medište, a okviri sa zatvorenim leglom prebacuju se iz medišta u plodište. Ako matica u proizvodnom društvu popusti u svojim funkcijama treba je zameniti ili obustaviti dalju proizvodnju mleča.
Prečišćavanje mleča
Sveže sakupljeni mleč podvrgava se čišćenju od primesa. Ovo se čini zato što se na dnu ćelija matičnjaka nalaze sitne čestice voska i manje količine polenovog praha, osim toga u njemu se nalaze i sluzasti pokrivači larvi.
Mleč se čisti od primesa propuštanjem kroz malo najlonsko sito. Ovo se vrši na taj način što se donji zapušač sakupljača izvadi (sa cevčicama) i na cev sakupljača navuče najlonsko sito, a gornji zapušač sakupljača potiskuje se naniže, postepeno sve do sita. Oceđeni mleč prihvata se u pogodan sud, u kome će ostati za vreme čuvanja.
Konzerviranje mleča
Konzerviranje mleča mora biti obavljeno postupkom koji može osigurati očuvanje svih osobina svežeg mleča. Budući da su u pitanju veoma osetljivi i promenljivi sastojci preporučuju se metode kod kojih principijelno moraju biti primenjene niske temperature. Konzervisanje je veoma značajno i mora mu se pristupiti sa mnogo pažnje i obazrivosti.
Postupak za postizanje uslova koji bi obezbedili očuvanje mleča, bez promena njegovih osobina, veoma je složen. Dokazano je da je sveži mleč nestabilan proizvod i da lako menja i svoje osobine i izgled, usled raznih uticaja. Na primer, kada su larve hranjene mlečom koji je nekoliko dana držan na sobnoj temperaturi, umesto matica razvile su se radilice. Ovim je dokazno da je mleč pod uticajem temperature izgubio izvesne svoje osobine, što je dovelo do bioloških promena.
Neki autori smatraju da se mleč bez štete može očuvati na temperaturi od -2 do -5°C do šest meseci, a na temperaturi od -6 do -18°C do jedne godine. Prema tome, u prvom slučaju praktično bi odgovaralo čuvanje u frižideru.
Drugi preporučuju mešanje mleča sa medom u razblaženju 1:10-20-50. To znači da se gram mleča izmeša sa 10, 20 ili 50 grama meda. Pored toga smatraju da bi u cilju sprečavanja raspadanja sastojaka mleča trebalo med prethodno zagrevati radi uništavanja enzima koje sadrži, sa tim da se povremeno i obavezno pre upotrebe promeša.
Poznato je da neki pčelari za lekovite svrhe konzervišu mleč u 40-50% alkoholu. Prema tome, za pomenute potrebe uzima se 40 ml alkohola i 55 ml destilovane vode, odnosno 50 ml alkohola i 45 ml vode. U alkohol navedene koncentracije na svakih 95 ml doda se gram mleča i dobro se promućka. Mleč se može očuvati i u kristalizovanom medu, ako se umeša jedan gram mleča sa 100 g meda. Doziranje za upotrebu bilo bi jedna mala kašičica alkoholnog rastvora mleča ili mešavine mleča i meda. Razumljivo je da se konzervisanje može vršiti i u većim koncentracijama, pa se zatim razblaži za potrebe alkoholom odgovarajuće koncentracije ili sa kristalizovaniim medom.
Za čuvanje mleča valja upotrebiti boce od neutralnog stakla, uz uslov da se što bolje napune, bez mehurića vazduha i dobro hermetički zatvore. Neposredno posle punjenja ukoliko boce nisu od obojenog stakla, obaviti ih tamnim omotom koji ne propušta svetlost i držati u frižideru na temperaturi ispod nule (-2 do -5°C).
Prerada prehrambenih i drugih proizvoda ranijom primenom klasičnih postupaka konzervisanja dolazilo je do razgradnje termolabilnih materija, naročito vitamina. Iz tih razloga u tehnologiji konzervisanja došlo je do primene hladnoće, smrzavanja, da bi se otklonili negativni uticaji povišene temperature, odnosno da bi se čuvale mnoge materije, dragocene za ljudsko zdravlje. Tako je najzad došlo do postupka liofilizacije, sušenja smrzavanjem.
Prilikom dubokog smrzavanja postupak se obavlja na niskim i temperaturama (-20 do -50°C). Ovim načinom mnoge osobine materija se bolje očuvaju, nego li pri klasičnom načinu. Materijal, kao što je mleč na primer, mora se za najkraće vreme smrznuti da bi kristali leda bili što sitniji i lako isparljivi. U stvari, ovde se odigrava proces sušenja materijala i u vakuumu sublimacijom led se odvoji od osnovne materije, tako ova praktično ostaje suva, bez vode.
Dosadašnja iskustva u prehrambenoj industriji i liofilizaciji mleča ukazuju na to da postupak sušenja u smrznutom stanju možemo uspešno primenjivati i na mnoge proizvode. Postupak liofilizacije je selektivan za razne vrste sirovina. Iz ekonomskih razloga moramo prethodno proceniti prikladnost sirovina za ovakav način prerade. Liofilizovani proizvodi u odnosu na originalni materijal odlikuju se veoma smanjenom zapreminom i težinom, mnogo većom trajnošću lakšim transportom i lakim načinom upotrebe.
Liofilizovani proizvodi mogu biti u raznim oblicima: prahu, zrncima, komadićima ili tabletama. Prema navedenim činjenicama razumljivo je što je mleč pretvaran u tablete koje ne zahtevaju poseban način čuvanja, kao što je to slučaj sa svežim mlečom, bilo da je u smeši sa medom ili stabilisan alkoholom, ili na neki drugi pogodan način.
Čuvanje mleča
Mleč se zbog svoje nepostojanosti mora specijalno čuvati, kako bi se njegova lekovitost održala duže vreme. Po vađenju iz matičnjaka sirovi mleč se stavlja u staklene teglice, grlić teglice se zatvori zatvaračem i zamoči u topao vosak ili parafin. Teglice se po parafinisanju smeštaju u frižider i čuvaju do upotrebe. Temperatura u frižideru treba da bude od 2 do 5°C, jer na toj temperaturi mleč 6 do 8 meseci ne gubi ništa od svoje vrednosti. Mleč se sušenjem pri niskoj temperaturi može pretvoriti u prah (liofiliziranje) što je najbolji način konzervisanja.
Lekovito dejstvo mleča ne zavisi samo od načina proizvodnje već i od činilaca koji utiču na njegovo čuvanje, što uključuje temperaturu, svetlost, sudove, atmosferski vazduh i mikroorganizme. Naročito valja imati u vidu da mleč vrlo lako gubi svoju vlagu, nastaje oksidacija i postaje mrk.
Temperatura utiče na isparavanje i zgušnjavanje mleča i na taj način uslovljava promene koje izazivaju drugi faktori. Prema višoj temperaturi naročito su osetljivi vitamini B1 i pantotenska kiselina, dok su vitamini B2, niacin, biotin i inezotol postojani. Niske temperature deluju suprotno i koriste se pri čuvanju mleča. Pri temperaturi od 0 do -2°C mleč se u staklenom sudu koji je hermetički zatvoren očuva bez promene preko 8 meseci.
Svetlost je takođe uzročnik promena mleča i naročito deluje kao katalizator, tj. pomagač hemijskih promena. Pod uticajem svetlosti mleč gubi lekovito dejstvo, zbog čega se mora držati u mraku.
Mleč se najbolje čuva u sudovima od stakla, koje je nerastvorljivo i koje u sebi ne sadrži alkalne materije, jer su vitamini B1, niacin i pantotenska kiselina izuzetno osetljivi prema alkalijama.
Atmosferski vazduh je najvažniji činilac hemijskih promena mleča. Oksidacionim promenama izuzetno su podložni vitamini B1 i biotin. Vodena para takođe deluje na mleč na suvom vazduhu mleč lako ispušta vodu, a na vlažnom je upija, zbog čega u oba slučaja nastaju hemijske promene mleča koje smanjuju njegovo aktivno dejstvo.
Mikroorganizmi, bakterije, plesni i enzimi, mogu takođe pod određenim uslovima uticati na mleč i menjati ga. Mleč sadrži i bakteriostatične i čak baktericidne supstance, pa u početku u njemu nisu moguće neke veće promene. Međutim, pod dejstvom nekih fizičko-hemijskih faktora ove supstance se razaraju, pa se i mleč posle toga brzo kvari.
U optimalnim uslovima može ipak doći do razvoja plesni. Neophodno je raditi što brže i sterilnim priborom, već od samog početka uzimanja. To se takođe odnosi na ambalažu koja takođe mora biti sterilna. Pravilo je da metalne sme da dođe u neposredan kontakt sa mlečom, jer bi u tom slučaju došlo do nepoželjnih promena ili stvaranja materija škodljivih po ljudsko zdravlje.
Naučnici su ustanovili da matični mleč pokazuje bakteriostatičke (zaustavlja razvoj bakterija) i baktericidne osobine (ubija bakterije). Poznato je da mnoge bakterije imaju sposobnost rasta i razmnožavanja u određenim temperaturnim uslovima. Sveži matični mleč je kisele reakcije (pH 3,6) i prema tome može da spreči razmnožavanje bakterija. Ako bi bio neutralne reakcije, samim tim bio bi pogodan za razvoj bakterija.
Kontrola kvaliteta
S obzirom na visoku cenu mleča često se srećemo sa falsifikatima. Tako na primer, izvesni špekulanti mleču dodaju med, šećerni sirup, mlevene pčelinje larve i druge materije, slične izgledu mleča i dr. Da bi se sprečila pojava falsifikovanog mleča u prometu, razrađene su određene fizičko-hemijske metode. Kontrola kvaliteta mleča obuhvata sledeće metode: određivanje vode, površinskog napona, optičke osobine, kiseline itd. Vidnu ulogu ima mikroskopsko ispitivanje.
Za mikroskopsko ispitivanje mleča dodaje se lužina, da bi u takvoj razređenoj sredini providnost omogućila posmatranje.
Prirodan matični mleč obično sadrži izvesnu količinu stranih primesa. U njemu se nalaze polenova zrnca, čestice voska, biljne dlačice, ostaci sluzave kožice larvi, itd. Na osnovu tih podataka, između ostalog, daje se ocena o originalnosti mleča. Ova metodika je veoma razrađena i ima značajnu ulogu pri otkupu mleča u većim količinama.
Upotreba mleča
Mleč je najbolje upotrebljavati pomešan sa medom jer se na taj način pojačava dejstvo mleča, a i najbolje se čuva. Uz to, med ima i nešto više vitamina C i sadrži još neke vitamine, kao: vitamin B1 u tragovima, vitamin B2 0,04 g, vitamin PP 0,2 g i vitamin C 4 g, sve računato na 100 grama meda. Iz svega izloženog jasno se vidi da mleč, polen i med, a osobito mleč, sadrže najznačajnije vitamine iz kompleksa B grupe.
Pčele moraju imati na raspolaganju polena (cvetni prah), meda i vode za proizvodnju mleča. Gotovo svi vitamini koji se nalaze u mleču, nalaze se i u polenu, pa je poneki zastupljen u polenu još u većoj meri nego u mleču. Stoga i polen ima na ljudski organizam slično dejstvo kao i mleč.
Smeša sa polenom: vode 800 ml meda 180 grama i polena 50 grama. Prvo se rastvori med u hladnoj vodi, a onda se tome doda 50 grama polena što je moguće svežijega. To se dobro promućka i sud ostavi na temperaturi 20°C. Ako se radi u proleće ili u jesen, sud se stavi pored nekog toplog izvora. Vrenje se izvrši za nekoliko dana. Ovaj početak hidromela može se trošiti počev od trećega dana kad je vrenje ustanovljeno. Pre upotrebe dobro se promućka ili promeša da bi se polen rasturio ravnomerno po celoj masi. Spravlja se samo koliko je potrebno za nedelju dana. Uzima se samo uz ručak i večeru.
Smeša sa maslacom i polenom: maslaca 100 grama, meda 50 grama, polena 10 grama. To se sve dobro izgnječi da bi se sve tri materije što bolje izmešale jedna sa drugom, i to se drži u jednom sudu dok se ne utroši potpuno. Deca i odrasli mogu to uzimati za doručak namazano na krišku hleba. Odlično je sredstvo za ojačanje organizma.
Smeša sa medom i polenom: u emajlirani sud ili čašu 250 grama tečnog meda (ako je kristalizovan, razredi se grejanjem u vodi na 30-35°C). Tome se doda 50 grama polena i dobro promeša. Tako se dobija jedna zejtinjava masa, koja teško previre, ali se može i tako upotrebljavati, i to: dve ili tri kašičice dnevno, svako jutro pola sata pre jela.
Lekovitost mleča
Ubrzavanje razvoja matice, njena dugovečnost, intenzivna razmena materija (metabolizam) i velika plodnost, uslovljena ishranom mlečom, dali su povod pretpostavki da matični mleč može da pokaže stimulišući uticaj na razmenu materija drugih životinja i čoveka, blagotvorno deluje na zdravlje. Otuda je počelo izučavanje sastava mleča, njegovih osobina i mogućnosti primene u medicini i kozmetici.
Hipokrat je proricao mogućnost podmlađivanja pčelinjim proizvodima, što je docnije takođe našlo potvrdu u petom pčelinjem proizvodu, matičnom mleču. On navodi da je mleč materija po izgledu slična zgusnutom mleku, a mirisa, koji podseća na mladi sir, to je u stvari pčelinje mleko, žlezdama lučevina analogna mleku sisara. Njime pčele dadilje ishranjuju tek izlegle larve, a naročito maticu u vreme nošenja jaja.
O ulozi mleča u pčelinjem društvu znalo se još u XVIII veku, a njegovo blagotvorno dejstvo na čovečiji organizam otkrio je 1924. godine Alen Kajas, agronom iz Francuske. Masovna upotreba mleča u medicini i farmakologiji počela je 1954. godine. Mleč i u malim količinama otklanja neke poremećaje u čovečijem organizmu i potpomaže regeneraciju ćelija posle preležanog gripa ili lakših oboljenja, a smanjuje i tegobe žena u poodmaklim godinama.
Trutovi se razvijaju iz neoplođenih jaja (parteogeneza), ali pčele radilice i matice razvijaju se iz oplođenih jaja. Tri dana sve se larve hrane čistim mlečom, a dalje larve koje treba da se razviju u matice dobijaju čisti mleč i to u mnogo većoj količini nego radiličke larve. Dakle, količina i kvalitet hrane odlučuje da li će se iz iste vrste jaja, tj. oplođenih, razviti radilice ili matice, tj. ženke nesposobne za nošenje jaja, na jednoj, i ženke sposobne za nošenje jaja, na drugoj strani.
O značaju mleča govori i činjenica da matice tako postale, mogu da žive više godina (4-6, pa ponekad i više), dok pčele radilice žive preko leta, kad se troše u radu, samo oko šest nedelja, a preko zime i po 6-7 meseci, ali ne više.
Pčele moraju za sve vreme dok matica nosi jaja, da je obilno hrane samo mlečom. Tako hranjena matica može dnevno da snese i preko 2.000 jaja, što prevazilazi i samu njenu težinu. Ta moć plodnosti matice očigledno je uslovljena mlečom, što opet navodi na opravdan zaključak, da mleč mora sadržavati pored proteina, masti i šećera, i još neke činioce, koji daju vitalnost tim materijama. I ti činioci su, najzad, i otkriveni u mleču, a to je čitav niz vitamina, osobito iz tzv. kompleksa B.
Antibiotične osobine mleča potiču od sadržaja inhibitorskih materija u mleču. Materije koje imaju osobinu da sprečavaju razvoj mikroorganizama, uz to su i radioaktivne. Radioaktivne osobine gube se za relativno kraće vreme, oko 10 dana.
Iako je bilo poznato pre mnogo vekova čudotvorno delovanje mleča na životinjski i čovečiji organizam, tek je u poslednje vreme to naučno objašnjeno. Mleč utiče i na podmlađivanje ćelija, jer ih snabdeva onim faktorima koji se gube tokom vremena, odnosno nedostaju.
Literatura
prof. dr Jovan Kulinčević, Pčelarstvo, Partenon, Beograd, 2012.
Igor Despotović, Pčelarstvo, Imperija knjiga, Kragujevac, 2012.
Miodrag-Miša Vujović, Pčelarstvo, Samostalna izdavačka agencija „Zlaja“, Beograd, 2008.
dipl. vet. Tihomir Perić, Uspešno pčelarenje, Neven, Zemun , 2008.
mr Žarko Stepanović, Darovi košnice, Graficom-uno, Beograd, 2006.
Branko Relić, Pčelarenje kao profesija i hobi, Partenon, Beograd, 2006.
Dr Jovan Kulinčević i Rajica Gačić, Pčelarstvo, LM-Lotus Management, Beograd, 1991.
Dušan Todorović i Vojin Todorović, Praktično pčelarstvo, Nolit, Beograd, 1983
Aleksandar Janković, Pčelinji proizvodi hrana i lek, Autor, Beograd, 1977.