Čak i kada bi Srbija otvorila granice GMO, potrošači ne bi znali da li jedu ovakve namirnice, jer proizvođači GM hrane godinama koriste „rupe“ u zakonu.
Naime, međunarodni zakoni o GMO propisuju da proizvodi koji sadrže manje od jedan odsto GMO nisu obavezni da to navedu na deklaraciji.
U većini laboratorija u Srbiji, nemoguće je utvrditi prisustvo GMO u proizvodu sve do 1,5 odsto, pišu Novosti.
„Hrana koja sadrži GMO mora biti deklarisana kako bi potrošač imao pravo da izabere i sam odluči. Na nekim kutijama uvozne robe nalazi se oznaka da su korišćeni GMO enzimi. Monitoringom je i utvrđeno da mnogi uvozni prozvodi sadrže GMO, a malobrojne sertifikovane laboratorije mogu da otkriju najmanje prisustvo GMO“, kaže Jasna Mastilović iz novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije.
Ipak, proizvođači se dovijaju pa svoje proizvode deklarišu kao GMO samo u slučaju kada je napravljen direktno od genetski modifikovanog organizma. Nikada se tako ne deklarišu kada se koriste enzimi GMO, kao što je to slučaj u proizvodnji sira, bezalkoholnih pića i konditorskoj industriji. Tako građani uveliko piju gazirane napitke „bez šećera“, ali zaslađene sladom GM kukuruza. Ne deklarišu se ni meso i mleko iako je stoka hranjena GMO sojinom sačmom ili kukuruzom.
Američki molekularni biolog Džon Fagan, koji je radio na kreiranju GMO proizvoda, prošle nedelje posetio je Beograd i tom prilikom rekao da Srbija mora da kaže „ne“ GMO proizvodima, kao što je to već učinilo 167 zemalja, jer godišnje izvezemo svog semena u vrednosti od 500 miliona dolara.
„Cilj kompanije „Monsanto“, najvećeg proizvođača GMO semena, je da preuzme celokupnu proizvodnju semena i da izvlači novac iz srpske ekonomije“,kaže Fagan.
Prema njegovim rečima, njih ne interesuje loš uticaj na zdravlje i život. Ti proizvodi izazivaju alergije kod ljudi, jer sadrže otrove. Ishrana GMO kukuruzom, kod eksperimentalih životinja, na kraju četvrtog meseca dovela je do stvaranja tumora i koncentracije otrova u jetri i bubrezima. Slični efekti ispoljili su se i na zdravlje ljudi u Južnoj Americi.
On kaže da ubačeni DNK uništava prirodne gene u ćeliji, sa nepoznatim ishodom. Proces stvaranja GMO proizvoda, prema njegovim rečima, ne može da se kontroliše od trenutka kad naučnici u ćeliju biljke ubace DNK nekog drugog živog organizma, tako da može doći do mutacije tkiva.
U toku je promena, čak, četiri zakona koji će obezbediti promet GM hrane
Pored postojećeg restriktivnog Zakona o genetički modifikovanim organizmima koji širom otvara vrata naše zemlje za GMO, menjaju se i Zakon o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja, koji omogućava priznavanje sorti genetički modifikovanog bilja. Menja se i Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća koji dozvoljava da se u registar upisuje i u promet stavlja reproduktivni materijal genetički modifikovanih organizama. Sprema se i Nacrt zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja.
Izvor: Novosti