Izvor: PKS
23. mart
Deseti međunarodni simpozijum Plastprogres 2010, koji su organizovali Poslovno udruženje industrije plastičnih masa JUPLAS i Privredna komora Srbije, omogućio je domaćim stručnjacima da se upoznaju sa svetskim dostignućima u oblasti proizvodnje plastičnih masa, mašina i opreme
Saradnja privrede, nauke i međunarodnih kompanija u oblasti proizvodnje plastičnih masa omogućava domaćoj industriji uvid u nove tehnologije i njihovu primenu, rekla je potpredsednica PKS Vidosava Džagić otvrajući Simpozijum, koji je okupio predstavnike domaćih firmi i goste iz Mađarske, Hrvatske i Italije. Italijansko udruženje ASSOCOMPLAST je i glavni sponzor manifestacije, dok je sa srpske strane sponzor ULB COMPANY iz Beograda.
U Srbiji se oko hiljadu preduzeća bavi primarnim oblastima, kao i proizvodnjom plastične ambalaže, folija i cevi, a proizvodi od plastičnih masa predstavljaju jednu trećinu izvoza hemijske industrije Srbije. Osim negativnih efekata ekonomske krize, ova oblast je i pod pritiskom svetskog trenda zamene plastičnih pakovanja proizvodima prijateljima životne sredine. Srbija nije na nivou razvijenih zemalja u toj oblasti, ali nas primena nedavno usvojenog Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu obavezuje da očistimo Srbiju od otpada, pre svega plastičnog. To je šansa za industriju reciklaže i nove domaće i strane investicije, rekla je Vidosava Džagić.
Uprkos prošlogodišnjem deficitu, plastičarska industrija u Srbiji ima perspektivu, uz preduslov da se ozbiljnije uloži u tehnološki razvoj malih i srednjih preduzeća, koja imaju kapacitet za povećanje izvoza jer proizvodnju lakše prilagođavaju izvoznom asortimanu. Investicije su potrebne i u velikim preduzećima, kakvo je Petrohemija iz Pančeva, koje godišnje može da ostvari izvoz od 250 miliona dolara, rekao je Vekosav Šošević, sekretar Udruženja za hemiju, farmaciju, industriju gume i nemetala PKS, koji je izneo stanje u hemijskoj industriji Srbije, sa osvrtom na industriju plastičnih masa.
Da kriza nije mimoišla ni najeminentnije proizvođače plastičnih masa u Italiji, koja važi za lidera u ovoj oblasti, potvrdilo je izlaganje Roberta Setonea (Roberto Saetone) iz milanskog Mediteranskog klastera PlasticEurope. Navodeći da se 87 odsto proizvoda industrije plastičnih masa odnosi na proizvodnju ambalaže, dok ostatak uglavnom ide u automobilsku i elektronsku industriju, Setone je naveo da je najveći pad potrošnje zabeležen u automobilskoj, a najmanji u industriji pakovanja za prehrambene proizvode. U Itali je u 2009. potrošnja plastike opala za deset odsto, zbog čega je došlo do zatvaranja starih neefikasnih pogona, prinudnih odmora i smanjenja priliva kredita i obrtnog kapitala. Iako se u 2010. očekuju pozitivni pomaci, treba imati u vidu da su Kina, Indija, Saudijska Arabija i Katar počele da izvoze plstiku u Evropu. Evropska plastička industrija ne može da parira niskim cenama ovih proizvođača, ali zato će se u naredne dve godine koncentrisati na kor biznis, visoko specijalizovanu proizvodnju, istraživanje i razvoj. Osim preseljenja proizvodnih kapaciteta, italijanska i EU industrija plastičnih masa vidi šansu u novim oblastima. Insistiranje na energetskoj efikasnosti znači da će za adekvatnu toplotnu izlaciju objekata biti potrebne nove plastičen mase. Sve starija populacija EU tražiće veći stepen zdravstvene zaštite, a medicina je veliki potrošać plastičnih masa, dok će povećanje standarda u novim članicama EU takođe obezbediti nove potrošače proizvoda ove vrste.
Gorica Anđelković sa Beogradsko sajma pozvala je sve učesnike Simpozijuma na međunarodni specijalizovani sajmu ambalaže, mašina i opreme za pakovanje, koji će se održati od 29. septembra do 2. oktobra ove godine. Prošle godine ovaj sajam je okupio 359 izlagača iz 26 zemalja.