Agromafije su u Italiji prošle godine „okrenule“ 21,8 milijardi evra u svom biznisu, 5,8 milijardi odnosno tridesetak posto više nego godinu dana ranije, objavlјeno je u Rimu u godišnjem izveštaju „rapport Agromafie 2017“, koji je objavlјen peti po redu.

Taj izveštaj svake godine zajednički pripremaju konfederacija direktnih polјoprivrednika Coldiretti, istraživački institut Eurispes, kao i Opservatorija organizovanog kriminala u polјoprivredi i prehrambenom sistemu.

Prema novom izveštaju, agromafije je trenutno najprofitniji i najbrže rastući segment organizovanog kriminala u Italiji, a u jakoj je oštroj konkurenciji raznovrsnih italijanskih mafija, kao i dugo ukorenjenih inozemnih mafija (poput ruske, kineske, ali i „multietničke“ balkanske mafije).

Istraživači tvrde kako je obim tog kriminalnog biznisa veliki, jer nisu uspeli pratiti finansijske operacije u „off shore“ segmentu, gde su uplate u celini obavlјane van Italije. Ispod radara je ostalo i „pranje“ kriminalno stečenog novca investiranjem u inostrane fondove, potom legalno slanje gotovine kroz „money transfer“ (skuplјi način, no ipak jeftiniji od oporezivanja) itd.

Poznatih italijanskih polјoprivrednih proizvoda ima toliko puno da se kriminalna udruženja, a ponekad i pojedini klanovi, bave samo određenim proizvodima, prenose italijanski mediji.

Agromafijaškim biznisom se bave vodeći klanovi klasičnih mafija: tako klan Piromalli drži razgranatu ilegalnu trgovinu mesom, Mateo Mesina Denaro (trenutni „šef šefova“ Cose Nostre) operiše na tržištu maslinovog ulјa, kasaleški klan distribuira mozzarelu, porodica Rina (Cosa Nostra iz Korleonea) predvodi zelenu mafiju voća i povrća.

Klanovi, tvrde iz udruženja Coldiretti kontrolišu tržište tako da na primer utvrđuju cene otkupa, drže monopol na prevoz i distribuciji, kontrolišu lance supermarketa, prednjače i u izvozu različitih lažnih italijanskih prehrambenih proizvoda. Najjači uporište su im restorani, pa se procenjuje kako mafija poseduje više od 5.000 ugostitelјskih objekata, uglavnom u Rimu i Milanu.

Kradu stoku, falsifikuju proizvode, reketare, kradu traktore i mehanizaciju

Zarađuju i na ilegalnoj ispaši, krađom useva, falsifikovanjem (klasičan je primer ubacivanje hlorofila u ulјe da bi se napravilo „ekstradevičansko“ ulјe), podvalјivanjem nekvalitetnih sastojaka umesto kvalitetnih (npr. Uvoznim maslinama umesto domaćim), ucenama i reketom, ali i klasičnim kriminalnim radnjama među kojima prednjače krađe traktora, kombajna i drugih polјoprivrednih mašina, pa i nafte, bakra, kao i gotovih proizvoda (limuna, lešnika, ulјa i vina). Krađe velikih razmera (celih pošilјki ulјa ili voća, ili čak celih stada goveda) uništavaju konkurenciju, prvo male i srednje proizvođače, a potom i velike.

U izveštaju od prošle godine objavlјeno je na primer kako su organizovane kriminalne grupe iskoristile dugotrajnu ekonomsku krizu da preuzmu kontrolu nad polјoprivrednim zemlјištem i kompanijama, objavila je u februaru prošle godine agencije Rojters. Osim što zarađuje ogroman profit, italijanska mafija navodno nanosi i ogromnu štetu imidžu italijanske hrane u svetu, te dovode u opasnost zdravlјe potrošača i životne sredine. Uz to guše poslovanje i tkivo poštenih firmi koje su ugrožene kriminalnim radnjama, stoji u studiji.

U prošlogodišnjem izveštaj je objavlјeno kako samo četiri od 102 italijanske pokrajine nisu pokazale nikakve znake ilegalnih aktivnosti u sektoru polјoprivrede, koja je bila predstavlјena na konferenciji za medije, na kojoj su prisustvovali i ministar pravosuđa i jedan broj vodećih državnih tužioca protiv mafije.

U izveštaju se dodaje da su zbog previranja u bankarskom sektoru i pada prinosa na obveznicama, pojedini investitori sredstva ponudili ilegalnim polјoprivrednim proizvođačima te na taj način „peru“ novac od zarade kroz kriminalne aktivnosti. Prema proceni Svetske banke polјoprivreda učestvuje sa oko 2,2 posto u italijanskom bruto društvenom proizvodu, dok ovaj sektor zapošlјava oko četri posto radne snage.