Posle nekoliko proizvodno izuzetnih godina za pšenicu, očekivanja za 2016/2017. su loša, pre svega usled izuzetno nepovoljnih vremenskih uslova u vreme setve, teške i duge zime i manje zasejanih hektara.

Ukoliko predstojeće vremenske prilike budu povoljne za uzgoj pšenice mogu se očekivati prinosi koji će biti oko četiri tone po hektaru, što je dovoljno da zadovolji domaću potrošnju i obezbedi dvadesetak procenata za izvoz. Ovakva situacija vodi ka značajnom smanjenjenju prelaznih zaliha i smanjenju izvoza. S druge strane očekuje se stabilno tržište u kome će cene biti formirane na osnovu svetskih cena, kao i prethodnih godina. Pošto nema nikakvih naznaka (svetske zalihe, fjučersi) da će cena pšenice da raste (a ima nekoliko čak i da će nastaviti da se smanjuje), ovakva proizvodnja će biti na granici ili ispod cene koštanja.

Ukoliko godina bude lošija nego što se očekuje i ostvare se scenariji koji podrazumevaju da vremenski uslovi nastave da ne idu u prilog proizvodnje pšenice, da neki proizvođači poslušaju savete prodavaca semena kukuruza i suncokreta i preseju pšenicu ili pak da zaključe da nema smisla ulagati puno u proizvodnju koja će svakako biti loša, desiće se da ćemo imati prosečne prinose ispod četiri tone, što znači da će biti proizvedeno malo više nego što je dovoljno za domaću potrošnju. U tom slučaju neće imati šta da se izvozi ili će se vrlo brzo izvesti viškovi. Ovakva situacija će stvoriti uslove za višu domaću cenu, mešetarenje i značajne cenovne varijacije.

Uticaj mera agrarne politike na cenu pšenice

Tada nastupa još jedan značajan efekat koji utiče na cenu pšenice – politika sa svojim merama. Ministarstvo poljoprivrede ima na raspolaganju dve mere koje može da primeni ukoliko domaće cene počnu značajno da budu veće nego svetske – da zabrani izvoz pre nego se stvore manjkovi na domaćem tržištu i da omogući uvoz privremenim (pa možda i trajnim) ukidanjem carina na uvoz pšenice. Pretpostavljam da nijedan ministar ne voli da uvodi zabranu izvoza ali isto tako se pokazalo da svi koji su se našli u sličnoj situaciju su je ipak uveli. Ukoliko se na vreme donese ova mera ona će vrlo efikasno uticati na cenu i dovesti je do nivoa svetske cene za nekoliko nedelja. Ukoliko se pak uvede kasno kada već nema dovoljno pšenice u zemlji, biće neophodno da se ova mera kombinuje sa drugom merom – ukidanje carine na uvoz pšenice.

Sve u svemu ovo može da bude jedna od vrlo zanimljivih godina za proizvođače, prerađivače i trgovce pšenicom kada će biti moguće zaraditi ili izgubiti velike pare u zavisnosti od dostupnosti informacija. Više o ceni o ceni pšenice kao i o prognozama za ostale poljoprivredne prozvode pogledajte u Izveštaju o prognozi cena. (http://www.seedev.org/prognoze-cena/)

Autor: Goran Živkov