Srpsko tržište još uvek nije na trgovinski rat Rusije i EU reagovalo nižim cenama prehrambenih proizvoda, ali postoji realna mogućnost da na pijačne tezge i u markete stigne jeftinija prehrambena roba iz Evrope.
Na dobrobit ovdašnjih potrošača i uvoznika, ali na štetu poljoprivrednika, kojima su niske cene paorske robe ionako zagorčale život ove godine.
Veća ponuda prehrambene robe iz EU, po cenama nižim od naših, nije isključena, pogotovo nakon odluke Evropske komisije da dodeli 125 mil EUR podrške poljoprivrednim proizvođačima u zemljama pogođenim ruskim embargom. Taj novac biće usmeren na podršku povlačenju s tržišta viška proizvoda s ciljem da se spreči pad cena.
U EU su se dogovorili da proizvode koje ne mogu da plasiraju u Rusiju, pošalju na tržišta zemalja-članica, ali i onih koje to nisu, a hoće robu iz Evrope. Ako naši trgovci i proizvođači prodaju voće Rusima po višim cenama, svakako bi im se isplatilo da uvezu jeftinije, iz zemalja za koje važi ruski embargo. Recimo, Ministarstvo privrede Poljske je, još dok je očekivalo ruske kontrasankcije, izdvojilo perspektivna tržišta na kojima će pomagati promociju poljskih proizvoda. Rečeno je da će vlada te zemlje pomoći traganje za poslovnim partnerima i na Zapadnom Balkanu, a među 11 zemalja prioritenih za saradnju je i Srbija.
– Ako trgovinski rat između EU i Rusije potraje do sledeće sezone, a mi povećamo izvoz ka Rusiji, nije isključeno da se na domaćem tržištu poveća ponuda hrane iz EU, čije cene mogu biti konkurentnije od naših – kazao je Nenad Budimović iz Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije. On je, međutim, naglasio da je domaća proizvodnja za sada dovoljna za naše potrebe.
Evica Mihaljević iz Udruženja „Plodovi Srbije“ za list „Dnevnik“ je kazala da se ne očekuje da naše tržište preplavi voće i povrće iz EU, ali da će povećanog uvoza biti. Na to ukazuju i navike naših potrošača, kojima je i dosad bilo dostupno voće i povrće iz uvoza, ali su uvek bili naklonjeniji našim plodovima jer su navikli na taj ukus. Takođe, reč je o robi koja je kvarljiva i mora brzo da se proda, što je otežavajuća okolnost za trgovinu, veli ona.
Inače, kako prenose evropski mediji, zbog ruskog embarga na uvoz evropske hrane, u zemljama Evropske unije gomila se neprodato voće, povrće, svinjetina… Proizvođači nastoje da se otarase lako kvarljive robe, a raste zabrinutost da će viškovi dovesti do daljeg pada cena. Trideset hiljada tona španskog paradajza, bresaka i mandarina mora da nađe novog kupca.– Voće koje smo prošle godine prodavali za 1,20 EUR, sada prodajemo za jedva pola evra – požalio se španski trgovac voća na veliko Manuel Parisio.
Vlada Srbije je, podsetimo, pre nekoliko dana saopštila da će poštovati preporuku Evropske unije da ne podstiče posebnim merama izvoz svojih proizvoda na rusko tržište, ali da ga neće sprečavati. Takođe, iz vrha naše vlade trgovcima su stigle oštre poruke da i ne pomišljaju na prepakivanje tuđih proizvoda, koje bi Rusima potom izvozili kao naše, niti na bilo kakve slične igre. Nikakvo prepakiravanje artikala proizvedenih u Hrvatskoj, u smislu zaobilaženja sankcija, na području Srbije neće biti moguće, naglasila je i vlada te zemlje.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Zagrebu i bivši hrvatski ministar privrede Ljubo Jurčić izjavio je pak da se izvoz hrvatskih namirnica u Rusiju – ali tek u manjem delu – već godinama sprovodi i posredstvom Srbije. Čini se to uz prećutno odobravanje sve tri strane, budući da svako i u tome nalazi određeni interes, ali ta eksportno-importna siva zona nipošto ne prevladava niti znači neke naročito velike novčane iznose, kazao je on.