Izvor: RTS
Ove godine nadležni najavljuju više novca onima koji se bave proizvodnjom mleka i mesa. Stručnjaci sumnjaju da će država, kao prošle godine, pomagati voćare i povrtare, jer procenjuju da će dobar deo novca otići na premije za mleko.
Poljoprivrednici će i ove godine dobijati bespovratnu pomoć po hektaru obradive površine, a nadležni najavljuju više para onima koji se bave proizvodnjom mleka i mesa. Izjave Jovice Živkovića, Saše Dragina i Miladina Ševarlića
Stručnjaci sumnjaju da će država, kao prošle godine, pomagati voćare i povrtare, jer procenjuju da će dobar deo novca otići na premije za mleko i druge podsticaje u toj grani. Poljoprivredni budžet za 2011. godinu veći je od prošlogodišnjeg, ali ako novac za subvencije stočarima, kao što je uobičajeno, stigne tek krajem godine, biće znatno obezvređen.
Umesto prošlogodišnjih 16 milijardi dinara, u agrarnom budžetu, ove godine, biće gotovo za trećinu više para, ali i to, već se procenjuje, neće biti dovoljno. Novac će dobijati registrovana gazdinsta koja uplaćuju penzijsko i invalidsko osiguranje, samo je desetak odsto od ukupnog broja seoskih domaćinstava.
Novina je to što će pomoć države dobijati i pravna lica koja se bave proizvodnjom mleka. Zemljoradnici očekuju i vece subvencije za priplodnu stoku. „Kada bi se po jednom grlu dale veće premije i subvencije u proizvodnji priplodnih junica, mi seljaci bi mogli da proizvodimo priplodna grla, a ne da imamo grla iz uvoza“, kaže stočar Jovica Živković iz Ćirikovca kod Požarevca.
Više novca za proizvodnju mleka
Nadležni obećavaju da će ove godine za proizvodnju mleka izdvojiti više nego 2010. godine, oko dve milijarde dinara.
„Bitno je da ostanu jednako dobre subvencije u ratarstvu da održimo subvencije u podizanju višegodišnjih zasada posebnu pažnju obratićemo na organsku proizvodnju“, kaže ministar poljoprivrede Saša Dragin. U tom slučaju, agroekonomisti sumnjaju da će ostati dovoljno para za druge sektore.
„Postavlja se pitanje da li će taj deo sredstava doći do neposrednih poljoprivrednih proizvođača i kako će se izvršiti preraspodela ovako skromnog budžeta imajući u vidu preuzete obaveze po osnovu uključivanja i velikih proizvođača u sistem subvencija“, kaže agroekonomista Miladin Ševarlić. Ako ove godine dobijemo status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, to bi otvorilo vrata za mnogo veći agrarni budžet 2012. godine. Hrvatska je, na primer, uz pomoć sredstava Unije, ove godine za agrar izdvojila 640 miliona evra, gotovo tri puta više nego Srbija.