Izvor: PKS
Stočarstvo u bruto društvenom proizvodu vojvođanske poljoprivrede učestvuje samo sa 23,9 odsto, istaknuto je na sastanku u Privrednoj komori Vojvodine.
Stočarstvo Vojvodine već nekoliko decenija se nalazi u krizi. Najbolji dokaz je da ono u bruto društvenom proizvodu poljoprivrede Vojvodine učestvuje samo sa 23,9 odsto, dok je učešće biljne proizvodnje 76,1 odsto. To je dokaz nedovoljne razvijenosti poljoprivrede i ekstenzivne proizvodnje. Trebalo bi da bude obrnuto. Bez stabilne i razvijene stočarske proizvodnje nema ni razvijene poljoprivrede. Stočarstvo Vojvodine karakteriše stihijski i nekontrolisan uvoz mesa, vrlo često sumnjivog kvaliteta sa damping cenama. Jedina mera protiv ove pojave je vrlo stroga kontrola mesa koje se uvozi i proveravanje tačnosti deklaracija na proizvodima, jer se često dešava da se zamrznuto meso, kome je rok trajanja najduže mesec dana, uvozi kod nas i prodaje kao sveže. Ovo je između ostalog istaknuto na zajedničkoj sednici Odbora Udruženja poljoprivrede, prehrambene industrije i vodoprivrede i Odbora Grupacije registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava Privredne komore Vojvodine (PKV).
O situaciji u kojoj se nalazi vojvođansko stočarstvo govori i podatak da je u stajama 1962. godine bilo 497.000 grla, a od toga 228.000 priplodnih goveda. Na početku ove godine u stajama je bilo samo 224.808 grla, a od toga 101.665 priplodnih grla. Nestaju goveda, sve manje ih je u stajama, pa nismo u stanju ni da ispunimo kvotu izvoza bebi – bifa prema EU. Primera radi ta kvota iznosi 8,875 tona, a lane je izvezeno iz Srbije samo 1.000 tona, navodi sekretar Udruženja za poljoprivredu PKV, Đorđe Bugarin. Teladi je sve manje u tovu, a i ono malo što imamo mi izvozimo. Slično stanje je i sa svinjama, pa sad u oborima imamo samo 1,3 miliona svinja od čega je svega 152.055 priplodnih grla. Nije dobra politika da se izvozi kukuruz u susedne zemlje, dok su prazni obori za tov stoke u Srbiji. Mi recimo, izvozimo kukuruz u Makedoniju, a iz nje uvozimo tovljenike, naglašava Đorđe Bugarin. Rezultat pogrešne agrarne politike u ovoj godini biće i da stoku hranimo sa pšenicom koja je znatno jeftinija od kukuruza. Tu će trenutnu korist imati seljaci, ali će veliku štetu imati država, podvukao je Đorđe Bugarin. Po njegovim rečima za agrar Srbije, dolaze teški dani kada počne potpuna primena Sporazuma i stabilizaciji i pridruživanju 2014. godine. Tada će tržište biti potpuno liberalizovano, a naši proizvođači neće biti konkurentni uvoznoj hrani. Da bi se ovo stanje prevazišlo potrebno je da Agrarni budžet naredne godine iznosi najmanje šest odsto republičkog budžeta. Neophodno je obezbediti podsticaje proizvodnji kvalitetnog junećeg mesa i bolje iskorišćavanje pašnjaka i livada. Uz sve to mora se otpočeti sa proizvodnjom sitnih životinja, ćuraka, pataka, gusaka.
Rezultat takvog stanja u stočarstvu Vojvodine je sve manja potrošnja mesa. Opadanje kupovne moći stanovništva je takođe jedan od razloge smanjenja potrošnje mesa. Zbog svega ovoga cenovni udari i oscilacije u stočarskoj proizvodnji su česta pojava, pogotovo u proizvodnji svinjskog mesa, koja i u normalnim uslovima ima izričito ciklični karakter.