Reklama

Šesnaest članica se usprotivilo uvođenju dve nove sorte kukuruza, Srbija čeka stav Saveta za bezbednost hrane koji će se izjasniti o odobravanju prometa GM hrane.

Šesnaest evropskih zemalja reklo je „ne“ korišćenju dve nove genetski modifikovane sorte kukuruza u poljoprivredi, a glasali su i protiv uvoza više GM sorti ove kulture namenjene za ishranu ljudi i životinja.

Zato će konačnu odluku morati da donese Evropska komisija, ali sudeći po komentarima stručnjaka ni EK neće moći da odobri uzgoj predloženih sorti. Mnoge države članice su već zabranile uzgoj GM kultura na svojim teritorijama, a Evropska agencija za bezbednost hrane još nije završila istraživanja o mnogim predloženim sortama.

Glas protiv dalo je 16 država, među kojima Bugarska, Danska, Irska, Grčka, Francuska, Kipar, Letonija, Luksemburg, Mađarska, Austrija, Poljska, Slovenija, Švedska, Italija, Litvanija i Portugalija. Trećina je ipak za uzgoj ovih kultura, a reč je o zemljama koje na svojim teritorijama već imaju GM useve.

To su Estonija, Španija, Holandija, Rumunija, Finska i Velika Britanija. Isto toliko je i uzdržanih: Belgija, Češka, Nemačka, Hrvatska, Malta i Slovačka.

– Slika se u Evropi nije mnogo promenila, trend rezerve prema GMO-u u EU se nastavlja, a ovo je malo neuobičajena reakcija, tako otvoreno reći ne. Ali to je već godinama politika toplo-hladno koju Evropa vodi kada je reč o transgenim kulturama i GM biljkama u poljoprivredi – kaže prof. dr Miodrag Dimitrijević, genetičar sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

On objašnjava da bi sve ovo trebalo gledati i u sklopu ukupne politike i u svetlu promena u američkom rukovodstvu i najavljenih promena prema Transatlantskom sporazumu.

– Evropska javnost je već izvesno vreme negativno određena prema transgenim kulturama namenjenim za ljudsku ishranu – kaže naš sagovornik i dodaje da je ovo poruka i za Srbiju u kom pravcu bi trebalo ubuduće da gledamo kada je reč o odnosu prema GMO-u.

Evropska javnost je već izvesno vreme negativno određena prema transgenim kulturama namenjenim za ljudsku ishranu, a ovo je poruka i za Srbiju u kom pravcu bi trebalo ubuduće da gledamo kada je reč o odnosu prema GMO-u.
U Evropi ova hrana ima mnogo protivnika. Čak 19 članica EU zabranilo je njen uzgoj, a dozvolilo promet. Oko 44 odsto potrošača u Evropi je protiv genetski modifikovanih proizvoda. Polemika o uvođenju GMO u Srbiji traje već godinama, a oko 130 lokalnih samouprava već se izjasnilo protiv.

Naučnici imaju oprečna mišljenja o pitanju uticaja ovakvih proizvoda na zdravlje, ali većina građana ima negativan stav i radije se odlučuju za lokalne proizvode. Ipak, poznato je, već uvozimo meso, mleko i druge proizvode od životinja koje su hranjene genetski modifikovanom hranom.

Članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji poslednjih dana je ponovo tema u domaćim medijima. Srbija, poznato je, mora da dozvoli promet genetski modifikovanih proizvoda na svojoj teritoriji ukoliko želi da se upiše na listu članica. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović nedavno je rekao da će poslednju reč dati stručnjaci Saveta za bezbednost hrane koji po najavama počinje sa radom sredinom maja.

– Ako želimo u STO moramo da ispunimo neke stvari, ali je pre svega važno šta misli struka, i šta misli država i narod o tome. Veoma je važno da mi ovde ne pogrešimo jer samo jednom imamo pravo na odluku – rekao je Nedimović. Proizvođači organske hrane upozoravaju da bi zeleno svetlo za GM proizvode prouzrokovalo nemerljive gubitke za domaću poljoprivredu.

Napravi novu temu u “Aktuelnosti”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">