Milivoje

Napravljene poruke na forumu

  • Autor
    Članci
  • Član 451

    Cedomire,

    trebas da prosiris delatnost postojece firme ili da registrujes novu. To se radi u APR-u. Objekat vec imas. Trebace ti tehnolog. Prve uzorke koje uradis treba poslati na analize, to moze biti moja briga. Posle dobijenih analiza urade se deklaracije i naprave se originalna pakovanja. Pozove se poljoprivredni inspektor da sve to vidi, naparavi se zapisnik na licu mesta i on daje dozvolu za proizvodnju i promet. Posle se samo radi i normalno zaradjuje. 

    Kao sto se vidi, ja dajem konkretne savete i stojim iza svega sto kazem i uradim.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Cedomire,

    ja imam spremne predloge.

    1.-  Gledaj da porez eskiviras maximalno koliko mozes. Drzava te nije nicim dobrim zaduzila pa zasto bi ti bio revnostan prema njoj.

    2.-  Sta ce ti knjigovadja, gledaj da ga otkacis sto pre. Bolje ti je imati jednog dobrog tehnologa.

    3.-  Posto imas vec unapred zakupljen lokal, gledaj da ga zadrzis i pocni sto pre da radis vocna punjenja i nadeve za pekarstvo. Tu ne trebaju neke velike investicije; moze se odmah poceti zaradjivati. Prvo to pocni da prodajes svojoj braci pa onda dalje redom. Smederevo je vocarski kraj i ima voca svih vrsta po veoma povoljnim cenama. Beograd je odmah preko brda pa kreni i tamo. Napravices sigurno dobar posao. To znam iz iskustva. 

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Marijana,

    nijedan iole ozbiljan tehnolog nece Vam direktno odgovoriti na ovo pitanje. Zasto? Zato sto sastavljanje racepture zavisi od brasna. Cak isti tip brasna od iste psenice u dve razlicite godine, recimo kisna i susna, zahteva razlicite rezepture. Strucan tehnolog dobro upozna brasno pa tek onda sastavlja rezepturu. To je uslov da bi se uvek imao isti i dobar kvalitet kora. Neozbiljni odmah su spremni da prodaju rezepturu.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083; milivoje53@gmail.com

    Član 451

    Dejane,

    proizvodnjom visokokvalitetnog ajvara od pecene paprike bavim se preko 20 godina. Mogu Vam pomoci. Trziste je obezbedjeno. Najveca tajna dobrog ajvara je u originalnoj recepturi. Svi imaju osnovnu recepturu i sve su one manje-vise slicne. Ono sto razlikuje dobar i izvrstan ajvar od prosecnog jesu sitne cake koje znaju samo pojedinci. Do tih caka se ne dolazi lako. Do toga se dolazi velikim brojem proba i dugogodisnjim iskustvom.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083; milivoje53@gmail.com

    Član 451

    Razvio sam novu jedinstvenu metodu prerade sampinjona u tegle. Dobija se jedna izvrsna salata koja se moze odmah konzumirati. Povoljno je za hotele, restorane i domacinstva.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-008286083, 064-1941083; milivoje53@gmail.com

    Član 451

    Slavisa,

    neznam jeste li resili problem u tehnologiji izrade oblandi. Ako niste, javite se, mogu Vam pomoci.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083; milivoje53@gmail.com

    Član 451

    Dejane, postavili ste dobra i prava pitanja. Ne zamerite mi sto cu na njih odgovoriti prilicno pragmaticno i kategoricno. Lakse je prodati schleper robe nego 300 kila. To mi ne verujemo i ne znamo. Nas problem je sto ne znamo gde je nase trziste.  Ako vi gledate samo radnje i prcvarnice oko Vas, onda cete i Vi biti samo prcvarnica. Evropa nas vidi kao veelike proizvodjace zdrave i dobre hrane. Problem je sto mi ne vidimo tako sebe. Ne mislite da Evropa nas vidi u autima i celiku?!? Oni to rade 100 puta bolje od nas. Ali rakiju nemaju, ni pekmez nemaju, ni ajvar.., ni niz drugih stvari. To sa pravom ocekuju od nas.  E, tu se javlja problem schleper-a. Jesmo li u stanju da racunamo i radimo u schleper-ima. Da bi se razmisljalo i radilo u schleperi-ima to ne pomaze dedino domacinstvo, ni dedina tradicija…, mora da se osnuje i ima Firma. Evropa nudi i pare za to. Ali da biste do toga dosli morate biti jako informisani. Morate razmisljati u globalu, a ne u okviru Vasega sela. Onda trziste nece biti problem. Jedini problem je kako zadovoljiti treziste koje se otvorilo. To je pre vise od 100 godina daleko bolje funkcionisalo. Srbija je tada izvozila 6x vise susene sljive nego danas. Tada je ceo budzet ziveo od toga, a ne od saobracajnih kazni. Registracija firme za Evropu danas na srecu ne kosta mnogo. Cak sta vise ide i brzo. To je uspeh danasnje vlasti. Ali morate imati standarde i mora sve biti po propisu. E, TO JE PROBLEM.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Ovde je dosta toga dobro receno.  Ali svuda nedostaje jedna krupna i odlucujuca cinjenica, a to je trziste. Ne odredjuje vlasnik firme, sta ce i koliko raditi.  Ako se usudi da odlucuje onda ce sigurno pogresno odluciti. Cesto dobijam telefonski poziv sa pitanjem „nabavio sam paletu praznih tegli sta da pocnem da radim“… Najcesce odgovaram sa „nista“. Zasto? Zato sto narucioci robe najcesce operisu sa schleper-ima. Njih ne zanimaju teglice, jer to ne cini posao. Dakle, kvantitet ponudjene robe je jako bitan, a cesto to je prvo o cemu se razgovara. Dakle, napustimo nase tradicionalno sicher-astvo. U posao treba uci dobro promisljeno i hrabro. Spreman sam da pomognem svakom ko razmislja u tom pravcu i spreman je da tako radi. 

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Pravi domaci dzemovi i pekmezi su jako trazeni. Ne pravite problem oko mesalice. Rucno mesanje za pocetak je vise nego dovoljno,  a i nije tesko. Cak, sta vise, sa rucnim mesanjem ispadne bolji proizvod nego sa masinskim.

    Milivoje

    Član 451

    Dejane, cestitam na ideji i izboru. Moj predlog je da to bude bez mesalice; najbolje je rucno mesanje. Verovatno ce se neko javiti sa takvim sudom. Ako ne, onda idite pa narucite kod dobrog proizvodjaca opreme kazan kakav zelite. Iz iskustva znam da se najbolji kvalitet dzemova, a narocito pekmeza dobija u takvim sudovima. Pozdrav.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Postovani,

    tegla kukuruza pasterizovanog kada se otvori i iz nje sterilnom kasikom se izvuce odredjena kolicina kukuruza, pa potom ponovo se zatovori ce da se pokvari u doredjenom vremenskom razmaku, zavisno gde i kako se cuva. Zasto? Iako je kasikica sterilna, ali okolni vazduh nije sterilan i Vi koji uzimate niste sterilni. Dakle jednom otvorenu teglu treba cuvati u frizideru i pojesti u dogledno vreme, a to je max. 5 dana.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Dragane,

    koliko vidim Vi ovde sve imate i znate. Tehnolog bi Vam trebao samo sve da pripremi, a onda cete Vi sami; dalje Vam ne treba. A, ako zatreba tu je da odgovara.

    No bez obzira pomoci cu Vam. Javite se.

    Pozdrav.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Kompota nema dovoljno kod nas. Nekada je, osamdesetih godina, bilo sasvim drugacije. Realno postoji velika potreba za njima, jer su jako hranljivi, deluju osvezavajuce, cak i lekovito u zimskim danima. Posebno je steta sto nema najtradicionalnijeg srpskog kompota, a to je kompot od suvih sljiva. Velike kolicina susenih sljiva dajemo za bagatelu u izvoz, a kada bi se od njih napravio kompot mogle bi da se prodaju po znatno vecoj ceni. Zainteresovanima stojim na raspolaganju da realizujemo ovu ideju. Sigurno necemo pogresiti.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Bravo Vesna!

    Drago mi je sto nemate problema i uspevate. Ja sam preko 30 godina radio na principu koji sam izneo i nikada nisam imao akcident. Nevolja je sto se po Forumu muvaju razni koji bajagi hoce da pomognu a u stvari samo hoce da utrape neke svoje proizvode koje imaju ili zastupaju. To treba blagovremeno prozresti i onemoguciti, jer mnogi nasedaju na to i imaju velike gubitke i probleme.  Stojim na raspolaganju svima koji imaju probleme ili im treba pomoc.

    Milivoje Jovic; tehnolog-konsultant

    Član 451

    Dugo vremena radim sokove. Nikada nisam imao problema mikrobioloske kontaminacije. Preventivna higijena i higijena tehnoloskog procesa je kljuc uspeha. Kada dodje do infekcije najcesce to nije na jednom mestu; bolestan je ceo pogon i cela linija. Ono sto treba uciniti je izvrsiti generalno tretiranje pogona i linije. Ovde ima jos nesto veoma vazno. Nikada nije moguce unistiti sve mikroorganizme i tome je veoma opasno teziti. Takav pristup neminovno dovodi do tzv. superinfekcija koje se jako tesko suzbijaju. Ovo je veoma cest slucaj. Manite se raznih flastera, boja i zracenja. Najbolje je i najispravnije resenje kada se broj mikroorganizama drzi pod kontrolom. Apsolutna sterilnost je nemoguca i sve radnje u tom pravcu su kontraproduktivne. Od velikog broja vrsta mikroorganizama postoje one koje su veoma opasne i one koje nisu opasne; cak su sta vise i korisne. Najveci neprijatelji mikroorgnizama su mikroorganizmi. To je njihov antagonizam. „Dobre bakterije“ treba sacuvati jer ce one onemoguciti one opasne a same nece izazvati kvarenje soka jer je zbog sastava sredine onemogucen njihov razvoj i razmnozavanje. Prosto ne mogu da verujem da niko od ucesnika na ovom forumu o ovome nije pisao. Luj Paster je rekao: „Mikrob je nista, sredina je sve“. Ovim je definisao sve probleme u medicini i prehrambenoj tehnologiji. Zakljucak: Sve sto su predhodno napisali je nazalost potpuno netacno ili u najboljem slucaju samo delimicno tacno. Treba drugaciji pristup. Sama cinjenica da nikada nisam u praksi imao probleme mikobioloske prirode ide u prilog ovome.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Ako pivo ima 1/3 psenicnog slada zove se psenicno pivo. Dakle ne mora da bude u vecini. Tako je i sa heljdinim korama. U tehnologiji ne vlada demokratija i „pravo“ vecine. To treba shvatiti i razumeti.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Proizvod, u ovom slucaju sok, ne mora biti uradjen strogo po zahtevima Pravilnika. On moze da nosi odredbu tzv. „slicnog proizvoda“ i takav se proizvod radi po Proizvodjackoj specifikaciji. To mora da bude napomenuto na deklariciji proizvoda. Proizvodjacka specifikacija je sastavni deo analize proizvoda. Za ovakav proizvod vaze sve ostale odredbe Pravilnika.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsujltant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Postovane koleginice i kolege,

    kao vas kolega koji je diplomirao pre 4o godina usudjujem se da dam svoje misljenje. Ne postoji bolji fakultet od Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Ovo vazi kada je u pitanju tehnologija konzervisanja, tehnologija vrenja, tehnologija rakija, tehnologija vina, tehnologija piva i mikrobiologija. Novi odsek upravljanje bezbedoscu hrane je pomodarstvo i americka izmisljitina. Sto se tice tehnologije masti i ugljenih hidrata novosadski fakultet je u prednosti. Nisam bio ni jednog dana bez posla. Kada sam zavrsio fakultet tek sam poceo da ozbiljno ucim i danas ucim najvise. Koji ji parametar koji pokazuje gde si u svemu tome? To je znas li da resavas probleme. Okusajte se u tome. Nemojte se isticati da pokazete sta znate. To nikoga ne interesuje. S druge strane oko vas su svuda ljudi koji imaju probleme u sveri prehrambene tehnologije. Vidite mozete li ispravno pomoci. Ako mozete – vi ste tehnolog. Ako ne mozete – ucite jos. 

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Ljubice,

    sa pravom sam protiv vinobrana i konzervanasa. Znam da i Vi znate da su to hemikalije koje su stetne za ljudsko zdravlje. Verujem da nikada necete dati nekom svome takav proizvod. Jos je lizemernije dati tudjem detetu. Vinobran oslobadja sumpor-dioxid, pa valjda znate sta je to. Kada se krastavci preliju nalivom oni mogu da se bezbedno cuvaju na ambijentalnoj temperaturi najmanje dve godine. To nije „vodica“ kako Vama izgleda vec to je dobro proracunati rastvor koji daje prijatne organolepticke karakteristike i cuva proizvod. Ja sam tehnolog- konsultant i profesionalno radim ovaj posao. Dakle sve sto Vam treba obratitie mi se. Ovako javno ne delim besplatne savete jer ce moje kolege tehnolozi sa pravom da se naljute na mene.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Milane,

    35 godina radim na preradi feferona. Imam i opremu i sve sto treba.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Slavisa,

    sumporisanje se moze izvesti na 2 nacina; pomocu gasovitog SO2, kada sagorevaju sumporne trake u zatvorenom prostoru i kada se voce potopi u rastvor K-metabisulfita. I jedan i drugi postupak moraju biti proracunati. Sumporisanje, kada su u pitanju smokve i kajsije, sluzi samo da se ocuva zeljena boja. Ono ne sluzi prevashodno u cilju konzervisanja. Vama dolazi do kvarenja sto niste dobro vodili posupak susenja a ne sumporisanja. Na susenje treba obratiti paznju. Pravilo osuseno voce nece se nikada ukvariti. Ja nisam carobnjak pa da Vam sada iz zadnjeg dzepa odmah izvadim gotovo resenje. Morao bih da vidim sve kako ste i sta radili. Zato jos jednom vracam se na prvo: VAMA TREBA STRUCNJAK DA VAS PRATI U RADU.

    Pozdrav.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Slavisa,

    sadrzaj sumpordioxida Vi ne mozete proveriti nikako. To rade vrhunske ustanove. Jedna od takvih je Enoloska stanica – Vrsac. Mogu Vam naci coveka koji ce to uraditi. Najveca nevolja sto se svi vi „proizvodjaci“ obracate samo tada kada vam je HITNO, a to je kada pred sobom vidite materijalnu stetu. Do tada vam ne treba nikakav tehnolog niti strucnjak.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Jovane,

    sta znaci vakum ukuvac sto manjeg kapaciteta…? Iz iskustva znam da su takvi proporcionalnu svome ucinku najskuplji i treba ih izbegavati. Cak, sta vise, savetujem da se vakum ukuvac uopste ne nabavlja. To je suvise nahvaljena sprava. On ni blizu ne pruza one sto se od njega ocekuje i sto se o njemu prica. Uz to on je jako veliki potrosac energije, a narocito vode.  Mnogo stvari koje nisam mogao uspesno da odradim na njemu odradio sam u obicnom duplikatoru. Dakle, duplikator je dovoljan. Mozete mi se javiti pa da sve blize objasnim.

    Pozdrav!

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Citirana knjiga profesorice Gordane Niketic-Aleksic iz 1982-e  godine je jako zastarela kada je u pitanju proizvodnja marmelada i dzemova. To isto vazi i za citirani Pravilnik. Od tada pa do danas se mnogo toga promenilo. Najveca poruka koju mogu dati mladim pocetnicima jeste da za ponudjene recepture ne daju ni jedan dinar. To nude samo samonabedjeni tehnolozi. Pravi terhnolozi ne prodaju recepture. Oni nude celu tehnologiju.

    Milivoje Jovic; tehnolog-konsultant

    Član 451

    Aleksandre, cisto sumanjam da se u supermarketima suva sljiva drzi u krpenim dzakovima. To samo moze biti u nekim seoskim privatnim prodavnicama ili u pradavnici seoske zadruge. U supermarketima suva sljiva je spremna za konzumaciju i pakuje se viseslojne ambalazne materijale koji su nepropustivi za gasove i vodenu paru. Unutar tih pakovanja se najcesce nalazi inertna atmosvera. Eto i objasnjenja zasto one dugo mogu da stoje na rafovima supermarketa. Dobro znam cime i kako sljivu susenu treba prskati da bi se duze odrzala. Ali ja sam u principu veliki protivnih svih hemikalija koje se koriste jer su dokazano otrovne i stetne. Pogotovu kada se ima u vidu da to konzimiraju i deca zaista mi savest ne dozvoljava da tako nesto preporucim. To sto svi odreda to kroiste neka njima ide na cast.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Da, Marija mislim da ce redestilacija biti dobro i potpuno resenje. Pri tome, jos jednom kazem, obratite paznju na sam tok destilacije. Ona treba da bude lagana i uvek jednakog intenziteta.

    Veliki pozdrav.

    Milivoje

    Član 451

    Rakija sa povecanim sadrzajem bakra poznaje se po crvenkastoj boji. Ali ovo povecano prisustvo jona bakra u rakijama ne sme da bude redovna praksa. Ako se to jednom desilo treba pronaci razloge tome i otkloniti ih tako da ubuduce nema ovoga problema. Prema tome nikakvi filtri nece biti potrebni. Redovno filtriranje rakije iz ovoga i slicnih razloga ne sme da bude propisana tehnologija. Leciti rakiju ovakvim filtriranjem je kao coveka smisljeno razboleti da bi ga kasnije lecili. Ako se to jednom desilo, kao sto pretpostavljam da je u ovom slucaju, rakiju treba dodavanjem obicne vode svesti na jacinu meke rakije (oko 25% vol) i ponovo je predestilisati. Ovoga puta destilacija treba da bude pazljivo izvedena, tj. da legano tece bez jakog i neravnomernog zagrevanja.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Aleksandre, rehidrirana sljiva se ne cuva, ona je namenjena za konzumaciju. Ona kao takva moze da nepromenjena ostane 5-10 dana, zavisno od temperature na kojoj se cuva. Dimljenje ne dolazi u obzir, jer je zabranjeno u Evropi, a kod nas ne preporucuje. Zaboravi sto pre kako se radilo u proslosti.

    Milivoje

    Član 451

    Ivane,

    koleginica Biljana je dala puno lepih i pravih saveta. Sto se tice prave temperature za konzumaciju rakije ona zavisi od vrste rakije, ali sve se krecu u okviru 17-23 stepeni. Da bi se rakija doziveli u potpunosti ima tu jos „caka“. Prvo i najvaznije je da casa bude potpuno cista i suva. Vazan je takodje i izvedeni oblik case. Povrh toga je jako vazno, sto malo ko zna, da rakiju ne treba odmah piti cim se naspe u casu. Treba sacekati jedno min. 2-3 minuta. Tada onaj udarni alkohol otpari i tek tada aroma dodje do izrazaja. Kada se pije rakiju treba uzeti dovoljno u usta, ni previse ni premalo, ne treba je odmah progutati, ali ne i dugo valjati po ustima. Dobra rakije poznaje se po tome sto kada se guta ona „sklizne“ niz grlo. Ako uz to jos blago „zagreje“ stomak, onda to je to. Treba pri svemu tome posebnu paznju obratiti na aromu. Ako je ona jaka i udarna, verovatno je dodavana. Ako je plemenita, ne lako, ali jasno prepoznatljiva, onda je to prirodna iz rakije. Kod nas se veoma malo paznje obraca na ovo. Rakoja treba da je uzviseno i plemenito pice. Ona niposto ne sme da sluzi u svrhu „pijem da je zaboravim“. Kod nas puno pravi dobrih rakija. Medjutim, tehnoloske i iskustvene „cake“ odlucuju i cine razliku izmedju dobrih i onih boljih.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Dusko,

    ako su sljive prave domace i pravilno osusene prava je steta prskati ih otrovom, kalijum-sorbatom. Nasi stari su imali suvih sljiva preko cele zime a da ih nisu nicim prskali. JAKO SAM PROTIV SVAKOG PRSKANJA. Suve sljive su jako ukusne i zdrave. Njih treba da jedu ponajvise deca. Zasto bi ih trovali prskanjem. Kao tehnolog-konsultant zalazem se da ne trujemo nase dobre domace proizvode stranim hemikalijama. Hemikalije nam guraju sa zapada, jer njihova hemijska industrija mora da radi, kao recimo veliki koncer hemijske industrije BASF. Ostanimo mi verni onom proverenom, a to je da je moguce i bez prskanja. Sama rec „prskanje“ mi je odvratna, a da ne govorim o takvim proizvodijma. Uz pravilnu i dobru tehnologiju i uz dobrog i iskusnog tehnologa moze sve bez toga. Uzivajmo u nasem domacem, zdravom i ukusnom proizvodu. Zapad nam vec odavno odaje priznanje u tom, jer nase proizvode trazi uz visoku cenu. Necu Vas ostaviti bez odgovora kakao. Zdraavu sljivu treba osusiti do 20-22% vlage. Ovo se mora meriti, nema nista od oka i od prlike. Ovde najveci broj nasih proizvodjaca pada. Ovakva ona se moze skladistiti na suvom, hladnom i promajnom mestu najmanje 6 meseci, a to je preko cele zime. Najvaznije je da nema prisustva insekata. Pred samu potrosnju vrsi se tzv. etiviranje, a to obuhvata: kalibriranje, pasterizaciju i delimicnu rehidraciju. Rehidracija podrazumeva vracanje vlage do 28-30%. I ovo se mora meriti, nema otprilike. Ovakvo dobro odradjena suva sljiva je spremna za konzumaciju. Ona ima lep izgled, svojstvenu aromu i socna je kada se konzumira. Dakle, NEMA PRSKANJA.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Mladene,

    Redosled obicno ide ovako:

    – moras imati uslovan objekat za takvu namenu                                                                                             – trebas da imas minimalnu opremu za takvu pöroizvodnju                                                                         – sklopis ugovor sa strucnim i iskusnim tehnologom, ali ne fiktivno samo vec da ti tehnolog pomogne u svemu, a pomoc ce ti biti potrebna sasvim sigurno                                                                  – kod APR-a registrujes firmu zanatskog nivoa, gde ces dobiti sifru delatnosti                                         – uradis uzorke koje treba isprobati na kvalitet i odgovaraju li nameni                                                       – uzorke das na analizu u ovlascenoj ustanovi                                                                                                 – sacekas da dobijes rezultate; obicno to traje 10-ak dana                                                                            – razmotri se nacin pakovanja i urade se deklaracije                                                                                     – urade se prototipovi etiketa                                                                                                                              – stupi se u kontakt sa nadleznom poljoprivrednom inspekcijom i obaveste se o svemu u vezi posla  – poljoprivredna inspekcija trazi sve predhodno pobrojano na uvid                                                           – od poljoprivredne inspekcije se dobije dozvola za legalnu proizvodnju i stavljanje u promet pomenutih artikala                                                                                                                                                – proizvodi se i izlazi se na trziste

    SRECNO!

    U svemu ovome spreman sam da pomognem.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; milivoje53@gmail.com; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Postovani,

    veoma mi je zao sto ovo kolo velikog slaganja i razumevanja moram da prekinem. Imam 40 godina radnog iskustva. Ni jednog dana nisam bio bez posla. Sada radim za 22 firme. Pomazem mladim kolegama u savetu i nalazenju posla. Nikada u karijeri nisam bio prisiljen ni na sto sto nisam hteo. Cak sta vise, uvek sam bio pitan i uvazavan. Pa po cemu se onda ja razlikujem od drugh? Po nacinu razmisljanja, a samim tim i rada. Nikada nisam nastupao kao tehnolog sa diplomom. Postavljao sam se kao gazdin savetnik i pomagac. Moj cilj je da gazda uspe. Stitim gazdu od zakona i zakon od gazde. Zakon mi je svaki dobar i svaki zakon postujem, bas zato sto je Zakon. Ne mastam o boljem dok zivim u ovome kakvo je. Ja sam tezak realista. Iz sadasnjeg izvlacim ono sto je najbolje. Ne razmisljam o jucerasnjim problemima, vec o danasnjim mogucnostima. Predlog koji mogu dati je sledeci: Kolege ne isticite u prvi plan svoje diplome, cak ih i sklonite, jer one ne zanimaju nikoga. Stavite sebe, svoje znanje i sposobnosti u prvi plan.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, milivoje53@gmail.com; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Susio sam aroniu na raznim susarama. Ona se susi dosta jednostavno. Medjutim, misljenja sam de je steta susiti aroniu samo konvektivnim nacinom. Najbolje je primeniti kombinovani nacin susenja. Tada se dobije vrhunski kvalitet, randman je najbolji i vreme susenja je najkrace. Samim tim se povecava capacitet susare i znatno se stedi energija. Pravilno osusena aronia mora da bude socna, aromaticna i svojstvenog ukusa. Ne sme biti tvrda, opora i specena, a najcesce sam susretao ovakve osusene plodove.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Ana pozdrav.

    Na licni moj e-mail mi napisi do detalja sta bi zelela i kako da izgledaju medenjaci. Mogu da napravim takvu rezepturu. Njihova bi trajnost bila min. 3 meseca. Naravno da rezepturu ne mogu objaviti ovako javno. Nas dvoje bi se videli u Bgd i sve bi regulisali. Ja ne prodajem samo rezepture, ja pomazem i u tehnologiji. Ovo je drugo mnogo vaznije. Iz iskustva sam imao slucajeva da neko dobije detaljnu rezepturu i ne napravi dobar proizvod.

    Pozdrav.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; milivoje53@gmail.com; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Sladjana, ono sto je rekao Predrag je na mestu, ali to ne mora da je jedini uzrok. Nisu sve sorte  jabuka pogodne za susenje u Apfelchips. Treba birati sorte sa malim sadrzajem vazduha u mezokarpu, one koje su cvrstog i zbijenog mezokarpa i one koje imaju optimalan odnos secer-kiselina. Takodje treba voditi racuna o stepenu zrelosti. Prezreli plodovi svakako nisu dobri, a niti oni nedozreli. Najbolji je stepen zrelosti 85-90%. Jako je vazno kojom dinamikom i do koje se zavrsne vlage suse plodovi. Suvise brza dinamika susenja moze da da gumast proizvod. Ako Vam je ambalaza nepropusna za vodenu paru onda treba obratiti paznju na kvalitet varova. Jako bi dobro bilo da proizvod pakujete u inertnu atmosveru, ali to je dosta skupo i opravdano je samo kada se rade velike serije.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; milivoje53@gmail.com; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Vladimire, cvekla se moze pasterizovana u teglama cuvati najmanje 2 godine. Dakle nema potrebe ni za kakvim aditivima niti konzervansima. Mozete mi se javiti da dole prilozeni telefon pa da se dogovorimo da Vam dam tacnu tehnologiju izrade i preciznu recepturu.

    Pozdrav. Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Branko pozdrav.

    Slobodno krenite u pricu proizvodnje kandiranog voca jer ga na nasem trzistu nema. Sam tehnoloski proces nije mnogo komplikovan ali traje dugo (7-12 dana). Ovaj proces dobro poznajem jer sam polagao postdiplomski ispit bas sa ovom temom. Pored toga sam dugi niz godina radio u fabrici koja je proizvodila kandirano vode. Znaci sam proces proizvodnje poznajem do detalja. Mogu Vam pomoci u ostvarenju ove ideje.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083, 062-8286083; milivoje53@gmail.com

    Član 451

    Postovanje svima.

    Imam predlog za pocetnike kako napraviti dobar i profitabilan proizvod. Od opreme je potrebna manja susara, seckalica, mixer i 2 plasticna suda. Cela investicija max 5.000 evra. Redosled operacija bi bio sledeci:

    – osusiti voce (u obzir dolaze sve vrste voca)

    – iseckati voce

    – izmixirati voce sa ostalim dodacima

    – formirati i oblikovati stanglice

    – stanglice dosusiti u susari

    – pakovati

    Ovakav proizvod sam vec razvio i dobro ide na trzistu.

    Pozdrav.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; milivoje53@gmail.com, 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Svi postovani, ja nemam knjiga. Ja sam protiv knjiga. Sve sto sam naucio, naucio sam iz prakse. Mogu da ponudim iskustvo. U stanju sam da napravim svako pivo na najbolji moguci nacin. U stanju sam da i vas osposobim za to. Pivo imo svoje tajne, osobenosti i cake, a to nisu knjige, pogotovu ne americke. Pravo savremeno pivo se nije zacelo kod Indijanaca, vec kod Nemaca.

    Pozdrav. Milivoje Jovic; tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Pozdravljam sve pivarce i sve zainteresovane za pivo. Diplomirao sam na pivu i bavim se pivom. Ono sto sa sigurnoscu mogu da kazem jeste da se pivo ne uci iz knjiga, vec radeci uz dobrog majstora. Ja sam takodje ucio iz knjiga, ali sam naucio radecu u podrumu. Pravi majstori pivarci ne znaju formule i jednacine, a li znaju zasto se sto radi i znaju da naprave dobro pivo. Ako negde pijete lose pivao znajte da je to od dip.ing-a, koji se dodvoravaju direktorima da se sto vise ustedi na kvalitetu kako bi nesto novca ostalo za druge stvari. Majstori odlicno znaju kako treba.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Visnja je veoma zahvalna za susenje i sto je najvaznije nije mnogo komplikovo. Kada se visnja osusi na pravilan nacin dobijeni proizvod ima takvu boju, aromu i ukus da mu se prosto ne moze odoleti. Visnju susim do 30% vlage, tako da dobijam izuzetno dobar randman i proizvod je odrziv bez ikakvih hemikalija i konzervanasa. Plodovi nisu speceni nego su socni i zadrzali su svoj prirodan oblik.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Andrija,

    ako se jezgro izvadjeno iz kostice duze civa do cedjenja ulja ono se se svakako osusiti i izgubiti nesto vlage. No to nije dobro raditi jer moze doci do oxidacije ulja, a to se poznaje po uzeglom ukusu. Tada ulje vise nije za upotrebu. Dobro ga je odmah po mogucstvu preradjivati i to tako sto se jezgro predhodno izdrobi, nikako samelje. Tu se koristi i nesto vruce voda koja ce se kasnije putem separacije preko prelivnih sudova odvojiti. Takodje na isti nacin se i talog odvaja.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Miodrag pozdrav.

    Da bi se napravilo dobro termostabilno vocno punjenje to nije sitnica vec ozbiljan i visoko strucan posao. Dobili ste ponudu da napravite 15 t; to ja jako dobar posao i ne treba ga niposto ispustiti, pogotovu kada je izvoz u pitanju. Posto dugo godina uspesno radim ovaj posao nudim Vam se za pomoc. Uz moju pomoc to cete sigurno uspeti. Potrebno je da stupimo u kontakt i da vam pomognem da napravite pocetne kolicine koje cemo testirati na testima za pecenje. Termostabilnost je zagarantovana kao i pre toga tzv. sokiranje u hladnoj komori. Termostabilno vocno punjenje koje ja radim sve to bez problemna izdrzava. Kasnije mozete uz moju pomoc sami sigurno da nastavite.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083, 062-8286083

    Član 451

    Andrija,

    na ovom forumu su upetljana hladno cedjena masna ulja i etericna ulja. To su sasvim razlicite kategorije ulja. Dobijaju se na potpuno razlicite nacine i sluze u potpuno razlicie svrhe. Pretpostavljam da Vas interesuju hladno cedjena masna ulja iz semenki voca, prvenstveno iz semenki sljive i semenki grozdja. Da bi se dobilo takvo ulje potrebna su cetiri velika koraka: 1.- Odvojiti semenku potpuno cistu i suvu od mezokarpa voca. To se radi pomocu adekvatnih pasirki. Rade se kod nas. 2.- Drobljenje semenki se radi u specijalnim uredjajima gde se onemogucuje pristup kiseoniku da nebi doslo do oxidacije ulja. Takve masine mogu da se rade kod nas. 3.- Prese za cedjenje ulja. Takodje je izvodljivo kod nas ih napraviti. 4.- Separatori za preciscavanje. Takodje i ovakve prelivne separatore je moguce napraviti kod nas. Pravljenje masina, kao i sam tehnoloski postupak moraju da budu izvedeni na visokom nivou. To je uslov da se dobije visoko cenjeno ulje dobrog kvaliteta.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083,062-8286083

    Član 451

    Sasa, lepa je zelja da postanete tehnolog. Put se zna kako; upisati fakultet i zavrsiti ga. Drugaciji put su samoobmane. Ne brinite se, necete nama tehnolozima oduzeti nikakav posao. Ja cu Vas rado prihvatiti kao kolegu i pomoci Vam u svemu. Sto se tice Vase sopstvene proizvodnje ne treba Vam tehnolog; Vasa rakija Vasa prica. Shvatite jednom da je tehnolog odgovorno lice, a ne samo znalac. Ja pijem i trosim rakiju iza koje stoji sam tehnolog. Vi mozete kako hocete. Sto se tice predhodnika koji ima problem sa zutom komovicom u pitanju su samo etericna ulja. Verovatno je doslo do lomljenja zrna grozdja u vecem obimu nego sto je to uobicajeno. Taj problem se moze lako resiti.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083, 062-8286083

    Član 451

    Tanja,

    krusku je najbolje da prodajete kao sok. Na pijaci je kupovna moc ogranicena. A, ni Rusija zadnih godina ne gine nesto mnogo za nasim vocem.Cinjenica je da ce ove godine voca biti dovoljno a samim tim i cena mu nece biti visoka. Najbolje je da radite sokove u flasice od 0,2 l i da ti sokovi budu nameni restoranimal, pubovima i kaficima. Tako cete sa kruskom najbolje proci. Nebojte se da su ulaganja velika i nepodnosljiva. To je samo prve godine, a posle se vraca ulozeno. Ono sto je najvaznije jeste da naplata je izvesna i u realnom roku. Samim tim i sebi ste obezbedili zaposlenje. Mogu da pomognem onima koji u ovom pravcu razmisljaju.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; milivoje53@gmail.com, 064-1941083, 062-8286083

    Član 451

    Marija postovanje.
    Niste mi rekli koliko je vremena proslo od nabavke masina iz Kine i jesu li one zvanicno primljene. Ako su u fazi prijema i pustanja u rad onda morate postovati kineske recepture jer oni time hoce da dokazu funkcionalnost i kapacitet proizvodne linije. Ako je to sve zavrseno onda imate pravo da primenjujete svoje recepture.
    Lepo ste primetili razliku izmedju tecnih i praskastih aroma; vama svakako vise odgovaraju praskaste. Procenat doziranja se odnosi na osnovni zames, a ne na gotovi proizvod.
    Sasvim sa pravom prekorite Vase poslodavce sto Vas na vreme nisu ukljucili jos kada je ugovaranje masina bilo u toku. Poslodavci moraju da shvate da je tehnolog bitan od samog pocetka. Nemojte se plasiti otkaza. Ako se on eventualno i desi verujte vise ce oni biti u vecem gubitku nego Vi. Nesavesne poslodavce na taj nacin treba kaznjavati.
    Recepturu ste dobro shvatili i sad samo pazljivo postupajte sa njom. Hrskavost proizvoda je jako slozena stvar i potice on niza parametara. Tesko je to objasniti u par recenica.
    Sto se tice kremova, nemojte nikada gledati jedan krem kakav najcesce postoji oko nas. Danas je moguce napraviti krem po najspecirficnijim zahtevima. Bavim se izradom kremova po svim zahtevima.
    Da bih Vam u potpunosti pomogao potrebno je da dodjem do linije i vidim njen rad. Neznam jeli to moguce, iz koga ste mesta?
    Pozdrav.
    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Na pitanje da li je bolje koristiti tecne ili praskaste arome ne moze se odgovoriti generalno. U nekim slucajevima su jedino prikladne praskaste arome, dok u drugim slucajevima je daleko bolje koristiti tecne arome. To je razlog zasto na trzistu postoje ova dva vida aroma. Ono sto je najvaznije jeste videti koji je nosac aroma i u kojoj su one koncentraciji. To se moze saznati iz specifikacije arome koju je distributer duzan dati na uvid. U principu se uzima da je za suve proizvode bolje koristiti praskaste arome, dok kod proizvoda od voca bolje je koristiti tecne arome. Treba znati da se aroma dozira pri samom kraju tehnoloskog postupka. Ovo narocito vazi ako u tehnoloskom postupku postoji i termicki tretman.  Marija, mozete mi se obratiti na e-mail adresu sa jasnim pitanjem pa Vam mogu vise pomoci. Pozdrav.

    Milivoje Jovic; tehnolog konsultant, 062-8286083, 064-1941083; milivoje53@gmail.com

    Član 451

    Za Andreu,

    Andrea, naci dobru sirovinu u Srbiji nije problem. Predpostavljam da ste ozbiljan preradjivac voca i povrca pa cu Vam dati tri ozbiljna saveta.

    1.- Sirovina se ne nabavlja kada zatreba, a to je kod nas skoro uvek redovan slucaj. Tada to postaje problem. Sirovina se nabavlja onda kada najmanje treba, a to je pocetak setve i vegetacijskog perioda. Tada se prave dogovori. Svaki poljoprivrednik ce da radije seje kada ima sigurnog kupca. Dogovor ne mora niposto da znaci i pisani ugovor od koga poljoprivrednici sa pravom beze. Njima niko ne moze da garantuje kakvo ce leto da bude (kisno ili odvise susno). Budite spremni da po dogovoru nesto i avansirate; to je garancija da ste spremni da preuzmete rod. Dobro je da proizvodjacu savetujete kakvu sirovinu zelite ili da sami nabavite seme, pa tako sebi obezbeditie kvalitetnu sirovinu.

    2.- Kada dodje sezona berbe budite spremni da uvek platite vise od drugih. U ozbiljnom poslovnom svetu nema cenkanja. To je odlika turskih pijaca.

    3.- Dobro je, skoro nuzno, da imate vlastitu hladnjacu. Bez nje je nazamisliva ozbiljna proizvodnja. Svake sezone necega ima vise na ponudi nego sto je uobicajeno i sto je najvaznije cene su povoljne. Tada se to nabavi u vecoj kolicini, smesti se u hladnjacu i od toga se u duzem vremenskom periodu radi.

    Nadam se da sam bar malo pomogao. Inace, nabavka sirovina ne radi se spontano, vec je to dugorocno planirana aktivnost.

    Milivoje Jovic; tehnolog-konsultant, milivoje53@gmail.com, 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Filip i Nenad,

    lepo je sto imate ideje. Ja takodje imam dosta ideja u vezi domacih sirupa. Kod nas to jos nije zazivelo a mogao bi da se ima dobar dopunski posao sa tim. Mogu vam pomoci oko tehnicko-tehnoloskih uslova, registracije i uopste da vam posao bude uspesan.

    Milivoje Jovic; tehnolog-konsultant, milivoje53@gmail.com; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Brankice, meni je poznato da domacice sirom Srbije mogu napraviti daleko kvalitetniji dzem i ajvar nego 2/3 tehnologa beogradskog univerziteta. Ali ne radi se o tome i ovde nije rec o znanju nego o odgovornosti. Neka Vam neko prica o onim „divnim“ 90-im godinama kada smo „uspesno napredovali“ na svim frontovima; jedan covek se setio da pravi domacu rakiju lozovacu. Zasto da ne, kad je to i njegov pradeda radio. Ali rezultat je preko 40 mrtvih. Pre niki dan se moja supruga prehladila i ja sam joj dao savet sta da radi i to joj je odmah pomoglo. Ali, ja ne smem narodu da delim takve savete jer ce me sa pravom krivicno sankcionisati kao nadrilekara. Ja verujem da Vi mozete napraviti odlican pekmez. Ali ja necu da ga jedem jer hocu odgovorno lice koje ce mi garantovati da meni taj pekmez nece stetiti. Pogledajte, mi imamo divnu hranu, divnu prirodu, divan vazduh, ali nesto nismo dugovecni. Ljudi u Evropi sa stresom, premorom i losijom hranom od nase zive osetno duze. Nesta se tu ne slaze. Srbija je vodeca zemlja po nezdravlju i opakim bolestima. Odakle to potice…? Od svega pomalo a najvise od hrane. Ne znamo da pravimo zdravu hranu. Ja pouzdano znam da i dan danas mnoge domacice u svoje dzemove dodaju salicil i to daju svojoj deci. One nisu krive sto ne znaju, ali ja hocu da to do mene ne dodje. E za to treba tehnolog, ne kao jedini znalac, nego kao odgovorno lice. Kada bih znao da iza mnogih proizvoda na pijaci stoji tehnolog ja bi ih kupovao. Ovako znam da nije tako i takve proizvode zaobilazim. Dzaba sto su prodavacice u narodnoj nosnji;  to me najmanje interesuje. Radije cu otici u market i kupiti daleko po kvalitetu losiji dzem, ali znam da je to neko pregledao. U tome je poenta.

    Član 451

    Brankice,

    do juce su domacice redovno koristile salicil za ocuvanje „domacih“ dzemova i svih ostalih proivoda; tako su trovale svoje najblize a i ostale. Toliko o solidnim domacicama. Jos nam samo trebaju dobre knjigovodje pa da procvetamo. Na kraju ste se dobro setili da se treba obratiti poljoprivrednoj i fitosanitrnoj ispekciji, ali samo kada imamo dilemu. Za sve ostalo smo dovoljno pametni. Zanimljivo je da su ponekad vrlo predusretljivi. Samo kako to da nagatamo kada jesu. Dobri saveti, nema sta.

    Milivoje Jovic; tehnolog-konsultant

     

    Član 451

    Ljubo, ja sam tehnolog sa 40 godina iskustva u svim oblastima. Pridruzujem se akciji: POMOGNIMO NEZAPOSLENIMA! Spreman sam da pomognem. Najveca nevoja kod mladih i nezaposlenih je beznadje koje imaju. To ih cini inertnim i nespremnim da predju u akciju. Nigde nije lakse kao sada u Srbiji poceti posao. Mladi najcesce ne znaju sta bi mogli da pocnu da rade. Moj predlog je poceti u preradi poljoprivrednih proizvoda. Saradjujem sa vecom grupom mladih koji su krenuli u proizvodnju domaceg zanatskog piva. Svi su do jednog uspeli. Pravog domaceg dobrog piva nedostaje mnogo kod nas. Zasto ne poceti… Upravo, u zadnje vreme najvise radim u toj oblasti. Mladi i svi koji se osecate tako javite se. Pomoci cu vam da uspete. Pozdrav.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; milivoje53@gmail.com; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Nebojsa, najlepse hvala na dopuni. To je sve tako kako Vi kazete kada se gleda knjiski ili teorijski sto bi se reklo. Ja sam covek iz prekse i stvari su malo drugacije. Tako sigurno u objektu ako je u sastvu poljoprivrednog domacinstva nece vam traziti odeljak za presvlacenje, jer je poznato da se niko od nas tu ne presvlaci. Takodje cemu inspekcija zastite na radu osim ako ih vi ne ne pozovete. Tada ce sigurno doci, dace Vam niz dodatnih zahteva i novcano vas odrati. Dakle budite prakticar a ne covek papira i slova.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Aleksandre, ima tu puno saveta, ali da idemo redom… Odluka da se registrujete i legalno prodajete proizvode sasvim je ispravna i sigurno vodi ka uspehu. Prvo otidite u Agenciju za privredne registre i registrujte prosirenje poljoprivredne proizvodnje u vidu prerade. To mozete uraditi u sklopu domacinstva, ako je vec registrovano i ne morate otvarati novu firmu. Drugo, odmah posetite poljoprivrednu inspekciju koja Vam je najbliza. Od njih treba da dobijete konacnu dozvolu da slobodno prodajete svoje proizvode. Oni ce traziti da imate minimjlno ispunjene uslove za proizvodnju. To moze biti posebno odvoje prostor u okviru kuce ili cak u dvoristu. Bitno je da ima vodu, odvod vode, pod i zidove koje se lako peru. Od opreme treba imati najnuznije, moze i spore i najosnovnije sudove. Trazice Vam da na proizvodima ima etiketa sa ispravnom deklaracijom. Trazice Vam da bar jedan put godisnje uradite analize na proizvode. To nije skupo i brzo se radi u najblizoj ovlascenoj ustanovi. Mozda ce Vam traziti i da imate ugovor sa nekim tehnologom. To bi bilo sve za dobar pocetak. Samo napred i srecno. Kao sto vidite ne trazi se mnogo i sve ja lako ipunjivo.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083; milivoje53@gmail.com

    Član 451

    Brankice, ovaj forum je dobar sto u njemu mozete da nadjete svasta. Neko ce Vam odmah za pocetak predloziti bisznis plan, vakum ukuvac, HACCP i tako vas ukopati na samom pocetku. Cuvajte se toga. Srecom ima i drugaciji pocetak, koji garantuje siguran uspeh; a to je poceti polako od najjednostavnijeg. Neznam gde zivite pa imate, kako sami kazete, uzasno iskustvo sa inspektorima. Ja uglavnom znam da su oni jako uvidjavni ljudi i uvek spremni da pomognu. Oni su zaduzeni da sprovode zakonske propise. Ja se takodje drzim toga. Kada nekome dajem savet prvenstveno gledam da je to u skladu za zakonskim propisima. Nemojte da se zalite ni na nase pravilnike; oni jesu dosta komplikovani, pomalo nerazumljivi, ali se odredbe u njima mogu ispuniti. Moj savet je sledeci: stupite ponovo u kontakt sa inspektorima i vodite racuna o svom stavu. Njih nikako ne mozemo zaobici. Nemojte im govoriti da hocete da otvorite firmu, vec recite da hocete da pocnete posao sa proizvodnjom (konkretizujte cega) u uslovima domace radinosti. Oni ce Vam dalje objasniti sve. Posle toga mozete stupiti samnom u kontakt i ja cu Vam pomoci da na prihvatljiv pocnete psao bez velikih ulaganja. Bitno je da brzo pocnete da zaradjujete i tako se ne zaduzujete.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; milivoje53@gmail.com; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Dusko, podrzavam Vas u nameri koju zelite da ostvarite. Zapadna Srbija je stvorena da se proizvodi visokovredna prirodna i zdrava hrana. Potraznja za njom ce biti sve veca jer danas je skoro sve sumnivo sto nam se nudi. O upravljanju troskovima i izradi kalkulacija necu da Vas ucium, to Vi znate odlicno. Imajte u vidu da Vam drzava moze pomoci povoljnim pozajmicama i obavezno to iskoristite. Mogu Vam pomoci kada je u pitanju tehnologija. Nemojte se plasiti pocinjanja na „smederevcu“; to je najsigurniji pocetak. Sa mnogima sam pocinjao tako, a danas su to solidno jake i uspesne firme. Ako budemo radili zajedno mogu Vas povezati sa nekima od njih tako da saradjujete na obostranu korist.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Najbolji pekmez i dzem moze se skuvati u kazanu na drva. Namerno izbegavam da kazem duplikator, jer duplikator ima duple zidove izmedju kojih je medij za zagrevanje, a to ne moze na drva. Kazan na drva koji ima zapreminu 150 l je najbolji. Jako je bitno da je odnos precnika i visine 2:1. Takodje je vazno da je kvalitetan inox-celik odgovarajuce debljine. Loziste mora da je dovoljno nisko ali da obuhvata 2/3 visine kazana. Takodje je bitno znati loziti. U pocetku se lozi malo intenzivnije a kasnije se samo odrzava. Nesme doci do pregrevanja i suvise velike karamelizacije. Drva treba da su od cvrstog listopadnog drveta.

    Milivoje Jovic; tehnolg-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Zaobidjite tzv. savetodavce. Mnogo kostaju, a veoma malo pruze. Najcesce su slabo upuceni u tematiku kojom se bave. Nihova je prednost sto znaju zakonske propise i to na onaj nacin da vas sto vise kosta. Imajte dobrog tehnologa. On ce vam sve odraditi i dovesti vas do sertifikacije. To je najbolji put do dobijanja standarda.

    Milivoje Jovic

    Član 451

    Sta je struka….??? Ako jedan seljak napravi vrhunski proizvod od mesa, bez konzervansa, koji traje godinu dana, ima divnu boju i aromu i po svemu je savrsen, zar to nije struka. Ako jedan „strucnjak“ sa celom svojom tehnologijom i sa svim aditivima, napravi jedva podnosljiv proizvod, zar je to struka. Ovo sve govorim iz prakse, a i svima ostalima je dobro poznato. Zar domaci suhomesnati proizvodi, domace vino, domaca rakija, domaci sir, domaci dzem, nisu vrhunac kvaliteta. S druge strane pogledajte industrijske proizvode i njihov razvoj… Ne smemo struku drzati kao jedino ispravno i moguce znanje. U zadnje tri godine pocinje da se razvija domaca proizvodnja piva. Osnivaju se festivali te vrste. Posetite ih i probajte piva. Promenicete misljenje o struci. Niposto nemojte da neko shvati da sam protiv studiranja i ucenja tehnologije. I sam sam tehnolog, sa dvoje postdiplomskih studija i sa 40 godina iskustva u svim oblastima i danas ucim najvise. Stvari treba gledati rezonski.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

     

    Član 451

    Koji su to sto nisu stetni…, i koja je prednost koristiti njih. Aditivi su ciste hemikalije i svi stu redom stetni. Sta znaci strucna i kontrolisana upotreba. Jeli to kada se radi strogo po propisima…? E, pa i to je stetno, narocito kada su u pitanju proizvodi od mesa. Odogovorno tvrdim da je sve moguce raditi bez aditiva. Nasi preci su gajili zivotinje bez ikakvih pomocnih hemikalija i meso preradjivali na prirodan nacin. Ja ovde ne izmisljam toplu vodu. Poznato je dakle da moze.

    Milivoje Jovic; tehnolog-konsultant

    Član 451

    Pre kretanja u posao preporucujem da se napravi egzaktna kalkulacija za dati proizvod. Iz nje se jasno vidi kakvi i koliki troskovi predstoje (sirovina, repromaterijal, energija, radna snaga, ambalaza), a ako se zna po kojoj je ceni moguce prodati proizvod, onda se jasno vidi kolika zarada moze da se ocekuje. Donositi uopstene zakljucke moze biti jako varljivo. Najbolje je kada se za svaki proizvod i pakovanje napravi dobar proracun. Onda nema mesta neprijatnim iznenadjenjima.

    Milivoje Jovic; tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Ismet,

    ne bih Vam preporucio da nabavljate vakumsku susaru. Ona je jako skupa i prilicno slozena u radu. Jagodu i malinu je najbolje susiti tzv. kombinovanim postupkom koje se sastoji od osmotske dehidratacije i convectivnog susenja. Ovaj nacin ne zahteva slozenu i skupu opremu, daje vrhunski kvalitet i postize se najbolji randman.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Stevane, pametno je uloziti u susenje voca, narocito ako se odlucite za tzv. kombinovano susenje, gde su najmanji gubici i dobija se proizvod vrhunskog kvaliteta. Ono sto je narocito vazno jeste da se tim nacinom susenja moze da susi voce koje se nije moglo uspesno susiti klasicnim nacinom, kao na pr. jagoca, malina, borovnica, brusnica, dunja, kajsija, breskva i dr. Ovako osuseno voce ima veoma dobru cenu i veliku potraznju. Trazeno je narocito mnogo u poslasticarnicama, konditorskim radionicama, a i za direktnu konzumaciju. Predlazem da se negde nadjemo i mogu Vam dati iscrpne informacije o ovome. Takodje mogu voditi Vas posao, jer to inace radim zadnjih godina posto ima dosta susara sa ovakvim nacinom susenja. Pozdrav.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Radojica je dao dosta dobar savet. Ja bih dodao dve stvari: Treba razraditi tehnologiju da se voce susi polazivsi od duboko zamrznute sirovine. Ovim se znatno produzava vreme rada susare i ona je daleko isplativija, pogotovu ako je malog kapaciteta. Razmisljajte o tzv. kombinovanom susenju koje ima niz prednosti u odnosu na opste poznato convectivno susenje. Kombinovanim susenjem se trosi znatno manje energije i randman iskoriscenja sirovine je daleko povoljniji.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Nemojte nastojati da neku vec postojecu susaru prilagodite svojim potrebama. Treba ici obrnutim redom. Prvo odrediti sta zelite susiti i kakav proizvod zelite dobiti. Onda trazite adekvatnu susaru za sebe. Danas se na trzistu susara nudi sve i svasta. Necu reci da su sve lose, ali onu najbolju nije lako pronaci. Moj predlog je sledeci: Dobar tehnolog da shvati vase potrebe. Onda on sa dobim masinskim inzenjerom (termicarom) projektuju najbolju susaru za vas. Po cemu ona mora biti najbolja? Prvo po kapacitetu, pa potom po tehnoloskim parametrima i i na kraju po energentu. Kada se sve to uradi kako treba onda se trazi izvodjac, tj. onaj ko najbolje moze napraviti. To nije tesko, jer zaista ima dobrih radionica. Mislim da je ovo ispravan put.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Valentina i ostali, pozdrav.

    Dvoumio sam se dali da uopste odgovorim na ova pitanja, ali posto sam prozvan pristajem. Ja sam covek prakticar i mene interesuju prakticne stvari, a podacima se nikada nisam zatupljivao. Prakticne stvari su dobiti sto bolji proizvod u datim okolnostima. U tome uspevam. Zatupljivanje je koliko ima vitamina C u pojedinim sortama. To profeori ni doktorante ne pitaju na odbrani doktorske disertacije. Zasto? Zato sto je to relatvna stvar i menja se godinom i podrucjem gde se gaji jabuka, a pogotovu zavisi od agrotehnickih mera. Kolicina vitamina C u jabuci nije od primarnog znacaja. Samo mi recite da ste negde videli da hladnjaca sa svakim kontigentom prispeca jabuke meri vitamin C. To se radi izuzetno i to samo u naucne svrhe, da bi se utvrdilo kako hladjenje i cuvanje jabuke utice na promenu ovog vitamina. Dakle, jos jednom, ja sam prakticar a ne zaglupljivac.  Tacno je da pasterizacija utice na promenu nutritivnih vrednosti, ali zasto da je temperatura 78-82 stepena, zasto ne spominjete HTST-postupak. Vitamin C se razgradjuje na svim temperaturama, a na temperaturama pasterizacije pogotovu. Sve zavisi od temperature i vremena delovanja. Jabuke se ne presuju prema sadrzaju vitamina C, jer ko je blesav u sezoni berbe da ga meri za svaku sarzu prispeca. Jabuka i sve sirovine se preradjuju prema starom i dobro poznatom pravilu – sto prvo udje, prvo i izadje. Da li u prodaji postoji jabucna kiselina…, verovatno postoji i njome se moze vrsiti korekcija soka, ali to ne treba raditi. Zagovornik sam sasvim druge tehnologije. Inace presovanje je stara, vec zastarela i vec prevazidjena metoda. Jabuka se u sok moze preradjivati drugim metodama. To ovde niko ne spominje. Jos jednom da zakljucim. U stanju sam da dobijem izuzetan sok od jabuke. Moji poslodavci su zadovoljni ovim.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Pivarstvo zanatskog tipa je danas jako unosno. Novo je pa izaziva zanimanje i interesovanje. Pored toga pruza mogucnost konzumacije zaista dobrih piva po veoma pristupacnim cenama. Narocito su u prednosti oni koji se odluce da ih sami prave za sebe i/ili prodaju. Ovakve pivare nicu svakog meseca najmanje po jedna. U skoroj buducnosti to ce ici jos brze i u vecem obimu. Prednost ce imati oni koji budu medju prvima. Bavim se pivom i mogu zainteresovanima pomoci.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Ja nikada nebih nikome savetovao da pijan vozi auto. Ali zato svakome savetujem  BEZI OD HACCAP-a. To je najveca nevolja koja nam se silom namece poslednje decenije. Ovo niposto ne znaci da sam protiv reda u proizvodnji i higijene. Jako se zalazem za oboje. Tzv. turske peci nisu nimalo stetne po proizvod i zdravlje potrosaca. To je pokazalo iskustvo stolecima. Velika je sreca da se one mogu preurediti tako da ispunjavaju propise i opet ostano ono sto jesu.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Elvedin pozdrav. Enzim katalazu je najbolje unistiti termicki. Ako je pasterizacija soka jedini termicki tretman onda se do njega ceka dosta dugo i enzim jako brzo promeni svetlu prirodnu boju jabuke u tamnu. Zavisno od toga koji sok jabuke proizvodite, bistri ili mutni, treba i odabrati pravi i trenutak termickog tretmana. Takodje je jako bitno koju sortu jabuka preradjujete; neke sorte tamne jako brzo a neke sporije, a sve zavisi od kolicine ovog enzima. Ovde govorim o enzimatskom potamnivanju. Postoji i tzv. neenzimatsko potamnjivanje koje nastaje usled izlaganja zdrobljenje jabuke jako dugo dejstvu vazduha, u prvom redu kiseonika, zatim ako imate dosta metalnih povrsina koje su u stalnom dodiru sa jabukom. Sve ovo utice na potamnivanje i sok ima jako ruznu boju rdje. Potamnivanja se mogu donekle spreciti blagovremenim dodavanjem u izdrobljenu jabuku limunske kiseline i/ili L-askorbinske kiseline. Ako ste blizu Beograda predlazem da se nadjemo i mogu Vam sve objasniti i na najdirektniji nacin pomoci.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Moj e-mail je:

    milivoje53@gmail.com

    Pozdrav

    Član 451

    Darko, Predrag, danas je zahvaljujuci savremenim tehnologijama gradnje pomocu poliuretanskih panela moguce skoro svaki prostor pretvoriti u hladnjacu.  U svemu tome najvaznije je pravilno osmisliti prostor. Ako ste blizu Beograda javite mi se pa mozemo sve da definisemo do detalja. Takodje znam i izvodjace koji ce vam po najpovoljijim uslovima napraviti vama odgovarajucu hladnjacu.

    Pozdrav. Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Duska pozdrav.

    Mogu pomoci oko pocinjanja proizvodnje domacih dzemova i ajvara. Imam visedecenijsko iskustvo u tome. Pomoc pruzam odmah i konkretno.

    Sasa, da bi se proizvodilo dobro slatko od dunja ne postoje nikakve posebne masine. Ako ste pocetnik najbolje je da to zasnujete u okviru domace radinosti.

    Zdenko, vi najverovatnije niste unistili enzim katalazu pa je doslo do tzv enzimatskog potamnjivanja i samim tim do promene boje soka jabuka. Ako se sve odradi kako treba boja soka ce dosta dugo ostati prirodna.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Zasto projino brasno…. Ja svo vreme govorim o pravim i zdravim cevapima. Cevapi se sastoje od mesa i zacina. Sve ostalo je bez potrebe. Ako mislite da je jednostavno napraviti dobru recepturu za cevape varate se. Tu male promene neke od komponenti mnogo uticu i znace. Ovo se narocito odnosi kada su zacini u pitanju. Ovde nikako i niposto ne treba izjednacavati zacine i aditive. Zacini su prirodni dodaci, koji cevap cine zdravijim i boljim. Aditivi su hemikalije i svi su redom stetni.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083, 062-8286083

    Član 451

    Neznam zasto da hleb i peciva traju mesec dana. Zar nije dovoljno 2-3 dana, koliko inace normalno i traju. Kome ovo i zasto odgovara? Meni kao tehnologu i potrosacu sigurno ne. Mislim da je svemu uzrok nasa „fer i postena privatizacija“. Narod ce da jede svasta i tehnolozi nece biti potrebni. Sve ce da bude reseno konzervansima. Ja sam nasao jasan i nedvosmislen odgovor na ovo, a on se zove BOJKOTUJ, sto u prevodu na nas jezik znaci NE KUPUJ I NE JEDI. Naso sam jedno mesto gde se proizvodi pravi kvasni hleb. On nije izgledan na prvi pogled, ali je jako ukusan i prosto sladak, kakav hleb inace i treba da bude. Traje 2-3 dana, sto je sasvim dovoljno. Jako je tuzno kada tehnolozi tragaju za aditivima i konzervansima. Vec duze vremena pokusavam da pozovem na anti-aditivnu tehnologiju i do sada nemam pristalica.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Da kazem, a ne mora mi niko verovati; dobar pekmez se ne moze dobiti u vakum ukuvacu kao u otvorenom kazanu na drva. Radi se o temperaturi kuvanja i duzini kuvanja, a za to vreme treba da se izdesavaju neke reakcije koje bitno uticu na kvalitet proizvoda. Ja jako cenim mlade pocetnike koji su iskreno zeljni da naprave nesto dobro. Nikada nemojte dozvoliti da vas druge uvuku u velika i bezpotrebna ulaganja. Jako dobar proizvod moze se napraviti uz minimalna ulaganja. Ali to mnogima ne odgovara. Oni zele da utrape svoje „genijalne izume“. Ako imate obican kazan na drva angazujte me i pokazacu vam kako da dobijete pekmez i dzem vrhunskog kvaliteta, koji mozete prodavati svuda i izvoziti. Ne dozvolite da neko zaradjuje i profitira na vasoj neobavestenosti.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    OSTRO REAGUJEM.

    Pogledajte na sta nam se sveo ovaj na pocetku divan sajt. Svaka je tema samo: „Ima li neko…“, „Znal li neko…“, „Hoce li neko….“. Ranije sam pisao da ovo nisu besplatni mali oglasi i ovo nije buvljak knjiga. Ovo je sajt za razmenu iskustava. Sta to znaci? Prvo uradi nesto, pa se pojavi na sajtu da ispicas sta si uradio i tek tada ima razloga da pitas nesto. Koleginice i kolege, vi koji imate istinsko  znanje, steceno radom i praksom, bojkotujte ovakvo ruglo od sajta i krenimo, kao ono na pocetku, da pisemo o onome sto radimo i do cega smo dosli. Ja sam puno puta imao zelju da se ukljucim sa necim novim, ali kako kada se sve vrti oko toga „Ima li neko…. knjigu…. i hoce li mi neko kazati, naravno besplatno….“

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083; milivoje53@gmail.com

    Član 451

    Pozdrav svima.

    Vidim da vlada veliko interesovanje za dobijanje etericnih ulja od domacih sirovina. Etericna ulja su jako skupa na inostranoj sceni. Bavio sam se dobijanjem etericnih ulja iz lista Lorbera, Kamilice, Kleke, Mente. Zainteresovanima mogu pomoci sa svojim iskustvom. Nije mi poznato da postoji adekvatna literatura, osim jedne knjige sa novosadskog univerziteta, ali je knjiga pisana visokostrucno sa puno formula i slozenih proracuna. Da bi se dobilo dobro i dovoljno etericnog ulja najbitnije su 2 stvari: na vreme ubrana i dobro ocuvana sirovina i adekvatna oprema. Ostalo nije tesko.

    Pozdrav. Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083; milivoje53@gmail.com

    Član 451

    Smiljo,

    zdrava organska hrana treba da bude nasa svakodnevna uobicajena stvar a ne exclusiva i brend. Licno uvek cu se zalagati za ovo prvo. Ako bas zelite da drgujete necim brendiranim, onda predjite na pivo. Kod nas je to sada u velikom usponu. Svakoga dana se otvaraju Beershop-ovi i Pivnice i svi oni posluju veoma dobro. Pivo moze da bude brend i dobro pivo je uvek brend.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083; milivoje53@gmail.com

    Član 451

     

    Pektin nije zivotinjskog porekla vec iskljucivo biljnog, Najveci deo pektina se proizvodi od jabucnih i citrusnih tropina (kada se iscedi sok). Bilo je u svetu pokusaja da se on proizvode od odpadaka suncokreta, paradajza i nara. Uglavnom sada se dobija iz citrusa i jabuka. Dakle to je potpuno prirodni produkt iz potpuno prirodnih sirovina. On u sebi ne poseduje nikakva ulja vec je on sam po hemijskoj stukturi polimer galakturonske kiseline koja je delimicno metoksilovana.

    Pektinaze su sasvim nesto drugo, to su enzimi koji razlazu pektinske materije. Sluze da se pri preradi voca dobije vise soka u razne svrhe pa i za rakiju.

    Kod nas u Srbiji niko se ne bavi proizvodnjom pektina. Nekada davno je to radila „Budimka“. Sada se uvozi iz Poljske, Svajcarske, Danske, Italije i Nemacke.

    Pozdrav. Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Natasa,

    suvise je kratko vreme da bi doslo do sircetne fermentacije. Concentrat koji koristitie nije radjen sa pektolitickim enzimima. To je verovatno neki jevtiniji concentrat (kineski). Pasterizacijua koju primenjujete  ima tzv. scok temperaturu i to moze biti uzrok pojave mutnoce. Treba kupit neki dobar cincentrat jabuke, recimo sa zapada. Sve ovo mozete i Vi resiti ako primenjujete tzv. depektinizaciju soka, a zatim procedualno bistrenje. Ovo je prilicno duga prica za objasnjenje, a za samo izvedbu veoma jednostavna. Neznam odakle ste, ali se slobodno javite i ako ste blizu doci cu kod Vas i sve Vam resiti.

    Pozdrav. Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Ja jesam tehnolog prerade voca i povrca i u ovoj struci radim 38 godina. Proizvodi od voca i povrca mogu da se rade u staklene flase i tegle i trajnost im je zagarantovana 2 godine. Naravno, ovo podrazumeva bez ikakvih aditiva i konzervanasa. Glavni uslov je da se sve odradi vrhunski higijenski i izuzetno strucno.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Biljana,

    potpuno ste u pravu. Kore za pitu koje imaju rok upotrebe mesec dana su pune konzervanasa i drugih aditiva. Samo „proizvodjac“ je bio drzak  i bezobrazan da to ne deklarise. A nase inspekcije „ne mogu da stignu“ sve to da vide. Nije dobro sto i Vi dodajete konzervans. Jednostavno korama skratite rok na 5 dana i na deklaraciji jako vidljivo istaknite da su bez konzervansa. Takve kore ce da se brze prodaju i Vi cete biti poznati po kvalitetu. Vase kore ce kupiti sve savesne majke koje brinu o svojoj deci i porodici. Ne mogu da shvatim nekoga ko kupi kore koje traju mesec dana. To nije jednostavno samo neznanje. To je krajnji nemar i neodgovornost. Sve je moguce napraviti bez hemikalija. Izgledace daleko lepse i prirodnije.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant i najveci protivnik aditiva i konzervanasa

    Član 451

    Ja niposto nisam za konzervanse. Da se pitam ja bih sve potpuno zabranio. To je zato sto se moze uspesno raditi bez njih. Po sastavu verujem da imate jako dobar sok. Sok treba da punite u staklene flase sa navojnim zatvaracem ili sa krunskim zatvaracem. Takav sok treba potom pasterizovati i ohladiti. Onda ga mozete cuvati u svim ambijentalnim uslovima i nece doci do kavarenja.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083

    Član 451

    Rade postovanje.

    Jedna dobra pivara kapaciteta 50-100 litara po uvarku ne mora da kosta mnogo. Mlekarsku opremu dobro poznajem. Ona se moze prilagoditi za kuvanje piva ali te prepravke dosta kostaju. Ima dosta radionica kod nas koje po projektu mogu napraviit jako dobru pivaru. Time se bavim ovih dana pa Vam mogu pomoci.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083

    Član 451

    Pozdrav svima.

    Koleginica Milena je jako dobro napisala kako treba cuvati suve sljive. Ja bih jedino korigovao u vezi lopatanja jer je to napusteni nacin gde se plodovi mogu ostetiti. Najbolje je sljive osusene ostaviti minimum 15 sati da se dobije ravnotezna vlaga od oko 20%, pa onda ih sipati u tzv. box-palete i lagerovati u suvu i promajnu prostoriju. Vise ih ne treba dirati do momenta naknadne prerade (tzv. etiviranje). U skladisnom prostoru mora biti nekoliko (zavisno od velicine) tzv. „insectronik-lampi) koje mame eventualno usle insekte i odmah i unistavaju. Postoji uredjaj koji precizno meri vlagu susenih sljiva i on kosta preko 100.000 din. To se isplati samo vecim preradjivacima, a manji je dovoljno da na osnovu uzorka i racuna dodju do tacnog procenta vlage. U svakom slucaju jako je lose neznati taj procenat.

    Pozdrav. Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 064-1941083

    Član 451

    Da probam da pomognem Natasi, a i ostalima.  Indikativno je da se talog javlja posle 10 dana. Recite gde je sok bio lagerovan za to vreme, da li u hladjenom prostoru ili na ambijentalnoj temperaturi. Ako je talog zaista sluzav, moguce bi bilo da je doslo da bakterijske infekcije. Iako je temperatura koju primenjujete u pasterizaciji sasvim dovoljna (neznam koje vreme drzite za stacionarno), postoje bakterije i plesni koje prezivaljavaju ovaj rezim. Ono sto je jos vazno je vrsite li korekciju soka i kakvu. Pektinske materije i eventualno prisutan skrob najcesce ispadaju u vidu praskastog taloga i/ili koloidnog zamucenja. Dugo sam radio u industriji sokova pa mogu pomoci.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083

    Član 451

    Milena,

    mozete uvek da mi se obratite za pomoc i savet. Na pravom ste putu. Iskustvo koje steknete u svom radu nemoze se nicim meriti. Istrajte u tome.

    VELIKI POZDRAV.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083

    Član 451

    Milena, od srca hvala za lepe reci slaganja i podrske. Cvrsto sam ubedjen da cete sutra biti izuzetno dobar tehnolog. Samo nastavite tako. Veliki pozdrav.

    Član 451

    Zasto nas sram bilo…? Nikada nisam rekao da gradjevinski inzenjer treba da zida, niti da prehrambeni tehnolog treba stalno da mesi testo. Rekao sam da prehrambeni tehnolog treba dobro da zna kako se mesi testo, kao i sto dobar gradjevinski inzenjer treba da zna kako se zida. A, kako ce to znati…? Tako sto ce oba uzeti u svoje ruke testo i malter i nauciti da mese i zidaju. E, toga se ja drzim i to zagovaram. Nema posla u prehrambenoj industriji koji nebih znao da sam neposredno radim. Zasto da se toga stidim. Mozda sve ovo za hemijske inzenjere ne vazi.

    Pozdrav.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083, 062-8286083

    Član 451

    Postovane kolege,

    pogledajte nasto nam se sveo ovaj sajt. Ja sam od samog pocetka zeleo da ovo bude mesto za razmenu iskustava izmedju tehnologa medjusobno i onih koji rade u proizvodnji. A onda su su pojavili neki dundjeri, schloseri, limari sa pitanima „Da li gospodo tehnolozi ima neko recepturu…“

    Probajmo da ocuvamo ovaj divan sajt. U samom pocetku forumi su bili divni i uglavnom su ucestvovali oni koji imaju sta da kazu. Pogledajte danas.., sve sama pitanja: ima li neko.., hoce li neko…, zna li neko… Sada odgovaram na sva pitanja: sve ima, sve se zna, sve se moze.

    Pozdrav.                                                                                                                                                                  Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Vesna,

    hocu da pomognem. Nije mi jasno kako bi se vrsila pasterizacija soka i u cemu. Jeli to tankoslojni plocasti pasterizator ili je to cevni ili ce se pasterizacija vrsiti u ambalazi i kojoj i koje zapremine. Ako se pasterizacija vrsi pre otakanja u ambalazu vazno je znati jeli se sok vreo puni ili se pre toga hladi u sekciji. Sve su ovo vazne stvari da bih pomogao.

    Pozdrav.                                                                                                                                                                  Milivoje Jovic                                                                                                                                                           tehnolog-konsultant

    Član 451

    Jelena pozdrav,

    prehrambeni sam tehnolog biljnih proizvoda. Radio sam 30 godina u konditorstvu. Za to vreme bio sam tehnolog-konsultant na proizvodnji domacih kolaca. Posebno sam razvio dobre vocne nadeve za kolace. Mogu pomoci.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Ivice pozdrav,

    Mogu da cestitam na snalazljivosti, ali ja bih sve uradio drugacije. Neznam koliko je boja za radijatore dobra za ovakve namene. Ne zaboravimo da su tu stalno prisutne povisene temperature. Ja se uvek zalazem da se sve odradi profesionalno. Iako je u pitanju susara od 20 kg ipak je najbolje da ramovi budu od inoxa, takodje i mreza, a stari sporet se moze iskoristiti samo za zagrevanje vode koja ce preko kalorifera davati topao vazduh. Sve ovo nebi kostalo mnogo vise ali bi daleko bolje izgledalo i bilo sigurnije.

    Veliki pozdrav.

    Milivoje Jovic, tehnolog – konsultant

    Član 451

    Za Maju.

    Majo, radio sam u konditorskoj industriji gde se pored ostalog proizvodio zele, gumene bombone i ratluk. Mozete otvoriti firmu u vidu domace radinosti i proizvoditi ovakve proizvode. Potraznja za njima postoji. Mogu Vam pomoci oko opremanja objekta, izbora opreme i vodjenja tehnoloskog postupka.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083, milivoje53@gmail.com

    Član 451

    Tanja,

    koliko sam shvatio ovde je najveci problem izdvajanje tecne faze. To znaci da sistem nije stabilan, tj. da tecna i cvrsta faza nisu u ravnotezi. Fondan je na temperaturi kuvanja, koja se krece 118-120 stepeni tecan ali sa veoma visokom suvom materijom, preko 85%, a kasnije kada dodje do hladjenja rastvora doci ce do presicenja rastvora i kristalizacije saharoze. Najvaznije je da u toku kuvanja budemo sigurni da je doslo do potpunog rastvaranja saharoze. U toku hladjena i lupanja jako je vazno voditi racuna da ne dodje do formiranja krupnih kristala saharoze. Najverovatnije kod Vas je negde ovde problem. Nisam upoznat kakvu opremu posedujete i koje tehnoloske parametre imate pa nisam u stanju da Vam dam detaljnije upute. Probajte popraviti nesto od ovoga pa ako ne uspe trazicemo nova resenja.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Tanja, svaki prehrambeni proizvod sadrzi u sebi izvesnu kolicinu vode. Pored hranljivih materija za mikroorganizme je potrebna i voda. Ali njima nije sva voda dostupna vec samo ona slobodna. Odnos izmedju te slobodne i ukupne kolicine vode cini tzv. Aw-vrednost. Na ovo tehnolozi moraju da obrate posebnu paznju, jer od toga, pored ostalog, zavisi mikrobioloska stabilnost njihovog proizvoda. Tehnoloski proces, u ovom slucaju izrada fondan-mase, treba voditi tako da odredjena kolicina vode mora biti vezana i tako nedostupna za kserofilne mikroorganizme. To su mikroorganizmi koji mogu da rastu na veoma visokim procentima suve materije. Ranije se vodilo racina samo o visokom suvoj materiji. Medjutim, primeceno je da  neke plesni i tu mogu da rastu. Polazi se od toga da je Aw-vrednost od 0,65 i niza, uz odgovarajuce ispostovane parametre, dovoljna da proizvod bude mikrobioloski stabilan.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083, 062-8286083

    Član 451

    Adam, radio sam tahan alvu i druge vrste alvi ali u experimentalne svrhe. Na veliko to jos niko nije radio. Dugo godina sam radio u konditorskoj industriji.

    Pozdrav

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 064-1941083, 062-8286083

    Član 451

    Vladimire, kuvanje pod vakumom ili bez njega nema veze sa sinerezom. Ona nastaje iz sasvim drugih razloga. Takodje, sumpor-diksid moze se sasvim dobro izdvojiti i bez vakuma. Otvoreni duplikatori su izuzetno dobri za kuvanje dzemova. Dobijaju se proizvodi visokog kvaliteta.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Postovani Aleksandre,

    mozemo saradjivati na proizvodnji piva. Imam dovoljno iskustva.

    Mogu Vam pomoci.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 062-8286083 i 064-1941083

    Član 451

    Aleksandre,

    postavljas prava pitanja… „ko meni garantuje….“. To mora da ti garantuje proizvodjac. Dakle kada kupujes papriku od njega on mora da ti da pisano uverenje da je njegova Paprika  sasvim ispravna, u ovom slucaju da nema viska pesticida. Nase seljake moramo naterati na takav odnos, inace nema kupovine. Drugi pristup ne postoji. Lepo razmisljas o pokretanju proizvodnje domace pasterizovane hrane. Verujem da ti je objekat sasvim u redu i da ces dobiti upotrebnu dozvolu od nadlezne inspekcije. Masina ti mnogo ne treba i nemoj da nasedas da ich mnogo kupujes. Ja ti ostalo mogu pomoci.

    Pozdrav i sredno. Miligvoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083 i 064-1941083

    Član 451

    Zorane, da tako je. Mesto ovcetine moze se dodati svinjsko meso, samo odnos je nesto drukciji.

    Najvaznije je da nema aditiva. Ovde ukus samog mesa dolazi do izrazaja.

    Član 451

    Amoniumhidrogenkarbonat sluzi da stvori gasove, a samim tim i prouzrokuje nadimanje stomaka. Tacno je to da se on odavno koristi, ali to ne znaci da nije stetan. To je slozena so koja se u odredjenim uslovima razlaze na vodu, ugljeen-dioksid i amonijak. Ja odavno ne zagovaram njegovo koriscenje. Narocito proizvodima koje konzumiraju mala deca nebi trebao da se dodaje. Velika je stvar sto se moze bez njega, a da se dobiju jos i bolji rezultati.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Svetlana, zao mi je sto imas takvo iskustvo. Evo ja sam izuzetak. Spreman sam uvek da pomognem. Jedini je uslov da nisi puno daleko. Ne moze se sve preko e-poste zavrsiti. Mora se doci i videti. Obrati se slobodno, a to vazi i za ostale.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083 i 064-1941083

    Član 451

    Postovana Sanja i ostali,

    kako mislite da pustite proizvod u promet. Kakvo je to pitanje „da li je potreban strucni pregled i (pazite sad) „neka dozvola“. Pa svakako da je potrebno. Zakon je jasno propisao da je potrebna dozvola i kakva. Vas proizvod ce da jedu ljudi i deca. Kako verovati Vama da ste to uradili strucno i odgovorno. Jeli nas put prema Tadzigistanu i Mongoliji ili prema zakonski uredjenoj Evropi. Kod nas je veliki javasluk u svemu. U Evropi se za stvari koje Vi predlazete odmah hapsi. Kako Vam moze da padne napamet da napravite proizvod, ko zna na kakav nacin i u kakvim uslovima, da ga ponudite na prodaju i jos se pitate „treba li neka dozvola“. Ja vec godinama sluzim i pomazem mladim pocetnicima da pokrenu proizvodnju. A kada neko pita „treba li tu neki strucni pregled“ e onda se prosto zgranim. Jer Vi to bez razloga ne pitate. Dobro znate da se moze da prodaje i bez pregleda i dozvole. Dodje mi da nista ne kupujem.

    Milivoje, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Enko,

    vec nekoliko godina ratujem protiv receptura, jer one same po sebi nisu nista. Najgore prodju oni koji se u njih uzdaju i placaju za njih. Da bist dobili dobar cevap treba vam vrhunsko meso. Najbolje mesano junece i ovcije. Nikako rostiljsko meso. To je meso skoro bez mesa. Uz meso dodajte malo mlevane paprike sa nesto ljute i nesto mlevenog bibera. So mora da je morska, jer ona deluje kao zacin. Radi punoce moze malo projinog brasna, ali vema malo. Samleti na kvalitetnom mlinu koji meso vise sece nego sto ga gnjeci.  Posle toga treba dobro i dugo mesiti. Ostaviti da prenoci na temperaturi 1-3 stepena. Ujutru opet premesiti i ponovo premleti. Opet nek ostoji 2-3 sata na hladnom. Cumir treba da je visoko kvalitetan. Pravi drveni i suv. Jos samo nadji dobrog majstorqa koji zna da postupa sa temperaturom i vremeno. Sve ce ispasti dobro.

    Pozdrav. Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Zavisi koliko se drze. Za 2-3 dana dovoljno je i -12 stepeni. Do mesec dana treba temperatura ispod -18 stepeni. Ako zelite jos duze temperatura mora biti niza. Nije preporucljivo dugo cuvanje mesnih pripravaka kao sto su cevapi. Aditivi nisu pozeljni u mesu, kao ni bilo gde. Kada su u pitanju zacini e to je onda druga prica. Tajna je u zacinima, a ne u aditivima. Ko se ne razume u zacine, on onda gura aditive. Cevapi su bili najbolji u muslimanskim sredinama (to je na kraju krajeva njihov proizvod) pre 50 godina, a tada nije bilo amerikaniziranih aditiva. Dobro se razumem u koriscenje zacina pa mogu nekome i da pomognem.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Dusane,

    sve se zna, samo treba naci Firmu koja otkupljuje suseno vice. Dok se to ne desi najbolje da susite manje kolicine i plasirate preko prodavnica zdrave hrane i pijaca. Time cete steci iskustvo kako se trguje.

    Član 451

    Dejane,

    moja E-Mail adresa je: milivoje@gmail.com

    Poydrav.

    Milivoje

    Član 451

    Alexandar,

    u Zemunu u Dusanovoj ulici postoji radnja „Moje pivo“; kod njih mozes naci sve. Udji na njihov sajt pa ces videti, imaju i cene. Ja se takodje bavim proizvodnjom piva.

    Pozdrav. Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Milane, a i ostali,

    kada vec trazite i kupujete i placate (ako placate) onda trazite tehnologiju a ne recepturu. Stalno na ovome forumu isticem da receptura sama po sebi nije nista, ili bar nije nesto mnogo vredno. Vazna je tehnologija izrade. Sta to znaci? Vi hocete da pravite dobre strudlice sa razlicitim punjenjima. Prvo sto treba da uradite jeste da dodjete u kontakt sa dobrim tehnologom. Pozovete ga kod Vas i date mu da napravi studlice. On pravi a vi gledate i belezite svaki detalj. I ne date mu da ode dok Vi sami uz njegovu pomoc to isto ne uradite. E to je ono sto vredi platiti. A Vi sta radite? Trazite recepturu i naletite na neke portire ili tehnologe koji su radili blizu portirnice i prodaju vam papir sa nekih 10 redaka. A onda precenite sami sebe i mislite da cete napraviti dobar proizvod. Naravno da necete uspeti. Uglavnom uspevaju oni koji meine slusaju. Nadam se da sam pomogao.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083; 064-1941083

    Član 451

    Domaci proizvodjaci prave jako dobre duplikatore. Necu posebno izdvajati nikog ali na trzistu zna se ko to dobro radi. Prilikom izbora duplikatora najvaznije je znati za koje namene se on kupuje i kog kapaciteta on treba da bude. Jako je vazan optimalan odnos visina – precnik. Medij u njemu ne sme prebrzo, a ni presporo zagrevati. Takodje mora biti dobro termicki izolovan da odrzava datu temperaturu. Mesalica treba da se kontinuelno podesava i treba da je tako profilisana da celu masu jednako mesa po celoj zapremini. Ispustanje je takodje jako vazno. Ono ne sme da traje dugo. Grejanje na termo-ulje je jako dobro resenje, ako je dobro proracunata snaga i broj grejaca. Oni koji zive na selu i imaju drva, grejanje na drva moze da bude jako dobro i ravnomerno. Grejanje na gas moze da bude jako efikasno, pod uslovom da je grejac dobro izveden.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Milane,

    dobrog tehnologa ne mozete naci lako. Probacu da Vam pomognem u tome. Napisite mi detaljno cime raspolazete, sta zelite da postignete i koliko ste spremni da platite. To su preduslovi da bih Vam pronasao adekvatnog tehnologa. Takodje mi posaljite Vas kontakt telefon.

    Pozdrav.

    Milivoje

    Član 451

    Milane,

    kakvo je to pitanje: da li neko poseduje ……. Takvi proizvodi, kao sto su rolati i strudlice, vec se proizvode dugo vremena. Dakle, recepturu neko poseduje. Druga je stvar da li ce Vam je dati, prodati ili nece nece nista od toga. Ono sto je moja preporuka jeste; da sami sa strucnim licem stvarati svoju recepturu, koja moze biti priblizna onoj koju prizeljkujete, a mozda i daleko bolja. U tome je sustina svakog napretka. Da su nasi predhodnici samo prepisivali jedni od drugih svet bi se vrteo u krugu i bio bi na nivou srednjega veka. JA SAM ZA NAPREDAK.

    Član 451

    U uslovima kuvanja na maloj pivari moze se dobiti najbolje pivo. Mala pivra treba da bude 50 – 500 litara po tzv. sarznom kuvanju. Ako se pivo kuva samo za sebe i prijatelje, onda je dovoljno i 50 – 150 litara. Aako se zeli pivo prodavati u restoranima i pubovima onda je najbolje 200 – 500 litara. Od konstrukcije pivare i tehnickih resenja najvise zavisi kvalitet. Ako se to lose uradi, kasnije se tesko sta moze popraviti. Zato tome treba posvetiti najvise paznje. Tek onda dolazi tip piva i receptura. Posle Toga treba izabrati dobar tehnoloski postupak kuvanja. Na samom kraju dodje nega piva. Dakle da bi se dobilo dobro pivo treba dosta toga resiti.

    Član 451

    Postovanje Ledu,

    Mozemo da radimo zajedno.

    Moj mail je: milivoje53@gmail.com i telefoni: 064-1941083 i 062-8286083

    Član 451

    Rekli ste da je u pitanju manja proizvodnja. Koliko mala. Sta je ciljno trziste. Od Toga zavisi isplati li se certifikovati HACCP. Mozda je dovoljno samo dokumentovati dobru proizvodjacku praksu. U nacelu podovi trebaju da su glatki radi odrzavanja higijene i je ce imati vode koja treba da se brzo i potpuno stace sa poda. Sto se tice zidova treba da su glatki do visine 1,6 m, dakle mogu i plocice, a visina iznad nije dobro da je porozna jer moze doci do nakupljanja plesni Koje se tesko odstranjuju.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Milena,

    samo susenje sljive sa pripremom moze biti pod solidnom uredjenom nastresnicom.

    Medjitim, tzv. etiviranje, iskosticavanje i pakovanje moraju da budu u prostorijama koje po svemu odgovaraju uredbama HACCP-a.  Dakle ove prostorije treba dobro pripremiti da su potpuno suve, glatkih podova i zidova, zaobljenih prelaza lzid-pod, bez skupljanja vlage i sa maximalnim nivoom higijene. Ovaj nivo nije tesko postignuti, a mnogo znaci, pa ga zdusno preporucujem. Sljiva koja je etivirana, pa jos i iskosticena lako moze da zapati u vazduhu prisutne spore plesni, a time je cela proizvodnja izgubljena. Tehnolog najvise o ovome mora da vodi racuna. Druga strana je dobro proracunati etiviranje, tj. koliko vode sljiva moze da primi i da ta voda bude ravnomerno rasporedjena kroz ceo plod. Oaj Problem se najoblej resava dobrim proracunima i velikim iskustvomk. Ne zaboravite da je velika razlika da li proizvod die kod nas za Bozic ili die u izvoz.

    Pozdrav. Milivoje Jovic, tehnolog- konsultant

    Član 451

    Milena,

    naravno da se moze odgovoriti na svako od ovih pitanja. Kao prvo sljivu je najbolje kondicionirati nti u rasutom stanju niti upakovanu u ambalazu. Ona se kondicionira najbolje u drvenim box-paletama i to od inertnog drveta Koje je ostojalo. Prostorija mora biti Suva, prozracna i sa blagom prirodnom promajom. Prostorija mora biti zasticena od moguceg ulaska ptica i glodara. Narocito je opasan ulazak insekata pa oni moraju biti spreceni specijalnim lampama ili vazdusnim zavesama, a najbolje jednim i drugim. Nekada se vrsi blaga fumigacija, ali ja nisam pristalica Toga. Sto se tice uslova HACCP-a nije ih tesko ispuniti. Bitno je da je prostorija suva sa podovima i zidovima koji se lako odrzavaju cistim. Cilj kondicioniranja je da se izjednaci vlaga u samom plodu, a i sa okolinom da dodje u ravnotezno stanje. Koliko dana? Onoliko dana dok ne dodje do toga stanja. Najbolje je ako se ima vlagomer onda utvrditi to stanje. Inace u praksi to obicno iznosi 7-10 dana. Tek nakon zavrsenog kondicioniranja pristupa se daljoj preradi ili se sljiva kao takva cuva do dalje preradel

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant 062-8286083; 064-1941083

    Član 451

    Mija, postovanje!

    Napisati proces susenja sljive ne moze se napamet. Trebaju se dobro poznavati dve stvari; sirovina i susara. Da li hocete da susite svezu sljivu ili duboko zamrznutu. Koje je krupnoce sljiva. Koga je stepena zrelosti, Kakve je konzistencije. Posebno je vazno Koje je suve materije plod. Susara je tek posebna prica. Predpostavljam da je to komorna posto je kapaciteta 100 kg. Koje se cvrsto gorivo koristi. Pretpostavljam da je u pitanju indirektno susenje. Koliko ima lesa u prostoru i koji je razmak izmedju njih po vertikali. Koliko ventilatora ima, koga su tipa i moze li im se brzina kontinuelno podesavati. Ima jos niz vaznih pitanja na Koje bih trebao dobiti odgovor, pa da bih bar priblizno propisao tehnoloski postupak susenja. Naravno, najbolje je kada se to radi na licu mesta i stalno se prate parametri susenja, kao sto su: temperatura ulaznog vazduha, temperatura izlaznog vazduha (predpostavljam da nije u pitanju kondenzaciona susara), koja je brzina strujanja vazduha. sa koliko % vlage izlazi vazduh, koji se % vazduha vraca u ponovno susenje. Sve je ovo vazno i nema pisanja napamet.

    Član 451

    Postovani Pero,

    sve je dobro samo mi se ne svidja sto je to na naftu. Ako je susenje inirektno, onda ne spominjite loz ulje i naftu. Dakle razjasnite kako se susi vase povrce, u prvom redu paprika. Susare sa indirektim nacinom susenja su najbolje. Jos bolje; kombinujte solarni i indirektni nacin susenja.

    Član 451

    Postovane koleginice i kolege,

    sve sto sam radio u svojoj 36-ogodisnjoj praksi je da to bude bez aditiva i sa vrhunskom prirodnoscu. Raduje me svaki pomak u tom pravcu. Lako je biti tehnolog sa aditivima, aromama i konzervansima. Potrosac na zapadu, a pocelo je i ovde, ima vrhunski zahtev. To je proizvod sa maximalnom prirodnoscu i vrhunskim kvalitetom. To mogu da naprave samo pravi tehnolozi. Zato saberimo se, organizjmo se i dajmo se u akciju. Vreme kvaliteta tek dolazi. Zeleo bih da budem pokretac vrhunskog znanja i vrhunskog kvaliteta. Zato koleginice i kolege slobodno me kontaktirajte.

    VELIKI POZDRAV.

    Milivoje

    Član 451

    Milena,

    ja Imam sasvim drugaciji savet. Pokazalo se da male susare daju najbolje rezultate. Narocito ako se u njima susi jagodasto voce (brusnica, jagoda, malina, kupina, aronia). To voce je najtrazenije i najbolje se prodaje. Ako se radi o sljivi, mozda je Vladica u pravu. Takodje kod povrca i lekovitog bilja male komorne susare imaju prednost. Mogu o ovome daleko vise pricati. Pozdrav

    Član 451

    Oskar, postovanje.

    Cenim Vasa misljenja i bas im se pridruzujem. Ja pravim piva. U ovoj godini sam napravio 20 razlicitih vrsta. Kako da nadjem nekoga ko zaista pravi piva ili zeli da ih napravi pred ovoliko papirologa koji samo kopiraju. Ja sam diplomirao na pivu i procitao mnogo knjiga i uz to puno casopisa. Pivo sam tek naucio kada sam osetio njegov miris dok se ukomljava, kada se kuva sa hmeljom i dok lagano fermentise. Copirnica nece nikada napraviti dobro pivo. Da li nekoga zanima istinsko iskustvo……?

    Član 451

    Milena,

    Imam dosta toga sto bi Vam moglo koristiti, no to se ne razmenjuje putem e-maila, vec u direknom razgovoru. Polazimo od toga da vec imate tunelsku susaru. Od kapaciteta te susare i od planiranog godisnjeg rada zavisi kolika rashladna komora mora da bude. Kada Kazem rashladna komora mislim i na onu koja podhladjuje i na onu koja smarzava. Probao sam da susim duboko smrznuto voce i odusevio sam se kako je to dobro. To znaci da susara moze da radi cele godine.

    Mogu da Vam pomognem dosta Toga. Veliki pozdrav.

    Mkilivoje Jovic, tehnolog-konsultant 062-8286083; 064-1941083

    Član 451

    Koleginice Vesna,

    bravo!!! Uvidjam da je sve vise pravih tehnologa. Takvi nam trebaju i na takve racunam.

    Veliki pozdrav od Milivoje

    Član 451

    Milena,

    na netu se svasta pise. Postoji razlika izmedju hladjnjace za voce i rashladne komore. Za susaru za voce treba rashladna komora koja voce samo cuva do momenta susenja.

     

     

     

    Član 451

    Aditive mozete dodavati. Nastojte da ih dodajete sto mannje. Aditivi ne smeju biti pokrice za nesavwstan inestrucan rad.

    Član 451

    Ceo sajt…, samo se kopiraju knjige. Pored toga sto je to zabranjeno cemu to vodi. Jeli ce to da nas unapredi…?

    Interesuje li nekoga da napravi nesto. Recimo dobro pivo. Sa takvima bih se rado dopisivao i razmenivao iskustva. Ja nisam citalac; ja volim da pravim i probam i opet pravim i probam i tako redom.

    Ako ima neko zinteresovanneka se javi.

    Milivoje Jovic; tehnolog-konsultant; 062-8286083; 064-1941083

     

    Član 451

    Bravo koleginice Natasa, mnogo ste u pravu. Ja ipak ostajem ovde. Posticem takodje i druge koleginice i kolege da urade isto. Potrebno je da se borimo i izborimo. Ako svi odemo onda ce tek zavladati pekari, limari i schloseri. Zato ipak ostanimo ovde.

    Milivoje

    Član 451

    Postovana Dijana,

    moja E-Mail adresa je: milivoj53@gmail.com

    Mogu Vam iz svog velikog iskustva dosta pomoci oko susenja.

    Moze i na Telefone: 062-8286083 i 064-1941083

    Pozdrav. Milivoje

    Član 451

    Postovani Filipe,

    za pocetak kupuj iskosticenu visnju i sljivu u polutkama. Od pratece opreme ti dalje nista nije potrebno osim par sudova. Ako kupis susaru od 400 kg obavezno idi na kombinovano susenje jagode, borovnice, maline, brusnice, banane, narandze i sl. Ovo je jako isplativo i dosta trazeno.

    Milivoje

    Član 451

    Snezana, saveti su sledeci:

    – prvo treba da obratite paznju koje cete voce susiti, za kakve namene i sta je trziste

    – drugo sto je vazno jeste odluciti koje kolicine cete proizvoditi u toku godine

    – kao trece dodje izbor susare

    Za pocetnika savetujem da kupi manju oko 500 kg susaru koja trosi malo energije a daje dobro osusen proizvod. Posebno predlazem da se krene sa kombinovanim susenjem, osmotsko-konvektivno, jagodastog voca za potrebe poslasticarstva i konditorske industrije. Iz iskustva znam da to sigurno uspeva.

    Snezana i ostali zapamtite da ne moze bez strucnjaka. Niste u stanju da za kratko vreme naucite sve sto mi radimo preko 30 godina. Omanucete na jednome i doziveti neuspeh a onda vam je kriv ceo svet. Dakle drzite se onih koji znaju. Ja zato dajem ogranicene savete; ne sto sam skrt, vec sto je pocetnicima veoma opasno davati detaljnije savete, jer oni to shvataju doslovno i pgresno.

    Pozdrav.

    Milivoje

     

    Član 451

    Postovani Filipe,

    ima firmi koje otkupljuju ili koriste suseno voce. Pre toga treba proizvesti izvesne kolicine da bi se znalo sa cime se pregovara (kvalitet i isporuka). Razgovarati o tome pre nego ste i nabavili susaru zaista nema smisla. Razumem ja sigurnost plasmana, ali niko nece da trosi ni jedan minut radi Vase sigurnosti plasmana. Svi hoce da razgovaraju o konkretnim stvarima.

    Pozdrav. Milivoje

    Član 451

    Vlatko,

    przeni jecmeni slad se moze kupiti u Beogradu, Firma je MAJSTOR ZA PIVO.

    Milivoje

    Član 451

    Postovani Ibrahime,

    ja sam iz Beograda. Dugo godina sam radio na susenju voca i povrca, a u poslednje vreme i na konstrukciji susara.

    Stojim na raspolaganju svojim velikim iskustvom za sve sto zatreba.

    Pozdrav od Milivoja

    Član 451

    Dragane,

    budite oprezni kod kupovine duplikatora. Vidite kako se greju, kako odrzavaju temperaturu, kakvo je mesanje, moze li se podesavati brzina mesanja, koja je brzina zagrevanja i niz Toga.

    mogu Vam pomoci da kupite dobar duplikator.

    Milivoje

    Član 451

    Postovana Jelena,

    naravno da nije tajna. Ja trenutno radim u vise grana prehrambene industrije: prerada voca i povrca, konditorstvo i pivarstvo.

    Pozdrav.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Postovana koleginice Jelisaveta,

    sa Vama se slazem u svemu, osim jednog, a to je ono kada kazete „…poslodavcima je nekad bitna racunica…“. I spravjam Vas i kazem POSLODAVCIMA JE UVEK BITNA RACUNICA. Oni posao posao pokrecu iskljucivo iz racunice da zarade. Tom interesu i mi treba da sluzimo. Nije nikakvo cudo kada nam poslodavac kaze: hocu da mi napravis najbolji proizvod a da me sto je moguce najmanje kosta. U tome je sustina ekonomije jer u toj razlici se nalazi zarada. Nevolja je sto mi mislimo da je to nemoguce, a moguce je i te kako. Pogledajmo korejanske automobile. Iz godine u godinu sve jevtiniji a sve bolji. Zato su se oni probili u samo srce Evrope. Tako se jedino uspeva. Nemojmo se ljutiti na nase poslodavce. Pomozimo im.

    Član 451

    Postovane kolege,

    nije sve tako crno oko nas a mi jedini svetli. Prehrambeni tehnolog mora da zna da napravi najbolji burek i dobru picu i najbolje vino i najukusniju sunku i ajver bez premca. Kako drugacije misli da bude tehnolog. Nije do tehnologa da samo prati vazece propise i posecuje HACCP Seminare. Pogledajmo sta se trazi oko nas. Ja znam vise od deset vlasnika firmi koji traze tehnologa, ali ne mogu da nadju. Ako sve ono sto sam gore nabrojao znate javite im se i budite uvereni da ce vas primiti i adekvatno platiti. Pa i ja sam tehnolog i znam to iz iskustva. Oko nas se nalaze sve neki svileni tehnolozi koji bez udzbenika i interneta ne znaju skoro nista. Privatni poslodavci hoce da im resavas Probleme. To njih jedino interesuje. Ako to neznas onda ce te drzati samo radi pokrica pred inspekcijom i normalno platice te koliko zasluzujes. A onda ce zvati meine i slice da im resavamo Probleme. Tako redovno biva. Ja ovo ne pricam da bih bilo koga kritikovao, vec dajem konkretan predlog. Mogu da pomognem i ja stalno nudim pomoc. Ali kolege vise tragaju za udzbenicima u elektronskoj formi nego da zasucu rukave i uvale ruke u testo. Kada sam pre 35 godina bio pripravnik u jednoj velikoj pivari tada sam dobio prvi beli mantil. Odmah sam ga ostavio i trazi da mi daju cizme i radno odelo. Pridruzio sam se majstorima kuvacima i podrumarima i sve Radio sa njima. Tada sam ispekao nevidjeno vredan zanat. Toga se drzim do dana danasnjeg. U stanu Imam celu aparaturu sa kojom jedan tehnolog radi. Kada trebam da idem negde da nesto pomognem, ja prvo kuci to uradim pa idem na teren. Tamo sam nepogresiv i ljudima od koristi. Zato sam i trazen. Na ovom forumu su me provocirali na razne nacine, ali ja se ne ljutim. I DALJE SAM SPREMAN DA POMOGNEM.

    Milivoje Jovic, tehnolog konsultant

    Član 451

    Tri krupna odgovora:

    – Ne postoji drzavni ispit za prehrambene tehnologe

    – Pripravnicki staz u praksi je veoma redak. Nijedan privatni poslodavac ne zeli da ovako tretira tehnologa koga placa. Svi oni hoce da odmah u startu dobiju pune rezltate. Ovo je ujedno najveci Problem tehnologa.

    Tehnolog sa licncom malo interesuje privatne poslodavce. Licenca je potrebna onim tehnolozima koji hoce samostalno da nastupaju.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Natasa,

    ako radis u pogonu i muci te ovo pitanje najbolje je da to poveris profesionalnim kucama koje rade DDD. Kod meine licno takve stvari nalaze se samo u magacinskim prostorima i sve je uradjeno po vazecim propisima.

    Pozdrav.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Radio sam na prizvodnji vina. Mogu Vam pomoci ukoliko ste zainteresovani. Radim po sistemu tehnolog-konsultant.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant 062-8286083 i/ili 064-1941083

    Član 451

    Sasa,

    nije dovoljno zvanje – potrebno je znanje. Za pokretanje prerade grozdja i proizvodnje vina najbolje je naci dobrog tehnologa. To ne kosta mnogo, a mnogo znaci. Da bi se danas uspelo na trzistu proizvod mora zaista biti vrhunski. Tehnolog koji je ravnopravno ucio gumu, staklo, plastiku i bakar ne moze to da pruzi.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Da li je kljuk od grozdja spreman za pecenje rakije moze se utvrditi na tri nacina i sva tri su bitna: organolepticki, merenjem % zaostalog secera i merenjem % alkohola u kljuku. Najvaznije je da pecenje prevrelog kljuka mora biti blagovremeno, to jeste ne sme se odlagati. U svemu ovome jako je vazno kakvo je bilo stanje grozdja, stanje komine, kakva je spoljna temperatura i kakve su vremenske prilike uopsteno.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant 062-8286083 i 064-1941083

    Član 451

    Postovani,

    pri prioizvodnji pulpe od sipurka semenke se obavezno odvajaju. Posto je masa u potpunosti homogena ispravnije je govoriti mark sipuka mesto pulpa sipurka.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 451

    Borisava,

    bas bih voleo da se vidimo 3-7. oktobra u bgd, pa da popricamo o nasem mogucem zajednickom radu.

    Milivoje

    062-8286083

    064-1941083

    Član 451

    Borislava,

    imate solidan zasad sipurka. Treba ga iskoristiti najbolje sto se moze. Ne idite na prodaju svezeg jer je tu cena najmanja. Potrebno je da imate jednu komoru od -18 stepeni zapremine od oko 30 mkb. Onda na tenane mozete da radite pulpu sipurka, koja se jako dobro prodaje. Za to Vam je potreban sud za raskuvavanje, mlin, dvostepena kaskada pasirki, ambalaza za pakovanje i pasteizator. Od Toga moze da se napravi dobar posao. Pomogao sam nekima koji su tako uradili. Sada imaju razvijen posao koji im dobro die.

    Milivoej

    Član 451

    Branislave,

    imate lep poslovni prostor izmedju dva velika grada. Zasto to izdajete. Pocnite sami da se bavite proizvodnjom prehrambenih proizvoda. Trziste vam je pred vratima; takodje i izvor sirovina. Pocnite da preradjujete paradajz ili da radite vocne nadeve… Ideja ima mnogo.

    Pozdrav.

    Milivoje

    Član 451

    Borislava,

    nisam mislio ni najmanje da vas uvredim, nego dosta mi je ovih schlossera i seljaka tipa „ko ce da mi kaze….“. Vi ste visoko obrazovani pa ocekujem drugaciji pristup. Zivim u Beogradu i ja sam tehnolog-konsultant. Imam 35 godina radnog iskustva u najrazlicitijim vidovima prerade voca i povrca. Zavrsio sam tehnologiju biljnih proizvoda na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Pulpu sipurka je jako ekonomski unosno praviti, jer je jako trazena. To je ozbiljan posao i za to Vam treba strucna pomoc i za to ovaj Forum nije dovoljan. On sluzi samo da nas priblizi i upozna.

    Veliki pozdrav.

    Milivoje Jovic

    0628286083; 0641941083

    Član 451

    Postovana Borislava,

    ovo sto Vi pritate u jednoj recenici ja bih morao da Vam odgovorim bar na dve gusto kucane stranice, a pre toga morao bih da radimj za Vas bar tri dana. A, to ne die tako. Dakle, posao se ne redi po sistemu „hoce li neko da mi objasni…“. Ovo je divan forum i sluzi da spoji one koje hoce i one koji mogu, one koji znaju i one kojima to znanje treba. Ja mogu sve da Vam pomognem jer 35 godina radim taj posao, ali to kosta ne mnogo, ali ipak kosta. Imam firmu koja Vam moze uraditi sve uredjaje koji su Vam potrebni, a Imam i znanje da sve ispadne onako kako je najbolje.

    Pozdrav.

    Milivoje Jovic

    0628286083; 0641941083

    Član 451

    Nenade,

    sve je to tako, ali ja sam TEZAK REALISTA. U Srbiji ima preko 5000 susara i sve su u posedu inividualnih proizvodjaca, hocu reci seljaka. Koji od njih pravi i ima biznis plan… Nemaju blage veze sa time. Oni suse sljivu zato sto ne znaju sta ce sa njom, a kada je osuse traze tek tada kupca. Dobro bi bilo kada bi bilo onako kako Vi pricate. Za vreme nekog kralja pocetkom proslog veka mi smo godisnje izvozili na zapad preko 100000 tona susene sljive i time smo pokrivali sva budzetska davanja. Sada izvozimo jedva nesto preko 5000 tona.

    Evo ima dovoljno razloga da me iskljuce sa foruma.

    Član 451

    Nenade,

    sasvim ste u pravu, ali ja postavljam jedno pitanje; ako se svi budu pridrzavali ovoga to Vi kazete ko ce krenuti u posao…  i odogovoricu NIKO. Svakako ti nije cilj nikoga od nas. Posao nije sigurnost. Mi smo odavno usli u fazu kada je najvazniji atribut svakog posla Rizik i Vera. Sasvim cu Vas podrzati u tome da nasi proizvodjaci opreme (u ovom slucaju susara) imaju svoje tehnologe i da pored susare nude tehnologiju susenja koja ce se u praksi pokazati uspesnom. Ono sto moje iskustvo kaze jeste da smo daleko od toga.

     

    Član 451

    Jelena,

    nema literature ni o mnogo opstijim stvarima a pogotovu ne o susenju paradajza. Sami znate sta ste na fakulteru ucili. Ono sto Vam mogu pomoci je stvar iskustva. Meni Vase razmisljanje je sasvim zrelo i ozbiljno. Ako budemo radili zajedno uradicemo nesto sto se radi u Italiji za restorane prve klase.  Ono sto mogu da predlozim je tehnologija razradjena na malom. Prvo sto treba uraditi jesu uzorci od po 0,5 kg i ponuditi ich restoranima. Sasvim sam siguran da ce biti odusevljeni i da ce to prihvatiti. Setimo se koja je razlika izmedju pasulja sa sirovim i suvim rebarcima. Ovde je samo jos veca. Nemojte da se plasite papira. To se relativno lako resava. Bitno je da se sve radi bas onako kako treba.

    Budite hrabri, odlucite se i krenite u posao.

    Puno pozdrava od Milivoja

    Član 451

    Postovana Jelena, u procesima susenja imam dosta iskustva. Mislim da ste napravili dobro odluku sto ste izabrali solarnu susaru. Kapacitet koji ste odabrali je sasvim adekvatan. Posebno me raduje sto ste odabrali paradajz za susenje. To do sada kod nas nije mi poznato da je iko radio u komercijalnom obimu. To sto ste registrovani kao poljoprivredno gazdinstvo mislim da je sasvim dovoljno sto se papira tice. Da bi svoj proizvod legalno plasirali treba Vam odgovorno lice (tehnolog) i legalizovani proizvodni prostor. Svoj proizvod nemojte usmeravati u slobodnu prodaju, vec u restorane gde je to jako trazeno. Siguran sam da cete napraviti dobar posao. Pozdrav. Milivoje Jovic; 064-1941083; 062-8286083

    Član 451

    Postovana Jelena,

    u procesima susenja imam dosta iskustva. Mislim da ste napravili dobro odluku sto ste izabrali solarnu susaru. Kapacitet koji ste odabrali je sasvim adekvatan. Posebno me raduje sto ste odabrali paradajz za susenje. To do sada kod nas nije mi poznato da je iko radio u komercijalnom obimu. To sto ste registrovani kao poljoprivredno gazdinstvo mislim da je sasvim dovoljno sto se papira tice. Da bi svoj proizvod legalno plasirali treba Vam odgovorno lice (tehnolog) i legalizovani proizvodni prostor. Svoj proizvod nemojte usmeravati u slobodnu prodaju, vec u restorane gde je to jako trazeno. Siguran sam da cete napraviti dobar posao.

    Pozdrav.

    Milivoje Jovic; 064-1941083; 062-8286083

    Član 451

    Vlagomere o kojima sam pricao prodaju laboratorijske kuce, sada da ne izdvajam posebno neku. Prirucni meraci za zitarice i slicno nisu dobri za ovu namenu. Slazem se da oni koji odgovaraju nisu jevtini, ali jednom se nabavljaju kao investicija i sluze uvek.

    Milivoje Jovic

    tehnolog-konsultant;  062-8286083; 064-1941083

    Član 451

    Ima Instrument za egzaktno odredjivanje vlage u susenoj sljivi i zove se jednostavno vlagomer. Uredjaj je veoma jednostavan za rad i svaka ozbiljnija susara dobro bi bilo da ga ima. Uz pomoc tog uredjaja nikada se ne moze pogresiti. Uredjaj je analiticka vaga i susnica u jednom. Kompjuterski sam proracunava u desetom delu procenta sadrzaj vlage. Drugi nacin odredjivanja vlage jeste pomocu merenja pocetne i krajnje tezine pa onda preracunavanje. Ovaj drugi nacin nije los, ali zahteva tacnost i pedantnost u radu. Inace krajnja vlaga u osusenoj sljivi je kljucni Faktor kvaliteta sto se tice trajnosti, iz komercijalnih razloga, a i sto se tice zakonskih odredbi kod nas ili u zemlji gde se izvozi. Dobar i iskusan tehnolog ce „na osnovu pipanja“ dovoljno priblizno odrediti vlagu, ali merenje je merenje.

     

    Član 451

    Od sipurka je najboje praviti dobru marmeladu. To se pokazalo u praksi kao cenjeno. Drugo sto bi se moglo napraviti jeste dobar sok. Bilo je i tih pokusaja, ali u praksi nije zazivelo. Kao trece predlazem da se napravi dobro vocno punjenje ili fil za razna peciva. Ovo bi mozda bilo interesantno za pekare i potrosace, jer ukus sipurka je zaista izvrstan. Vocno punjene nije isto sto i marmelada mada je slicno. Vocno punjenje mora, pored ostalog, biti termostabilno da se pri pecenju nebi razlivalo i/ili karamelisalo.

    Pozdrav.

    Milivoje

    Član 451

    Sta ce na Prirodno-matematickom fakultetu knjiga „Bezbednost hrane“?!? Od kada se to fizicari i matematicari bave tom problematikom…, ili je mozda doslo vreme „snalazi se kako ko moze…“

    Član 451

    Nije lose upisati Mikrobiologiju hrane, ali pre toga upisi se u neku stranku, samo vodi racuna u koju. Nijedan privatnik nece te placati da mu gledas po ceo dan u Mikroskop. Oni hoce zanaltlije. Znaci moras dobro poznavati struku i biti u stanju da svojim rukama napragis sve i jos uz to da resavas razne Probleme. Takvi se danas traze i tesko se nalaze iako ima puno tehnologa na birou. Dakle ako zelis da budes tehnolog budi  DOBAR TEHNOLOG. To je jedini pravilan izbor.

     

    Član 451

    Postovani Nikola i ostali,

    red na trzistu nece uvesti proizvodjaci, jos manje zakoni. Samo trziste ce uraditi to. Kako? Kada bude veca ponuda i kada potrosac bude imao vecu mogucnost izbora. Dobro je sto ste uveli Standarde. Lose je sto ste to prepustili priucenim osobama koje su Vam napravile velike i nepotrebne troskove i jos zu to Vam debelo naplatili. Zato su u prednosti oni koji to odmah nisu ucinili i mislim da su napravili prednost koju cete tesko stici. Od sada pa ubuduce sto cesce i sto vise se savetujte sa ljudima od struke, a bezite od kursista koji su za seminar od dva dana dobili sertifikate. Dakle, nema niceg loseg u Vasem cilju i postupku. lose stoji u Vasem izboru.

    Pozdrav.

    Milivoje Jovic

    tehnolog

    062-8286083

    064-1941083

    Član 451

    Ne treba po svaku cenu ici da se prodje jevtinije. To obicno na kraju ispadne znatno skuplje. Naravno da se netreba ni rasipati bez potrebe. Najbolje je ispostovati standarde i tehnologiju i tu cenu uzeti kao realnu.

    Lese od drveta negde mogu da prodju, a negde ne. Ne uklapaju se u standarde jer upijaju vodu i tesko se peru. Takodje se i drvene palete povlace iz upotrebe. Najbolje je ici na plasticne lese koje su po standardu. One se dobavljaju iz Madjarske, a mozda ich sada ima i kod nas.

    Milivoje Jovic

    Član 451

    Iz svog dugogodisnjeg iskustva u radu sa susarama usudjujem se dati sledece savete. Susenje voca moze biti jako unosan posao gde se ulozena sredstva vracaju jako brzo. Ono sto je najbitnije jeste odabrati za koga susiti.  Racunati na domaceg krajnjeg potrosaca je veoma nesigurno. Nasi ljudi nemaju jos naviku da svakodnevno koriste suseno voce makar i u najmanjim kolicinama. Racunati na izvoz to je dobro, ali za to trebaju ozbiljne kolicine i precizno postovati termine isporuke. Ovome mnogi nasi postojeci a i potencijalni potrosaci nisu dorasli. Ono sto je dobro jeste stupiti u kontakt sa konditorskim firmama i vecim poslasticarama. I jednih i drugih u Srbiji ima prilican broj. Raditi za njih i biti njihov dobavljac susenog voca moze biti pravi posao.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsujltant, 062-8286083, 064-1941083

    Član 451

    Da bi se dobio dobar termostabilni krem nije odlucujuca kombinacija ulja i vrste biljnih masti. Tu utice dosta faktora, kako u sastavu tako i u nacinu izrade  Znam da napravim dobar termostabilni krem. Samo nemojte, molim vas, da mi trazite recepturu. Receptura nije tajna, ali nije odlucujuca. Mnogo grese oni koji misle da je sama receptura dovoljna i dalje sve mogu sami. Oni obicno trpe najvece neuspehe. Da bi se napravio dobar krem moram ja da ga prvi put napravim. Ostalo posle mozete sami.

    Pozdrav od Milivoja Jovica

    Član 451

    Ivan, Novica, Branislav,

    da bi se dobio dobar proizvod, pogotovu medenjaci nije dovoljna receptura. Od nacina Rada mnogo zavisi. Sa jednom istom recepturom moze se dobiti dosta razlicitih kvaliteta istog proizvoda proizvoda; dobrih ili losih. Zainteresovanima mogu pomoci.

    Pozdrav

    Milivoje Jovic

    Član 451

    Postovane koleginice, kolege i ostali,

    jeli ovo Forum za razmenu strucnih iskustava ili je ovo buvljak knjiga. Razumem da su knjige svakako potrebne, ali gde je iskustvo. Ima li igde da se nesto radi pa da o tome pricamo ili samo prepisujemo knjige. Knjige nece dici nasu privredu vec samo RAD. Prosto sam se zazeleo da pricam sa nekim ko nesto radi.

    Veliki pozdrav

    Milivoje Jovic

    Član 451

    Dejane,

    tegle mozes uspesno hladiti u mlakoj vodi temeperature  40-50 stepeni. Tada tegle nece pucati a voda ce se ugrejati i mozes je koristiti za pasterizaciju i tako u Krug. Time stedis mnogo elektricne energije kojom ces zagrevati pasterizator. Nastoj da ti dobro strucno lice osmisli i konstruise pasterizator. Tu ti mogu pomoci.

    Milivoje Jovic

    tehnolog-kon

    sultant

    062-8286083

    064-1941083

    Član 451

    Pozdrav za sve.

    Tehnologa mora imati svaki onaj koji proizvodi hranu i plasira je na trziste. Pa ko ce biti odgovoran za tu hranu…?

    Tehnolog ne mora biti stalno zaposlen, niti mora biti pripravnik. Najbolje je uzeti iskusnog tehnologa po ugovoru. To ne kosta mnogo.

    Za Borisa iz bgd.

    Mozete mi se javiti na tel: 062-8286083 ili 064-1941083 i mozemo se dogovoriti oko saradnje.

    Član 451

    Postovani Zorane,

    mogu vam pomoci da razvijete posao u objektu koji vec imate.

    Milivoje Jovic

    062-8286083

    064-1941083

    Član 451

    U principu se marmelade i dzemovi ne pasterizuju. U praksi se pokazalo da moze bez toga.
    Da bi ovi proizvodi imali vrhunski kvalitet, potrebno je pored dobre sirovine da se kuvaju na nizoj temperatiri, tzv. temperaturi vakuma. Kada se postigne potrebna suva materija, recimo od 65% vrsi se kratko i brzo zagrevanje do 90 stepeni i tako vreli se pune u cistu i suvu staklenu ambalazu i potom se odmah zatvaraju. Posle toga moze se ici na kratku pasterizaciju od samo 10 minuta, nikako vise, i pristupa se postupnom hladjenju do 40 stepeni. Na izlazu se vrsi oduvavanje kapljica vode i odmah se moze pristupiti etiketiranju i pakovanju. Ovako se dobija najbolji kvalitet.

    Pozdrav
    Milivoje Jovic
    tehnolog-konsultant
    062-8286083
    064-1941083
    milivoje53@gmail.com

    Član 451

    Poznajem dve Gruppe ljudi koji se bave proizvonjom hrane. Jedni uspevaju i dobro im ide. Oni su ozbiljno shvatili posao, imaju tehnologa, drze se standarda i propisa, a potrosac im je iznad svega na prvom mestu. Njima Profit dolazi kao nagrada za takav rad i stav. Drugima ne treba tehnolog, sve umeju i znaju sami (naucili valjda od babe jer i ona je to tako radila), zakonski propisi i standardi im dodju kao neobavezni . Kod njih sve ide dobro samo nema profita. Oni kritikuju sve i (ne)rodnu godinu i medjunarodni poredak i sve moguce situacije… Sve ne valja samo su oni u redu.
    Mogu da pomognem svakome zainteresovanom da uspesno posluje, ne da se obogati, jer takve savete dele drugi, vec da solidno zivi od svoga tada. Ako neko misli da to mnogo kosta, pa mogu reci da nista ne kosta. Potrebna je samo dobra volja i zelja da se uspe.
    Pozdrav.
    Milivoje Jovic
    tehnolog-konsultant

    Član 451

    Tacno je da svaka proizvodnja hrane treba da funkcionise po principima HACCP sistema, ali to ne znaci da svako mora imati HACCP-certifikat. To mnogobrojni implementatori nikako da shvate.
    Odgovoran proizvodcac dovoljno je da ima dokumentovan dobar sistem proizvodjacke prakse. Implementatori su mnoge uvalili u velike probleme svojim „uslugama“. Ako se ulazi u velike trgovinske lance oni obicno traze zvanican certivikat, ali to je vec druga prica.
    Pozdrav
    Milivoje Jovic
    tehnolog-konsultant

    Član 451

    za lazara
    Mogu Vam pomoci u izradi konditorskih proizvoda (ratluka, bonbona, zelea i sl.)
    Pozdrav
    Milivoje
    062-8286083
    064-1941083
    milivoje53@gmail.com

    Član 451

    Postovani Matija,

    bavim se slicnim poslom i imam dosta iskustva.
    Mozemo saradjivati.

    Milivoje Jovic
    tehnolog-konsultant
    milivoje53@gmail.com
    062-8286083
    064-1941083

    Član 451

    Postovani aleksaaca,

    u Vasem pokusaju da napravite rakiju od lubenica gresite sto radite na potpuno isti nacin kao kad pravite rakiju od voca. Ovde stvari stoje dosta drugacije.
    Prvo i najvaznije je da higijena rada bude besprekorna. Sok lubenice je jako osetljiv na nepozelje infekcije bakterijama.
    Drugo, morate tacno znati koja je suva materija soka, tj. koliko ima secera u njemu, a to se meri odgovarajucim instrumentom.
    Trece, jako je vazno znati tzv. pH soka i on treba da se podesi na optimalnu vrednost. Za to je potreban takodje jedan instrument.
    Sve u svemu, bez neposredne pomoci dobrog tehnologa sumnjam da cete uspeti.

    Veliki pozdrav
    Milivoje Jovic
    tehnolog-konsultant

    Član 451

    Acacukovic pozdrav,

    Vi vec imate solidno iskustvo u proizvodnji i to je dobro. Moj savet je sledeci.
    Drzite se i dalje ratluka i zelea. Sama cinjenica da ste 15 gidina u tom poslu govori da ste se dobro uhodali i da imate svoje trziste.
    Lepo je sto razmisljate i o novim proizvodima. Napraviti dobar krem je nesto slozenije nego predhodna dva proizvoda. Predlazem da za pocetak pravite krem koji ce se koristiti u pekarstvu i konditorstvu za punjenje i prelivanje.
    Stojim Vam na raspolaganju.
    Slobodno me kontaktirajte.

    Pozdrav.
    Milivoje Jovic
    tehnolog-konsultant
    062-8286083
    064-1941083

    Član 451

    Postovana Katarina,

    slobodno mi se obratite za pomoc kada god zatreba.
    Radio sam 35 godina u konditorstvu pa mogu dosta pomoci.
    Samo hrabro krenite napred i sigurno cete uspeti.
    Meni je takodje drago zbog uspostavljenog kontakta.

    Puno pozdrava i uspeha.
    Milivoje

    Član 451

    Postovana Katarina,

    mozete prijaviti objekat i delatnost kao zanatsku radionicu za proizvodnju pralina.
    Vas objekat mora da ispunjava uslove Pravilnika o sanitarno-higijenskim uslovima za objekte u kojima se obavlja proizvodnja i promet zivotnih namirnica i predmeta opste upotrebe. Vidim da imate neophodnu opremu. Inspekcija ce Vam sigurno traziti i podatke o odgovornom strucnom licu koje ce voditi proizvodnju; to ste mozda Vi ili neko drugi. Eto to su svi uslovi. Pre nego ista pocnete proucite citirani Pravilnik, dovedite objekat do tog nivoa, kontaktirajte inspekciju nadleznu za vase mesto da bi dobili upotrebnu dozvolu i onda pocnite.
    Puno uspeha Vam zelim.
    Stojim na raspolaganju ako jos nesto zatreba.

    Veliki pozdrav.
    Milivoje Jovic
    tehnolog-konsultant

    Član 451

    Postovani ivan011,

    sve zavisi u koju grupu proizvoda cete da svrstate Vase krekere; da li u pekarske ili u poslasticarske ili u konditorske.
    Svim ovim proizvodima zajednicko je to da se peku, ali im je rok trajnosti razlicit.
    Najkrace traju pekarski proizvodi, do tri dana. Poslasticarski proizvodi do nedelju dana. Konditorski proizvodi od pola godine pa do dve godine.
    Prema ovome odabiru treba i povrce pripremati.
    Ako hocete da Vase krekere pakujete u odgovarajucu ambalazu i nudite trgovinama, rok trajanja od „preko mesec dana“ je jako mali. Trgovci to nece uzimati jer rizikuju da u tom roku nece prodati. U tom slucaju treba ici na rok trajanja od najmanje 6 meseci. Da bi se to postiglo ne moze se samo bariti povrce, vec treba mnogo vise.
    Druga odlucujuca stvar je koliko Vas kreker ima aktivne vode u sebi, tzv. aw-vrednost. Od toga odlucujuce zavisi stabilnost proizvoda i rok trajanja.
    Mozemo se cuti i popricati o ovome.
    Ideja Vam je odlica i drzite se nje.

    Pozdrav.
    Milivoje Jovic
    tehnolog-konsultant
    062-8286083
    064-1941083

    Član 451

    Postovani ajs i ostali,

    tehnologija cokolade je jako slozena da bi se objasnila sa par reci na forumu.
    Da bi se neko bavio cokoladom treba mu visoka strucna pomoc i veoma ozbiljan pristup poslu.
    Radio sam 40 godina u industriji cokolade, pa ozbiljno zainteresovanim mogu pomoci.

    Pozdrav.
    Milivoje Jovic
    062-8286083
    064-1941083

    Član 451

    Postovani ajs i ostali,

    tehnologija cokolade je jako slozena da bi se objasnila sa par reci na forumu.
    Da bi se neko bavio cokoladom treba mu visoka strucna pomoc i veoma ozbiljan pristup poslu.
    Radio sam 40 godina u industriji cokolade, pa ozbiljno zainteresovanim mogu pomoci.

    Pozdrav.
    Milivoje Jovic
    062-8286083
    064-1941083

    Član 451

    Postovana koleginice Jelena,

    dobro ste primetili da se sa daljnim uparavanjem povecava % SO2.
    Pretpostavljam da vi u Firmi imate razvijen postupak odredjivanja destilacionom metodom. To je jako dobar i precizan postupak.
    Predlazem Vam da probate sledece u pogonu:
    – u vakum ukuvacu smanjite procenat vakuma tako da on bude max. 200 mmHg
    – pstignite tempaeraturu od min. 80 stepeni
    – u toku otparavanja dodajite vodu onoliko koliko otpari
    – secer ne dodajite dok se SO2 ne dovede u zeljene okivire
    Predlazem Vam da probate sledece u laboratoriji:
    – u siroku serpu na resou probajte da otparavate SO2 dodajuci vodu
    Ako uspete onda cemo naci resenje

    Pozdrav.
    Milivoje

    Član 451

    Postovana Jelena,

    u pravu ste; uklanjanje SO2 iz kase sipurka teze je nego kod ostalog voca, ali ipak je moguce dovesti do granice koja je prihvatljiva.
    Neznam na koji nacin to radite; da li imate vakum-ukuvac ili to radite u otvorenom duplikatoru.
    Mala je tajna dodajite sukcesivno pomalo vode, tako ce te lakse ukloniti SO2 i nece doci do zagorevanja. Kada se sumpor-dioxid dovoljno ukloni onda idite na ukuvavanje. Secer niposto ne dodajite pre nego dobijete prihvatljiv % zaostlog SO2.
    Mozemo se i cuti u vezi ovoga.

    Pozdrav.
    Milivoje Jovic
    062-8286083
    064-1941083

    Član 451

    Postovani,
    prvo je potrebno znati za koje se namene paprika susi.
    Jedan je nacin da se susi cela, koja se kasnije rehidrira i koristi.
    Druga namena je da se susi pa da se krupno drobi. To se cesto zove „tucana paprika“.
    Treca varijana je da se osusi pa se onda fino melje.
    Za sve tri ove namene rezim susenja se razlikuje, pa i sama sorta.
    Susenje slatke i ljute paprike je slicno, samo im je namena razlicita.
    Za sve ove slucajeve paprika treba da je zdrava, neostecena i u optimalnom stepenu zrelosti.
    Da bi se dobio dobar proizvod i dobar randman treba primeniti pravilan postupak susenja. Ovim sam se bavio pa poznajem tu problematiku.
    Pre svega je najvaznije odabrati dobru susaru, najcesce dobru komornu susaru.
    Posle ovoga dodje pravilan rezim susenja..
    U toku lageruovanja sveze paprike i u toku samog susenja ne sme da dodje ni do kakvog truljenja. Susena paprika treba da zadrzi svoju zdravu prirodnu boju i da dobije prijatnu aromu susenje paprike.
    Bavio sam se ovim duze vremena.
    Mogu da pomognem kome je potrebno.
    Milivoje Jovic
    tehnolog-konsultant
    062-8286083
    064-1941083
    milivoje53@gmail.com
    http://www.jovic-consultacije.netne.net

    Član 451

    Vesna,

    bravo, samo hrabro napred. Kroz probleme se najvise uci i stice strucnost. Nemoj nista da prepustate slucaju nego sve drzite pod kontrilom. Najopasnije su one stvari koje zanemarite smatrajuci da su sitne i nebitne.
    Ovo sto ste napisali da cete uraditi i ja bih uradio tako. Jedino, mesto tri primerka na inkubaciju ja bih uzeo vise primeraka. Pored toga inkubirao bih ih na 25 stepeni, na 30 stepeni i na 37 stepeni. Nebih ih drzao samo tri dana vec vise dana, recimo 14 dana. Ako se do tada nista ne desi moglo bi se ocekivati da nece doci do kvarenja.
    Kod ova dva soka sto se najcesce kvari treba izmeriti pH i uporediti sa pH ostalih sokova. Mozda nam to nesto kaze.

    Veliki pozdrav i podrska od
    Milivoja

    Član 451

    Vesna,

    ja Vama takodje treba da zahvalim. Od Vas sam puno naucio. Hvala Vam.
    Vi cete biti jako dobar tehnolog.Stvari jako dobro razumete i spremni ste da probate. Treba Vam jos samo vremena i prakse i bicete sasvim dobri.
    Temperature koje ste dobro predlozili ne predstavljaju opasnost za promenu boje, jer traju jako kratko, a i to je zatvoren sistem, bez prisustva vazduha. Slobodno ih probajte. Takodje ni aroma se nece izgubiti mnogo.

    Veliki pozdrav i tu sam za sve sto bude trebalo.

    Milivoje Jovic

    Član 451

    Postovana Vesna,

    nastojte da punjac radi neprekidno, bez zastoja, dok traje otakanje. Kada se zavrsi otakanje odmah rpistupite ispiranju celoga sistema dovoljnom kolicinom hladne vode. Ovo je jako bitno. Igle punjaca su tako konsturisane da u sebi kriju mnogo tesko dostupnih mesta, a ona kasnije postaju zarista infekcije. Za pocetak igle punjaca perite mehanicki, cetkama, nikako ne zicanim, dok se dobro ne operu. Onda ih dobro ispeite vodom i pustite postupak CIP-a.

    Sto se tice rezima pasteizacije, mislim da je ovaj mnogo bolji nego nego sto je bio pre. Ali, ja bih temperaturu opet jos malo povisio, da bar za stepen predje 90 stepeni.

    Poznato je da slani rastvori negativno deluju na sve mikroorganizme. Ja licno slanu vodu nisam koristio, ali eto Vi probajte, pa cemo videti kakva iskustva cemo steci.

    Veliki pozdrav i samo hrabro napred. Problemi i postoje da bi ih mi resavali.
    Milivoje Jovic
    tehnolog-konsultant

    Član 451

    Postovana Vesna,

    recim pasterizacije koji imate nije visok. On bi trebao da bude veci i po vremenu trajanja i narocito po temperaturi. Ja prvo sto bih uradio je to. Vi verovatno imate visok inicijalni broj mikroorganizama.
    Nije dobro sto na iglama punjaca nalazite pozitivan bris. Ceo zatvoreni sistem mora se temeljito prati, ispirati i dezinfikovati. Vi verovatno nemati CIP sistem u primeni. Ali to se moze izvesti na iprovizovan nacin alkalnim sredstvima, kiselim sredstvima, obilnom kolicinom vode i na kraju efikasnim dezinfekcionim sredstvom.

    Pozdrav
    Milivoje Jovic

    Član 451

    Postovani,

    ne trazim da me angazujete i trudicu se da do toga ne dodje.
    Kiseli kupus se ne spravlja u avgustu mesecu, vec uglavnom krajem novembra. Tada postoje razlicite temperature; u toplim prostorijama, u nesto hladnijim i konacno napolju. Kada sam spomenuo razlicite temperature nisam mislio na frizider ili zamrzivac. Uostalom kupus se uspesno kiseli hiljadama godina, a frizider je jako skoro izumljen.

    Pozdrav
    Milivoje Jovic
    tehnolog-konsultant

    Član 451

    Postovana Vesna,

    slazem se da je bombaza soka mikrobioloske prirode.
    Pronaci mikroorganizam koji to uzrokuje nije lako. Bilo bi moguce da imate dobro opremljeno mikrobiolosku laboratoriju.
    Vi u soku imate nizak pH, ispod 3,5 i to je dobro.To znaci da je uzrocnik menju formama vegetativnih mikroorganizama. Ti mikroorganizmi se svi unistavaju dovoljnom pasterizacijom.
    Recite mi sledece: Vi sok pravite iz baze, koncentrata i pirea. Potom ga pasterizujete u kakvom pasterizatoru, cevni ili plocasti i kakav je rezim pasterizacije, potom ga hladite i punite u plasticne flase i kanistre. Jeli tako?
    Naci cemo resenje.

    Pozdrav
    Milivoje Jovic

    Član 451

    Bitno je znati pod kojim uslovima cuvanja i za koliko vremena od punjenja u ambalazu se jave prvi znaci fermentacije. Takodje je bitno znati kako se ocituje kvarenje; jeli to organolepticko kvarenje i u kom pogledu ili je samo sok zdravstveno neispravan.
    Licno, na osnovu nedovoljnih podataka, mislim da nije u pitanju neka specificna bakterija.
    Jednostavno problematican je tehnoloski postupak.
    Predlog: Zaustavite proizvodnju za neko vreme. Uradite sto vise proba gde cete modifikovati tehnoloski postupak. Odstupite dosta od postojeceg. Uradite sto vise proba. Ona proba koja ostane po svemu ispravna, a bice takva, signalizirace Vam u kom pravcu treba ici.
    Obratite paznju na tri stvari: higijena, smanjiti inicijalni broj mikroorganizama i pojacati rezim termickog tretmana.

    Pozdrav
    Milivoje Jovic

    Član 451

    Prof. Stevic je bio moj brofesor i slazem se da je dosta znao.
    Kada kupus nabavite za kiseljenje nemojte ga odmah stavljati. Neka odstoji 1-2 dana na cistom, suvom i promajnom mestu. Ovo cini da se povrsinska vlaga izgubi, a i sami seceri u njemu se donekle koncentrisu. Zatim se pristupa ciscenju kupusa, treba odstraniti sve povrsinske i nezdrave listove. Ovde ne treba stedeti. Koren se ravno odseca i zasec dva puta, ja ga ne vrtim. Glavice se redjaju sa korenom okrenutim gore. Nalivanje se vrsi sa 4,5%-nim rastvorom soli dobrog kvaliteta, nikako kineska. Pre toga voda treba da je odstajala 2 h, zbog gubitka hlora. Sadrzaj je dobro da prva 2-3 dana stoji na temperaturi bar 25 stepeni, da bi se mlecna kiselina sto pre nagradila i da bi se pH spustio. Posle ide u hladniji prostor, najbolje oko 15 stepeni. Kada se fermentacija zavrsi, a to se vidi po konzinstenciji kupusa i njegovoj organoleptici prebacuje se u jos hladniji prostor, samo da ne ledi. Ja nikakva pretakanja nism primenjivao, ni zatvorena ni otvorena, misljenja sam da ovo nije potrebna kada je fermentacija cista. U svemu ovome higijena je najvaznija, ali ona prirodna higijena, nikako vestacka sa vestackim sredstivima; ona moze da katastrofalno deluje.
    Mislim da je bilo dosta konkretnoga.
    Ostalo radim za pare, jer ja sam ipak profesionalac.

    Pozdrav
    Milivoje Jovic
    tehnolog-konsultant

    Član 451

    Postovani,

    hteo bih vam pomoci, samo iz dosadasnjih komentara ne mogu da shvatim o kakvom se soku radi i kakav je to sok u kanistrima, da nije to mozda sirup.
    Da bih mogao pomoci potrebno je da znam tacno o kakvom se soku radi, od kog voca ili od baza, sa koliko secera i koga, koje je suve materije, koje kiselosti i narocito pH, takodje jako je vazno znati skraceni tehnoloski postupak. Nesumljivo da je higijena uzrok, ali koja higijena i kako. NAJOPASNIJA JE POLOVICNA HIGIJENA, tj. higijena koja nije radikalno i do kraja sprovedena. Tada se javljaju tzv. superinfekcije i one cine velike probleme. U toku polovicne higijene unisti se najveci broj mikroorganizama, ne po vrstama nego bas po broju. Tada oni preziveli dobijaju dodatni prostor i jako brzo se mnoze. To moze da bude veliki problem i u praksi se cesto desava, samo malo ga ko primeti i registruje kao takvog.

    Pozdrav
    Milivoje Jovic

    Član 451

    Postovani,

    navescu vam tri strucna izvora:

    – Luj Paster je rekao „mikroorganizam je nista – sredina je sve“. Neznam ima li veci autoritet od njega. On je prvi definisao i objasnio kvarenja prehrambenih proizvoda. Kolege, manite se hvatanja i brojanja spora u vazduhu. To rade neznalice i nesposobni. Stucnom coveku je dovoljno da udje u neki prostor, da ga sagleda i vec zna jeli on podesan za namenu o kojoj smo pricali. Pa valjda je svakome jasno da neprovetrena, vlazna i sa visokom temperqaturom prostorija ima visok broj spora plesni i kvasaca. A, i sama mikrobiologija ne moze egzakno i precizno da ih odredi.
    – Drugi strucni izvor su moje studije tehnologije voca i povrca na Poljoprivrednom fakultetu i Zemunu. Ucio sam od dobrih profesora i bio sam dobar student.
    – Treci strucni izvor je moja dugogodisnja praksa, 35 godina, sve u proizvdnji, nikada nisam imao kiks. Konkretno kiseli kupus, radio sam 35 godina i uvek je bio odlicnog kvaliteta.
    Neznam treba li jos strucnih izvora. Ja se nisam zaglupljivao citajuci sve i svasta – JA SAM RADIO.
    Sto se tice odgovora na predhodna pitanja, rado bih to uradio, ali bi potrajalo. A i urednik ovog sajta bi mi zamerio zbog zloupotrebe prostora.
    Dakle i dalje stojim na raspologanju.

    Veliki pozdrav
    Milivoje Jovic
    tehnolog-konsultant

    Član 451

    Postovani nikolafon,

    mozete zapoceti proizvodnju meda sa dodacima bilja.
    I Na deklaraciji mozete da istaknete sva pozitivna svojsta mesavine med-bilje. Mozete da date i preporuku o nacinu koriscenja. Za to je potrebno da proizvod date na analize o kvalitetu, mikrobiologiji, sadrzaju teskih metala, sadrzaju pesticida i da proizvod nije radioaktivan. To se radi u ovlascenim ustanovama. Ovo sve nije mnogo komplikovano i preporucio bih Vam da to uradite.
    II Ako hocete da istaknete lekovita svojstva proizvoda stvari su daleko kompleksnije. Zapravo tu postoje dve stvari:
    a) jedno je istaci da Vas proizvod pomaze kod nekih bolesti ako se koristi na odredjeni nacin. Ovo je moguce izvesti, ali za ovo Vam je potrebno misljenje ovlascenje medicinske ustanove. O ovome treba razmisliti.
    b) drugo je napisati da Vas proizvod pseduje lekovita svojstva, tj. da leci. Ovo je krupna stvar, makar i bilo da je istina. Za ovo morate da napisete od kojih bolesti vas proizvd leci i na koji se nacin koristi. Da bi se do ovoga doslo proizvod mora proci kroz niz testova na odredjenim bolesnicima u medicinskim ustanovama. Ovo moze dosta dugo da traje. U ovo Vam nebih preporucio da se upustate.

    Nisam siguran kako bi izgledao Vas proizvod, ali sam saradjivao na slicnim proizvodima pa mozemo saradjivati.

    Pozdrav.
    Milivoje Jovic
    tehnolog-konsultant
    062-8286083
    064-1941083

    Član 451

    Postovani Milane,

    beli luk je najbolje preraditi u BELI LUK U PRAHU. Da bi se to uradilo treba ga predhodno pripremiti, osusiti pravilno, samleti i upakovati propisno. Ovo je na trzistu veoma trazeni artikal, jer mnogi preradjivaci povrca vise ne dodaju svezi beli luk u sovje proizvode, vec iskljucivo suseni beli luk u prahu. Ovaj se artikal sad za sada uvozi (kineski), a lepo bi bilo da imamo pravi domaci beli luk u prahu.
    Ako ste zainteresovani za ovaj proizvod mozemo saradjivati.
    Pozdrav.
    Milivoje Jovic
    tehnolog-konsultant
    http://www.jovic-consultacije.netne.net
    milivoje53@gmail.com
    062-8286083
    064-1941083

    Član 451

    Za dobar kiseo kupus nisu potrebni nikakvi starteri. Ono sto je najvaznije i na prvom mestu jeste pedantan rad i dobra higijena. Nije svaki kupus podesan za kiseljenje, pa i o tome treba voditi racuna. Odlucujuca je njegova morfoloska gradja, krupnoca, sadrzaj soka i hemijski sastav soka. Iz godine u godinu zbog klimatskih prilika i agrotehnickih mera ovo moze dosta da varira. Dakle kada se uzme kupus za kiseljenje treba ga sto je moguce bolje organolepticki analizirati, a ko ima mogucnosti, odrediti i sadrzaj secera. Svi rade na isti nacin svake godine, pa je normalno da nekada ispadne bolje a nakada losije. Dakle, treba tehnoloski postupak prilagoditi sirovini. Voda i so, pored kupusa, su jako vazni. Voda mora da je potpuno cista, ne mislim mehanicki, koliko mikrobioloski i hemijski. Hlorisana voda nije dobra. Treba je osloboditi hlora. So je najvaznija, ona je selektor. Treba uzeti cistu so, sa visokim % NaCl. Bure sa kupusom mora da stoji u cistoj prostoriji odgovarajuce temperature. Ovo je takodje odlucujuce. Ako je vazduh u prostoriji opterecen sporama plesni i kvascima, moze se unapred racunati sa losim rezultatom. Budjavi prostori sa ustajalim vazduhom nisu nimalo pogodni, a tu se obicno stavlja. Dakle, ne raditi svake godine na isti nacin i po tradiciji predaka, vec poslu pristupiti ozbiljno i na analitiski nacin pa ce se sigurno dobiti dobar i dovoljno dugo trajan proizvod.
    Milivoje Jovic
    tehnolog-konsultant

    Član 451

    Susenje borovnice nije nimalo jednostavno kada je u pitanju vrhunski kvalitet koji moze ici u izvoz. Dobar kvalitet se moze dobiti samo u dobroj susari od dobre sirovine i uz besprekorno vodjen tehnoloski postupak. Osusena borovnica ima veoma usku granicu sadrzaja vlage. Ako se i makar malo presusi ona izgubi sebi svojstvenu orgahnoleptiku, tvrda je i samim tim neupotrebljiva. Nedovoljno osusena borovnica nije mikrobioloski stabilna za duze cuvanje i sigurno ce se ukvariti. Ovo govorim pod uslovom da se ne dodaju nikakvi otrovni agensi u cilju konzervisanja. Sam sam napravio nekoliko desetina proba na kolicini od po 2 kg pa sam video kako to ide.
    Pozdrav i ako nekoga zanima moje iskustvo tu sam…
    Milivoje Jovic
    tehnolog-konsultant
    062-8286083
    064-1941083

    Član 451

    Ima resenja. Pojava i izdvajanje surutke u fermentisanim mlecnim napicima je strucno nazvna pojava sinereze. Do nje dolazi usled stvaranja jakog grusa, koji istiskuje vodu iz sebe mesto da je veze u mrezicu. Taj problem se moze resiti.
    Javite se na 062-8286083
    i 064-1941083
    ili milivoje53@gmail.com
    Pozdrav

    Član 451

    Ima resenja. Pojava i izdvajanje surutke u fermentisanim mlecnim napicima je strucno nazvna pojava sinereze. Do nje dolazi usled stvaranja jakog grusa, koji istiskuje vodu iz sebe mesto da je veze u mrezicu. Taj problem se moze resiti.
    Javite se na 062-8286083
    i 064-1941083
    ili milivoje53@gmail.com
    Pozdrav

    Član 451

    Jos jednom, KONZERVANSKI NISU POTREBNI. Uglavnom su svi stetni, pa cak i u dozvoljenim kolicinama. Na zapadu su mnogi od njih odavno zabranjeni, kao sto su salicil, mravlja kiselina, sumpor dioksid i dr. Kod nas se radi u tom pravcu. Losi tehnoloski postupci, nehigijena i aljkavost u radu zahtevaju konzervanse.
    Ajvar originalno upakovan u teglu moze bez konzervansa da stoji vise od 2 godine. Zar to nije dovoljno? Kada se otvori treba ga cuvati u frizideru i pojesti za tri dana. Zar to nije normalno? Ako ga neko otvori i cuva u frizideru vise ode nedelju dana, e to nije normalno. Ubudjani ajvar je znak da je bio dobar, prirodan i da u sebi nije sadrzao konzervanse. Sve je prosto i jednostavno. Samo treba da promenimo nacin razmisljanja i da krenemo u susret novim i dobrim stvarima.
    Radim 35 godina na preradi voca i povrca. Nikada nisam imao problema sa kvarenjem. Jednostavno se zna sta i kako treba raditi.
    Pozdrav.
    Milivoje Jovic
    062-8286083
    064-1941083

    Član 451

    Potpuno se slazem.
    Ja iskljucivo dopustam koriscenje propisno zapakovane i neostecene ambalaze. Paracinska ne dolazi u obzir. Jako je dobra ambalaza iz Straze, to je negde na granici Hrvatske i Slovenije. To je vec evropa.
    Ako mora da se pere onda se to radi po posebnoj proceduri i sa tacno dozvoljenim sredstvima i koncentracijama. To nije bas jednostavno, zahteva vremena, dodatnih sredstava i obilne kolicine vode za ispiranje. Kada se sve stavi na papir vidi se da se isplati nabaviti novu i propisno zapakovanu ambalazu.
    Pozdrav
    Milivoje Jovic

    Član 451

    Evo konkretno:
    Prvo odredimo sta hocemo da fermentisemo. Recimo zitarice i voce. Obratimo se stranoj kuci koja proizvodi kulture za to, recimo mislim da je francuska firma „Fermentis“ ili neka druga. Toga nema od domacih proizvodjaca. Dobije se kultura u prahu sa detaljnim upustvima proizvodjaca o njenoj reaktivaciji, pH, temperaturi, vreenu i kolicini supstrata.
    Pointeresujte se oko toga pa cemo da nastavimo.
    Veliki pozdrav.
    Milivoje Jovic
    062-8286083
    064-1941083

    Član 451

    Postovani ferment,
    neznam cemu toliko odupiranje alkoholu.
    Alkohol je koristan, naravno u ogranicenim kolicinama. Ima ga redovno u hlebu. Jeli zbog toga treba izbegavati hleb. U bozi ga ima i to vise od 0,5%, tako da je boza skoro alkoholno pice. Najbolje je zdruziti mlecnu i alkoholnu fermentaciju. Tako se od davnih vremena dobijao veoma zdrav mlecni napitak KUMIS. Mozemo raditi na zdruzenoj fermentafciji zitarica i voca ili mleka i voca ili zitarica i mleka. Kada bi se to dobro odradilo dobili bi se izvrsni napici i jos uz to veoma zdravi.
    Veliki pozdrav.
    Milivoje Jovic

    Član 451

    Slazem se. Ljudi mnogo grese misleci da ce im proizvodjaci susara dati potpuno resenje. To im u poslu zadaje mnoge probleme i mnogo ih finansijski kosta. Dobar tehnolog je nezaobilazan da bi se doslo do dobrog proizvoda.
    Pozdrav svima.

    Član 451

    Pozdrav svima,

    slazem se sa svim sto je do sada receno. Posebno isticem da je za dobar kvalitet presudno imati dobru i zdravu sirovinu. Medjutim, samo susenje nije bas tako jednostavno. Dosta zavisi od izbora susare, pa potom rezima susenja. U praksi sam razvio i potvrdio vrhunski kvalitet koji bez problema ide u izvoz.
    Ko je zainteresovan moze me kontaktirati na:
    http://www.jovic-consultacije.netne.net
    milivoje53@gmail.com
    062-8286083
    064-1941083

    Član 451

    Staklenu ambalazu koja je upakovana propisno na paletu ne treba prati. Ona je sterilnija od bilo koje vode kojom se pere i ispira. A, zasto koristiti hemijska sredstva da bi bilo navodno cistije. Propisno pakovanje podrazumeva paletu i izmedju redova ambalaze plasticne podloske a nikako kartonske. Oko svega toga dodje cvrsta plastina strecovana folija. Takvu ambalazu treba takodje propisno skladistiti, a to znaci cisto, suvo, promajno i bez prasine mesto. Ako je sve ovo ispunjeno nije potrebno nikakvo pranje. Ono sto se eventualno moze raditi radi svake sigurnosti je pre upotrebe primeniti izduvavanje sa sterilnim komprimovanim vazduhom. To je dakle sve. Nikakve peracice od inoxa nisu potrebne. Ovo je moje 35-ogodisnje iskustvo.

    Član 451

    Postovane kolege,
    glavu gore i ne ocajavajte. Nigde nije lako, ali uspeva se. Ovde se takodje moze uspeti. Znam puno primera koji su poceli i vec uspesno idu. Najvaznije je zaraditi prvu platu za sebe i porodicu. Kasnije je sve lakse.
    Pomazem svima zainteresovanima koji mi se jave. Za pocetak ne trazim nikakvu novcanu nadoknadu. Kasnije, zavisi koliko smo uspeli. Imam 35 godina radnog iskustva u najrazlicitijim oblastima pa zato sa sigurnoscu mogu da pricam.
    Slobodno se javite, bar da se cujemo i popricamo.
    Veliki pozdrav.
    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant
    062-8286083
    064-1941083

    Član 451

    Za lazara,
    ja Vam mogu pomoci u receptu za ratlik i gumene bonbone, radio sam to.
    Mozete mi pisati na email: milivoje53@gmail.com ili
    064/1941083
    Pozdrav
    Milivoje

    Član 451

    Postovani Ferment,
    moguce je fermentisati vrenjem voce i narocito zitarice. fermentacija takvih proizvoda je obicno alkoholna. Medjutim moze biti zdruzena (mlecna i alkoholna). Tipican predstavnik je recimo boza. Moguce je da bude i iskljucivo mlecna, medjutim tu ima dosta ogranicenja.
    Recite sta Vas konkretno zanima. Ranije sam fermentisao sojino mleko. Sada radim na nasim zitaricama (kukuruz i jecam). Treba reci da se svi napici koji se dobiju jako su zdravi i korisni.
    Veliki pozdrav
    Milivoje Jovic
    tehnolog-konsultant

    Član 451

    Cupe,
    da bi se vocna salata prodavala potrebna je dozvola od poljoprivredne inspekcije, takodje su potrebne analize od ovlascenih laboratorija. Neznam Vas objekat za ketering kako je registrovan, ali mislim da je dovoljno registrovati samo kao prosirenje delatnosti.
    Mogu da Vam pomognem u tome, jer imam iskustva u takvoj proizvodnji.
    Pozdrav
    Milivoje Jovic
    0641941083

    Član 451

    Duboko sam zahvalan svim ucenicima foruma.

    U politiku se ne razumem niti hocu da se mesam. Neznam sta hoce EU, niti me to interesuje.

    Ono sto dobro znam je sledece. Covek moze da popije 5 litara mleka i pored opterecenosti stomaka nece mu nista biti. Trovanje afla-toxinom nije akutno trovanje, pa da coveku pozli, pa ode u bolnicu pa ga isperu i daju mu lekove. Da je tako bilo bi dobro. Trovanje afla-toxinom je hronicno trovanje. Znaci deluje na duge staze i polagano. A ko kaze da se nismo vec potrovali. Znate li da stanovnici Srbije spadaju u najnezdraviju naciju u Evropi. Broj malignih bolesti je u stalnom porastu i zadnjih godina se uvecava u visokom procentu. To su zvanicni podaci koje neko mozda ne zeli da vidi. Neznam cemu ovoliko ubedjivanje. Na kraju cu da dam jasan zakljucak: JA NECU DA PIJEM OVO MLEKO A KO HOCE NEMAM NISTA PROTIV.

    Član 451

    Ja nebih zeleo da me bilo ko pogresno razume. Afla-toksin je jako opasan, smatra se za najnezgodniji bioloski toksin. On je kancerogen, mutagen i teratogen. On se nakuplja u organizmu i deluje. U pitanju je najosetljiviji deo populacije: a to su deca, mladi i trudnice. Ne postoji bezbedna doza ovog toksina, svaka kolicina je potencijalno opasna. Ja necu da prozivam krivce niti da ukazujem na njih. Tu sam nemocan. Ali ono sto mogu i sto cu da ucinim je da ne koristim takvu hranu. To je moje pravo koje sam sebi dao.

     

    Član 451

    Postovani svi,

    ja predhodni komentar nisam pisao ironicno, vec krajnje iskreno.

    Zdravlje ljudi je na prvom mestu, pa tek onda politika, seljaci i ostalo.

    Pa valjda je u interesu proizvodjaca mlekia, pogotovu malih, da njihovo mleko bude ispravno i zdravo. Moze ministarstvo poljoprivrede da nivo afla-toxina poveca i jos 10 puta vise, ali sta vredi kada ja, kao i mnogi drugi, to mleko necemo koristiti. Jednostavno cemo ga zaobilaziti. Gde je tu potrosac i to da on bude zadovoljan i njegovo pravo da bira. Nece mi valjda ministarstvo narediti da moram da pijem mleko gde su oni povecali nivo ovog toksicnog agensa. Vodite se ekonomskom logikom. Ja sam slobodan covek i ja cu da bira, a ako mi se to onemoguci onda cu da apstiniram.

    Nije ovo prvi put da se narod navodi na patetiku, kao jadni seljaci, jadne krave… Trebolo je na vreme voditi racuna sta se desava sa osnovnom hranom za stoku. Ko to nije uradio glavni je krivac.

    Ja kao potrosac koristicu svoje pravo da biram i koristim samo ono za sto sam siguran da nije stetno.

    Ovo treba shvatiti kao krajnje iskreno i dobronamerno.

    Član 451

    U predhodnom „naucnom“ tekstu se jasno kaze da se sve ovo radi zbog malih proizvodjaca mleka. Sto mene zanima sto su oni mali. Mi decenijama patimo i trpimo zbog malih. Trziste i konkurencija postoje da bi otpali mali i nesposobni a dominirali veliki koji imaju kontrolu i sistem. U tekstu se kaze da severnije zemlje nemaju problema sa afla-toksinom. Eto resenja, uvozicemo i picemo mleko od njih. Pa, valjda je zdravlje nacije bitnije od par malih seljaka. .. … ILI MOZDA NIJE TAKO.

    Član 451

    Pozdrav za sve!

    Predhodna tri pitanja su ustvari jedno pitanje.

    Da bi se mogla proizvoditi zimnica i legalno prodavati na pijacama potrebno je sledece:

    –  legalizovana delatnost kod opstinskih nadleznih organa, nije komplikovano i brzo se zavrsava

    –  uslovan objekat za takvu proizvodnju sa minimumom higijenskih zahteva

    –  sirovine i repromaterijal

    –  odgovarajuca amblaza

    –  odgovorno strucno lice koje ce da stoji iza takve proizvodnje (tehnolog-konsultant)

    –  ispravne etikete u saglasnosti sa zakonskom regulativom

    –  minimum novca za start

    Napominjem da zdrava hrana iz zanatskih radionica je sve vise trazena i imace sve vecu prodju na trzistu.  Za pocetak su najpogodnije pijace, ali postoje i drugi jos bolji oblici distribucije.

    Budite hrabri i KRENITE. Imacete problema ali sigurno USPECETE.

    Veliki pozdrav za sve koji su preduzimljivi.

    Milivoje Jovic

    064-1941083

    milivoje53@gmail.com

    http://www.jocic-consultacije.netne.net

    Član 451

    Ljudi, sta ste udarili na knjige. Jeli to cinite sto volite da citate ili hocete da nesto radite.

    Ako hocete da pravite hladno cedjena ulja, koja su uzgred redeno danas dosta trazena, nije vam dovoljna knjiga. Za taj posao treba vam mnogo vise, a to je strucno znanje.

    Samo sa knjigama jos niko nije napravio firmu.

    Član 451

    Postovana koleginice Mirjana,
    nemojte da ocajavate, situacija je takva kakva jeste i u tome se svi slazemo. Ono sto ja stalno naglasavam i preporucijem je da vidimo sta mozemo da uradimo na poboljsanju i da u tome budemo aktivni.
    Sto se tice konzervisanih maslina neznam u kojoj kolicini Vam trebaju, ali znam neke firme koje se time bave i koje Vam mogu isporuciti, zavisno dali hocete bez kostice ili sa kosticom. Ako Vam trebaju vece kolicine najbolje je da uvezete iz Grcke, mislim da ce oni biti zainteresovani da vam dovezu na lice mesta. Sto se tice pasulja nije mi poznato da ga neko konzervise samo kao pasulj, ali mislim da ovaj koji moze se naci na pijacama i marketima pogodan je za svaku namenu, pa prema tome i za ono sto Vama treba.
    Budie slobodni pa mi se obratite licno da bih Vam pomogao.
    Veliki pozdrav
    Milivoje Jovic
    062-8286083
    064-1941083
    milivoje53@gmail.com
    http://www.jovic-consultacije.netne.net

    Član 451

    Postovani svi,
    ja sam kod prof.dr. Gordane Niketic-Aleksic polagao tehnologiju bezalkoholnih pica i to, pored ostalog, spravljanje bas ovog pica. Ono sto sam jos tada naucio je da boza, a i sve ostalo, nije receptura vec tehnologija. Od jedne recepture moze se napraviti najmanje 20 razlicitih boza, od jako dobrih do skoro neupotrebljivih. Jedna ista osoba ako radi po istoj recepturi nece uvek dobiti isto pice. Stalno govorim manite se receptura, a drzite se tehnologije. Nevolja je u tome sto tehnologiju treba razumeti i znati. Spravljanje boze nije kao kad se prave kolaci pa dodas sve na gomilu po recepturi i to je to. Spravljanje boze je proces. Ja od 5 razlicitih receptura mogu dobiti uvek izvrstan proizvod i koja je onda rezeptura najbolja..? Pa nije bitna rezeptura nego nacin na koji sam to radio.

    Član 451

    Za „szmalenicin“, „solaris“ i ostale.
    Jako bi bilo dobro da se sto vise tehnologa ukljuci u ovu ideju. Lepo je sto se na tome vec radi.
    Udruzenje bi u pocetku bilo neformalno, a kasnije bi imalo svoj statut i bilo bi registrovano. Izdrzavalo bi se od profita koje napravi. Kako? Udruzenje bi kontaktiralo sa potencijalnim klijentima i pruzalo bi im isluge u pogledu izrade projekata, razvoja tehnologija, poboljsanja tehnoloskih procesa, resavanju problema i dr. Na ovom zadacima bi radio jedan tehnolog, dva ili vise, zavisno od komplexnosti predmeta. Za to bi se od klijenta dobijala odredjena nadoknada. Jedan deo od toga oni bi davali Udruzenju, sto bi naravno bilo regulisano statutom. To bi svima odgovaralo. Klijenti bi lakse dolazili do tehnologa i brze bi resavali svoje probleme. S druge strane, tehnolozi bi bili ujedninjeni i nebi bili iskoriscavani kao danas. Danas veoma veliki broj losih tehnologa i kvazi tehnologa unosi zabunu na trzistu predstavljajuci se kao tehnolozi i nudeci losa resenja. S druge strane jedan broj tehnologa u zelji da se dokaze i potvrdi skoro dzabe nudi veoma vredne ideje.
    Eto zasto mislim da bi se udruzivanjem postiglo veoma mnogo.

    Član 451

    Da, dolaze u obzir i veterinari sa smerom tehnologije, kao i agronomi sa tehnoloskim smerom u Zemunu. Drago mi je sto ste zavrsili tehnologiju u Novom Sadu, meni je jako drag taj fakultet jer zaista osposobljava dobre strucnjake-tehnologe.

    Član 451

    PREDLAZEM SVIMA DA TO BUDE UDRUZENJE PREHRAMBENIH TEHNOLOGA. FARMACEUTI NEKA SE UDRUZUJU SA FARMACEUTIMA, HEMICARI SA HEMICARIMA. NEFORMALNO UDURUZENJE TEHNOLOGA JE POTREBNO TIM PRE STO SE DANAS SVI BAVE TEHNOLOGIJOM HRANE, POCEVSI OD LIMARA IZ GARAZA PA MALTE NE DO PRAVNIKA. TEHNOLOZI TREBA DA SE UDRUZE I JASNO STAVE DO ZNANJA IZA CEGA ONI STOJE A IZA CEGA NE.

    Član 451

    SOLARIS pozdravljam predlog i misljenja sam da bi to dalo jako dobre rezultate. Vec duze sam i sam razmisljao da takvo nesto uradim. Prijavljuem se za saradnju i zajednicke nastupe.
    Milivoje
    062-8286083
    064-1941083
    milivoje53@gmail.com
    http://www.jovic-consultacije.netne.net

    Član 451

    Postovana Zorana,
    kao prvo zelim da Vam cestitam na hrabrosti da se upustite u Posao. Ono sto je sigurno je to da cete uspeti ako budete dovoljno istrajni i ako budete pametno radili.
    Mislim da su Vam predhodnici dali dobre savete, svaki gledano iz svog ugla, a evo i ja cu da dam mali doprinos.
    Kao prvo nebih niposto u pocetku isao na izvoz. Za ovu vrstu rabote treba mnogo toga, sto mislim da za pocetnika nije izvodljivo.
    Sa susenim vocem mogu da se slozim, samo tu treba jako velika investicija, ono sto su vam rekli je samo deo toga.
    Ja Vam predlazem investiciju od max. 5.000 evra, pd uslovom da imate adekvatan i uslovan prostor. To je da proizvodite vocne nadeve, punjenja, prelive i topinge, upocetku za pekarstvo i poslasticarstvo, a kansije i za konditorsku industriju. Iz iskustva znam da je ovo jako trazeno kod nas, jer je ova vrsta proizvodnje u expanziji, pogotovu u vecim gradovima i obrt je jako veliki.
    Najbolje je da sami dobro razmislite, a ako Vam treba bilo kakva pomoc moze te se slobodno obratiti.
    Veliki pozdrav.
    Milivoje
    062-8286083
    064-1941083
    milivoje53@gmail.com
    http://www.jovic-consultacije.netne.net

    Član 451

    JA SAM TEHNOLOG I DOBRO ZNAM STA SE RADI. NIJE PROBLEM KOD TEHNOLOGA. PRE 15 GODINA U NISU 40 LJUDI NIJE POTROVAO TEHNOLOG, NEGO NEKO KO JE IZIGRAVAO TEHNOLOGA. KADA VIDIM PLJESKAVICU JA DOBRO ZNAM DA NJU NIJE NAPRAVIO TEHNOLOG I ZATO ZAZIREM I BEZIM OD NJE.

    Član 451

    Nema literature gde je do detalja opisan proces susenja borovnice. To je iz dva razloga; susenje borovnice je pocelo od novijeg datuma i niko se u to nije upustao do kraja. Prema tome uzaludno je i gubljenje vremena traganje. Tacno je da se osetljivo voce kao sto je borovnica, malina, jagoda i sl. mogu dobro susiti u vakumskoj susari, ali ja imam iskustva dobrog susenja i u obicnoj komornoj susari. Samo pri tome rezim mora biti poseban uz predhodnu obradu voca. Ja dobijam odlicne rezultate uz mali utrosak energije i uz maksimalno ocuvanje socnosti, boje i arome.
    Veliki pozdrav za sve one koji krecu u ovaj posao i mozemo saradjivati.

    Član 451

    Elmar, postovanje,
    kada radite pekmez od smokava vazno je sledece:
    – odstranjuju se samo krajnji delovi peteljke, ostalo je sve iskoristivo
    – jako je bitna tzv. rehidracija, tu je potrebna tacno odredjena kolicina vode, na tacno odredjenoj temperaturi i odredjeno vreme; znaci one ne treba da se skuvaju, vec samo da se rehidriraju
    – rehidrirane smokve propustite kroz mlin za meso, najbolje je perforacije 5 mm, a moze i malo vece; postoji sprava za odvajanje semenki, ali se ne slazem sa odvajanjem, to je jestivi deo ploda i cak jako koristan
    – vodu od rehidracije niposto ne bacati, ona ulazi u sastav proizvoda, zato mora biti tacno proracunata
    – voditi raduna da se poslo od susenih smokvi, a to znaci da one imaju veoma visoku s.m., pa cak i kad su rehidrirane
    Veoma je zahvalno raditi ovu vrstu pekmeza, samo sve treba pametno odraditi da bi se dobio vrhunski kvalitet, a da opet ne kosta djavolski skupo.
    Ukoliko ste zainteresovani mogu Vam i konkretno pomoci.
    Pozdrav
    Milivoje Jovic
    062-8286083
    064-1941083

    Član 451

    Postovana Aleksandra,
    knjigu koju trazite probajte da nadjete preko aukcijskog sajta „LIMUNDO“. Tamo moze da se nadje nesto sto se drugacije tesko nalazi, kao sto su pored ostalog stare i retke knjige.
    Budite uporni i puno srece.

    Član 451

    Ja imam resenje za sve ovo. Vec vise od 4 godine nisam pojeo nijednu pljeskavicu. Siguran sam da ce ih biti sve vise koji ce ucinjeti ovako. A onda neka se mesari preracunavaju.
    Pozdrav

    Član 451

    Regacci, stvari stoje bas tako. U tehnologiji izrade marmelada i dzemova otislo se dosta daleko. Sada se uglavnom uvode horizontalni vakum ukuvaci koji pored grejnog plasta imaju spiralu kroz centar koja i greje i lagano mesa. To se kuvanje jedne sarze od 500 ili 1000 kg svodi na neverovatno vreme od 10-15 min. Ovde je degradacija svih komponenti minimalna, boja je sacuvana, aroma se nije izgubila, a o karamelizaciji da ne govorimo. Svestan sam cinjenice da to mnogi ne mogu priustiti, pa cak ni vertikalni vakum ukuvac na koji najcesce mislimo kada govorimo o vakum ukuvacima. No za utehu je da se i u otvorenim kazanima, koji se cesto zovu duplikatori, moze dobiti dosta dobar proizvod. To znam iz iskustva. E, tu dolazi do izrazaju ono sto sam ranije govorio, a to je tehnoloski postupak, dok je sama receptura manje vazna. Pri takvom nacinu kuvanja lako dolazi do raznih propusta, mana i gresaka od kojih je jedna i sinereza o kojoj smo pricali.

    Član 451

    Sinereza kod marmelada je jako kompleksan problem. Nju moze izazvati vise faktora, pojedinacno ili uzajamno. Veoma cesto sam cuo da mi kazu kako nisu imali sinerezu, ali da se ona iznenada pojavila iako nije nista promenjeno u recepturi ili tehnoloskom postupku. Imao sam priliku sa se vise puta susrecem sa ovim problemom i moje iskustvo govori da nije bilo dovoljno kada se koriguje jedan od faktora. Kada sam promenio ceo tehnoloski postupak, jako iskorigovao recepturu i promenio pektin sinereze vise nije bilo. Savet je nemojte lupati glavu zasto i od kuda, vec izvrsite znacajne korekcije i bice sve u redu. Ako treba dodatna pomoc stojim na raspolaganju.
    Milivoje Jovic
    milivoje53@gmail.com

    Član 451

    Postovani dr.Apo,
    opremu za koncentrisanje kase sargarepe mozete nabaviti svuda, pocevsi od Nemacke preko Italije, pa sve do Kine. A i domaci kovaci mogu dosta toga da naprave. Sve zavisi od toga kakav koncentrat zelite da dobijete, pretpostavljam da je to kasasti i do koje suve materije zelite da idete. Od toga zavisi i izbor opreme. Drugi vazan parametar je kapacitet. Treci vazan momenat je pakovanje koncentrata, asepticko pakovanje, duboko zamrznuti blokovi ili nesto trece. Sve ovo ucestvuje u odabiru opreme.
    Sve dok se ovo jasno ne izdefinise ne treba razmisljati o opremi.
    Mislim da takva proizvodnja ima perspektivu. Sargarepa je kod nas relativno jevtina, lako pristoupacna, cuva se dugo bez posebnih uslova, a koncentrat te vrste moze da se upotrebi u nizu proizvoda.
    Ako ozbiljno razmisljate o ovoj proizvodnji mozemo da se cujemo i/ili vidimo pa da o svemu detaljno porazgovaramo. Stojim Vam na raspolaganju.
    Pozdrav
    Milivoje Jovic
    http://www.jovic-consultacije.netne.net
    milivoje53@gmail.com
    062-8286083
    064-1941083

    Član 451

    Pozdrav za Reggacci,
    jedva cekam rezultate kada se odrade probe sa razlicitim vrstama meda.
    Verujem da cemo diskutovati o tome.

    Član 451

    Med u pekmezu ili dzemu ne mora da znaci da ce kristalisati ili izazvati kristalizaciju ostalog secera. Cak sta vise, misli da ce on spreciti eventualnu kristalizaciju. Naravno, ako se sve odradi kako treba. Sustina je u concentraciji i odnosu pojedinih secera.

    Član 451

    Postovani Milentije,
    mislim da Vam je sjajna ideja da proizvodite pekmez sam medom. Nemoj da se plasite ko ce da plati takav proizvod, jer kvalitetni proizvodi ce sve vise biti trazeni, kako bude rasla svest potrosaca o znacaju zdrave hrane.
    Za takvu proizvodnju koja bi bila kapaciteta do 100 kg/dan, ne treba Vam nikakva procesna oprema. Mozete za pocetak uraditi izvesnu manju kolicinu pa pustiti na trziste i videti kako to ide. Ako bude islo, eto posao je tu. Ako odmah ne ide, prilagodjavati ga potrebama potrosaca, sve dok ne bude islo.

    milivoje53@gmail.com

    Član 451

    Postovani Dragane,
    da ti pomognem koliko mogu. Bio sam ne mali broj puta u takvoj situaciji.
    Prvo sto moram reci je da stu tvoji gazde (racunam i sinove) u pravu. Oni hoce resenja sa sto manje ulaganja a da dobiju odgovarajuce proizvode. To je sasvim normalno sa njihove strane. Pa i mi bi tako razmisljali kada bi bili na njihovom mestu. Probaj da pomiris sve njihove opcije, a to je moguce, jer marmelade, dzemovi i vocna punjenja sve je to jedno, sa veoma malim razlikama. Vakum ukuvac nije nuzan, sve zavisi od kapaciteta proizvodnje koju oni zele da imaju. Nemoj takodje da im preporucijes neku veliku opremu. Sve je to moguce sasvim dobro raditi sa par masina, gde bi investicija u opremu iznosila maksimum 10.000 evra.
    Pozdrav
    Milivoje Jovic

    Član 451

    Da, u pravu ste. Mravlja kiselina kao konzervans kod marmelada i dzemova je novim zakonom o aditivima izbacena iz upotrebe.
    Jeste da je bila zgodna za upotrebu, ali zbog niza drugih razloga za njom ne treba zaliti. Ja licno, da se pitam, izbacio bih sve konzervanse. Prirodno je prirodno. A moguce je proizvoditi bez upotrebe konzervansa.

    Član 451

    Vec 20 godina pratim situaciju oko sebe. Najgore su prosli oni koji su pokupovali recepture, jer time nisu dobili nista, osim loseg proizvoda.
    Sa jednom recepturom na razlicite nacine mogu da se dobiju potpuno razliciti proizvodi. Pogledajte samo hleb, tamo ima svega 5 komponenti i recepturu zna svako, a imamo toliko razlicitih hlebova, od veoma dobrih do nikakvih. Slicno je i sa marmeladama. Sve zavisi od toga sta onaj koji proizvodi zeli da postigne. Ako hoce obican proizvod, onda moze i sa kupljenom recepturom. Ako se pak zeli visokokvalitetan proizvod koji ce da ima adekvatnu cenu, onda to ne moze sa recepturom. Zapravo, ne moze bez dobrog tehnologa.

    Član 451

    Postovani „somodji“,
    ima nacina daa se smanji procenat upijanja ulja jer on je zaista veliki. Pitanje je samo koliko se moze smanjiti. Po meni tu treba uticati na vise parametara: izbor ulja, kvantitativan odnos ulje proizvod, temperatura ulja, vreme izlozenosti proizvoda dejstvu ulja, i na kraju sama receptura. U redu je sto ne zelite da menjate osnovnu recepturu, ali tu se veoma malim izmenama moze se postici dosta. Vise sam se godina bavio fritiranjem i naucio sam da je to dosta slozen proces.
    Pozdrav
    Milivoje

    Član 451

    Postovana „mj“, sumnjam da se ovaj problem moze u potpunosti resiti preko foruma. Potrebno je da se na licu mesta sagleda ceo tehnoloski proces i otkrije gde je uzrok problema. Po meni, nisu ispostovani svi uslovi koji odgovaraju kulturi koju koristite. Razlicite kulture zahtevaju razlicite optimalne uslove. Kada promenite kulturu a zadrzite sve ostalo isto, vec pravite gresku. Ukoliko do sada niste postigli zadovoljavajuce resenje javite se na email: milivoje53@gmail.com ili na telefone: 062-8286083 i 064-1941083
    Veliki pozdrav
    Milivoje

    Član 451

    Postovani gospodine Vulovic,
    mogu Vam pomoci oko izrade paradaj pirea i kechup-a.
    Budite slobodni javiti se na e-mail:
    milivoje53@gmail.com
    ili na tel:
    064-1941083
    062-8286083
    Pozdrav
    Milivoje

    Član 451

    Verovatno mislite ne tzv. eksterne laboratorijske analize koje rade ovlascene ustanove radi pribavljenja uverenja o usaglasenosti proizvoda. Koje analize treba uraditi zavisi koji je proizvod u pitanju i kliki mu je rok trajanja. U svakom slucaju treba dobro prouciti vazece Pravilnike, u njima sve pise. To treba da uradi dobar tehnolog.
    Pozdrav

    Član 451

    Postovani amon,
    susenje povrca je jako unosana proizvodnja, jer je sam proizvod jako trazen. Mogu Vam pomoci oko ovog posla jer se kao tehnolog-konsultant ovim bavim. Postoje masinje za seckanje povrca.
    Veliki pozdrav
    Milivoje
    0628286083
    0643461019

    Član 451

    Ja licno izbegavam proizvode za koje nisam siguran da su propraceni na strucan nacin, a to moze samo tehnolog adekvatnog usmerenja. Nikada necu pojesti kolac koji pravi limar, kao sto svoj auto ne teram na popravku kod mesara. U ovoj Zemlji smo daleko od toga da svak radi posao za koji je strucan. Kolace je pravila i moja nepismena baka, i to kakve kolace, ali to ne znaci da ti kolaci mogu ici u trgovinu da ih tamo kupuje i jede ostali svet. Ovde neki ljudi ne shvataju sta to znaci biti ODGOVORAN. Za prehrambene proizvode moze biti ODGOVORAN samo tehnolog i niko vise.

    Član 451

    Postovani,
    jednom upotrebljeni „twist-off“ poklopci za tegle mogu se ponovo upotrebiti bez ikakvih problema.
    Mozemo i saradjivati ako ste voljni. Mogu dosta da pomognem kada je proizvodnja u pitanju.
    Javite se na: 062-8286083 i 064-3461019, ili na ovaj e-mail.
    Milivoje

    Član 451

    Postovani,
    kada se malo zna o tehnologiji onda se pribegava konzervansima.
    Konzervansi nisu nuzni, jer i bez njih se moze proizvoditi a da proizvod bude trajan. Potreban je visok nivo licne higijene i higijene u proizvodnom pogonu. Ostalo je pitanje izbora tehnoloskog postupka. Salicil je dokazano stetan. Vinobran takodje nije pozeljan. Za preradjevine od voca i povrca nije potreban konzervans jer ove preradjevine uglavnom konzervisu same sebe. Kolaci se mogu proizvoditi bez upotrebe konzervansa.

    Član 451

    Bojana, postovanje!
    Kontrola kvaliteta vocnih sokova obuhvata tri segmenta:
    1.- Organolepticka kontrola (izgled, boja, bistrina, miris, ukus, tekstura)
    2.- Fiziko-hemijska kontrola (doziranje, suva materija, ukupne kiseline, pH, konzervansi, boje, alkohol, arome, uguscivaci, zasladjivaci i td.)
    3.- Mikrobioloska kontrola (prisustvo i broj bakterija, kvasaca i plesni)
    Najbolje je uzeti relevantne pravilnike i ono sto oni odredjuju to se i kontrolise.

    Puno uspeha zelim.

    Član 451

    O masinama su Vam vec rekli, mada ima boljih i cenovno pristupacnijih masina, zavisi gde zivite. Sto se tice tehnologa konsultanta jedan sam od tih i nismo skupi. Obicno radimo na ugovoreni posao ili na mesecnom nivou. Nijednom tehnologu-konsultantu to nije osnovni posao.
    Pozdrav
    milivoje

    Član 451

    Postovana koleginice Aleksandra, tehnolog koji je zavrsio Tehnolosko-metalurski fakultet, organski smer, moze da bude zaposlen u melekari, pa cak i kao tehnolog, recimo kao strucnjak za ambalazu i polimere, ali ne moze da bude odgovorno lice za proizvodnju pred inspekcijskim organima. To je zato sto nema potrebno strucno znanje iz tehnologije i mikrobiologije da bi snosio odgovornost za posao.

    Član 451

    Uzima se da je bakterija Escherichia coli tipican indikator fekalnog zagadjenja namirnice u kojoj se nalazi u broju visem od dozvoljenog.
    Iz ovoga trebalo bi da je jasno jeli doticni sir upotrebljiv za ishranu ljudi. Uopste uzevsi, nivo higijene u proizvodnji prehrambenih namirnica nikada nije bio na nizem nivou nego sto je danas. To je zato sto je bavljenje proizvodnjom dozvoljeno svima i bez imalo znanja o najosnovnijim pojmovima iz higijene namirnica.

    Član 451

    Ren u teglicama moze da se cuva najmanje dve godine i to na tzv. obicnim uslovima. Da bi se radio ovaj proizvod ne treba mnogo uredjaja, pogotovu ako imate u vidu manje proizvodne serije, recimo do 500 teglica dnevno. Vise godina sam radio ovaj proizvod i mogu reci da proizvodnja nije mnogo zahtevna, a proizvod je jako atraktivan i trazen. Mogu Vam dosta pomoci.
    Veliki pozdrav
    milivoje53@gmail.com