Izvor: http://www.dnevnik.rs

Stare prepoznatljive mere namirnica – sto grama čokolade i kafe, litar mleka, pola kilograma testenine ili kilogram šećera odlaze u zaborav. Namirnice koje svakodnevno kupujemo naglo su kalirale, ali samo na gramaži, ne i na ceni. Naprotiv, neke su i tanje i skuplje.

Nekada je kesica supe bila dovoljna za četiri tanjira, a sada za tri, više nema pavlake u pakovanju od 200 grama, testenine nema od pola kilograma već od 400 ili 380 grama… U to da su se proizvođači izveštili u zakidanju gramaže i sličnim rabotama ovih dana mogu se uveriti i oni koji imaju običaj da kupe prelive za testeninu a pri tom i da pogledaju deklarcije i sve što na kesicama piše. Apsurdno, neke od njih imaju 63,49 grama! Drugi proizvođač je, pak, ostavio staru gramažu ali je promenio pakovanje pa sada kesica sosa ne košta 65 već 75 dinara. Elem, potrošači u trgovinama za isti novac kupuju ista pakovanja, a manje količine mlečnih proizvoda, kafe, čokolade, grickalica, zamrznutog voća i povrća, testenina… Ili je, pak, gramaža ista ali je ambalaža drugačija i, podrazumeva se – skuplja.

– To može biti nekorektno ponašanje proizvođača, ali ne i prevara – kaže za naš list predsednica Upravnog odbora Asocijacije za zaštitu potrošača (APOS) Edina Popov. – Da su ti proizvođači promenili gramažu, a o tome preko deklaracije nisu obavestili potrošače, bila bi druga priča i oni bi svakako trebalo da budu kažnjeni. Ovako, sve je u redu i to je njihovo pravo, a potrošači treba da vode računa o svom dinaru.
Ukazujući na zamke na koje kupac mora da bude spreman kada ide i po najobičniji bakaluk u potrošačkim udruženjima ukazuju i na još jedan „specijalitet”, ovog puta trgovački. Naime, naši trgovci veoma vole da bajatu robu prodaju po ceni sveže. Za razliku od evropskih marketa, u kojima se hrana pred istekom roka trajanja nudi na posebnim gondolama i jeftinija je i do 70 odsto, u Srbiji ovakav način prodaje, ako izuzmemo pojedine velike trgovinske kuće, gotovo da ne postoji. Pogotovo ne u komšijskim dućanima, koji su skloniji tome da ovakvu robu raspakuju i prodaju na meru ili čak da joj prekucavaju datume trajanja. Veliki trgovinski lanci ove proizvode mahom vraćaju dobavljačima na uništavanje.

Pojedini trgovci pomešaju proizvode s isteklim rokom upotrebe s novim i ispravnim namirnicama. Tako se dešava da, čak i ako kupac na jednoj ambalaži pogleda datum trajanja, a pazari više pakovanja, kući odnese i proizvod kojem je rok upotrebe odavno protekao. Pokušavajući da se reši i bajate robe, trgovac tako vara potrošača.

U gotovo svakoj trećoj trgovini kupci danas u proseku, nabasaju na neki proizvod s proteklim rokom trajanja. Ipak, nadležni ističu da je u odnosu na prethodne godine sada bajatih namirnica petinu manje. Nova zakonska rešenja, naime, predviđaju ogromne kazne, tako da niko ne želi da se igra s novim propisima. Za takvu nepravilnost preduzetnik plaća kaznu od 250.000 do 500.000 dinara, dok je kod preduzeća ta suma i do četiri puta veća i kreće se do tri miliona dinara.

Mnogo veći problem je prelepljivanje roka upotrebe, čime se svesno prikriva opasnost po zdravlje kupca. Inače, kada potrošač kupi takav proizvod, ima pravo da se vrati i od trgovca zahteva novac nazad, ali i da to prijavi inspekcijama. – Sada je broj žalbi na istekao rok upotrebe manji nego ranijih godina – kaže predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević. – Građani se žale da trgovci prelepe cene i rok upotrebe na proizvodima, što je krivično delo, jer se time skriva rizik kojem je potrošač izložen. Apelujem na potrošače da ovakve probleme ne rešavaju sami, već da se obrate nadležnima. Trebalo bi narediti da lepljenje deklaracije ne sme da se radi na delovima ambalaže koji su bitni za potrošača. Nikako ne bi trebalo da se nađe na istaknutoj ceni, na sastavu proizvoda, na upozorenju za ciljne grupe potrošača, kao ni na roku upotrebe.