Prema trenutnim kretanjima očekuje se da će proizvodnja svinja i svinjskog mesa i prerađevina na teritoriji Republike Srbije rešavati preko krupne proizvodnje i krupnog kapitala, što i priliči ovoj industrijskoj proizvodnji, uz adekvatno mesto primarnih poljoprivrednih proizvođača, tovljača svinja. Istovremeno se nameće i pitanje i traži odgovor da li ćemo u ovom momentu iskoristiti ponuđene prilike za proizvodnju junećeg mesa i time stabilizovati govedarsku, a većim delom i ukupnu poljoprivrednu proizvodnju, postavlja pitanje Zadružni savez Srbije. Realnom analizom postojećeg stanja i iskazanim potrebama za proizvodnjom i mogućnošću plasmana junećeg mesa pokušaćemo da objektivno ukažemo da li postoje realne šanse da se uđe u proces stabilizacije i povećanja proizvodnje u ovoj strateškoj oblasti.
Postojeće stanje
Postojeće stanje u govedarskoj proizvodnji može se oceniti teškim, a posledica je turbulencija koje se odvijaju u proizvodnji i plasmanu mleka. Ove turbulencije uslovljene su smanjenjem otkupnih cena mleka, a od određenih kategorija proizvođača u potpunosti je obustavljen otkup mleka što je imalo negativne posledice kako na proizvodnju, tako i na ekonomski položaj i preživljavanje samih proizvođača.
Nažalost, i proizvodnja mleka u zemljama članicama Evropske Unije ima iste probleme sa ocenom da se kriza u mlečnom sektoru neće rešiti u dogledno vreme. Prosečna otkupna cena mleka u zemljama članicama Evropske Unije kreće se oko 25,5 centi po litri otkupljenog mleka. Povećavaju se zalihe mlečnih prerađevina , a i dodatno preduzete mere na nivou Evropske Unije i pojedinačne mere zemalja članica Evropske Unije ne uspevaju da pokriju nastale štete proizvođačima u ovoj proizvodnji.
Spoljnotrgovinska razmena stoke i stočarskih proizvoda u Republici Srbiji izuzetno je mala, a pogotovo je nezadovoljavajuća kako po obimu tako i po strukturi u govedarskoj proizvodnji. Neprihvatljivo je da polovina vrednosti izvoza govedarske proizvodnje čine žive životinje gde dominira vrednost izvezenih teladi. Na osnovu ovih kretanja Srbija rasprodaje svoj potencijal i ne koristi njegove mogućnosti za uvećanje vrednosti proizvodnje i izvoza govedarskih proizvoda. Neophodno je istaći da je izvoz junećeg mesa bebi-bif kvaliteta u zemlje članice Evropske Unije j na nivou statističke greške,a odobrena kvota izvoza od 8.700 tona praktično je samo okrnjena.
Istovremeno, neophodno je istaći da su cene žitarica na domaćem tržištu drastično pale i da je stao promet ovih berzanskih proizvoda. Nerazvijeno stočarstvo neće moći da potroši značajnije količine žitarica, a van mlinsko-pekarske industrije i industrije stočne hrane mala je potrošnja žitarica u industrijskoj preradi, pa će značajne količine i dalje čekati mogućnosti izvoza na strana tržišta bez realnih očekivanja da će cene u izvozu zadovoljiti očekivanja proizvođača.
Prognoze u potrošnji goveđeg mesa
Izveštaji iz Evropske Unije ukazuju da se kriza proizvodnje i prerade mleka i plasmana prerađevina neće rešiti u dogledno vreme i da će i dalje opterećivati razvoj govedarske proizvodnje i neposredno će se ovi uticaji prenositi i na zemlje iz okruženja.
Studije sačinjene od strane FAO-a i OECD-a o proizvodnji i potrošnji mesa u narednih 25 godina ukazuju da će realan rast potrošnje imati samo Kina i to po prosečnoj godišnjoj stopi rasta od oko 3%, kao i deo zemalja severne Afrike. Prognozira se stagnacija potrošnje mesa u zemljama Evropske Unije, a što je posledica preusmeravanja potrošnje ka voću i povrću, a posebno u svežem stanju.
Ove prognoze nameću potrebu preduzimanja određenih mera i pripreme konkretnih programa razvoja govedarske proizvodnje, a pre svega proizvodnje junećeg mesa po čemu je Srbija nekad bila poznata i po čemu bi trebala da bude i u budućnosti prepoznata.
Globalne mogućnosti koje se nude Srbiji
U globalnim mogućnostima koje se nude Srbiji za proizvodnju i plasman junećeg mesa neophodno je istaći samo najveće iz kojih se vidi da su realne mogućnosti za plasman prisutne i da treba pristupiti dugotrajnom i upornom radu u oživljavanju ove proizvodnje.
Naime, neophodno je poći od odobrene kvote bezcarinskog izvoza u Evropsku Uniju junećeg mesa bebi bif kvaliteta u iznosu od 8.700 tona godišnje koja je prisutna i danas i biće prisutna i u narednom periodu.
Istovremeno, vredno pažnje je istaći i razgovore državnih organa i kompanija iz Narodne Republike Kine koji su ponudili, i prema informacijama kojima raspolaže Zadružni savez Srbije i potpisali određene protokole o proizvodnji i izvozu junećeg mesa iz Srbije u Kinu, kao što je Protokol sa gradom Kragujevac o izvozu 50.000 tona junećeg mesa godišnje i Protokol sa gradom Valjevo o izvozu 12.000 tona mesa godišnje.
Pored navedenog, a prema saopštenju Pres službe Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, ambasador Libana vodio je razgovore sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem, o mogućnosti proizvodnje i izvoza živih junadi iz Srbije u Liban.
Posmatrano samo u količini junećeg mesa vezano za Evropsku Uniju i Kinu u Srbiji bi godišnje u organizovanoj proizvodnji trebalo utoviti oko 250.000 grla junadi čime bi se Srbija vratila na broj utovljene junadi u organizovanoj proizvodnji iz 1991. godine.
Biološke mogućnosti proizvodnje tovnog materijala u Srbiji
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku na kraju 2015. godine Republika Srbija je raspolagala sa oko 470.000 grla muznih krava i steonih junica, od kojih se može odgajiti više od 360.000 grla teladi koja se mogu koristiti za reprodukciju i tov. I u postojećim uslovima realno se iz domaće proizvodnje može za početak ozbezbediti dovoljan broj grla teladi neophodnih za tov ukoliko se smanji siva ekonomija u prometu teladi.
U cilju korišćenja postojećeg stočnog fonda i povećanja proizvodnih sposobnosti teladi nameće se mogućnost ukrštanja manje mlečnih grla goveda, prvenstveno domaćeg šarenog u tipu simentalca sa tovnim rasama goveda i dobijanje kvalitetnih teladi sa boljim genetskim potencijalom za tov. Ova mera bi morala biti namenska i strogo kontrolisana, a u funkciji korišćenja domaćih resursa.
Neophodno je istaći da se ona sporadično već i koristi u Repubici Srbiji i da rezultati koji se postižu u tovu takve vrste teladi su značajno bolji od tova u čistoj rasi. Navodimo kao egzaktan primer kupljenog teleta oteljenog od ukrštenog domaćeg šarenog govečeta kao majke i „limuzin“ kao oca. Naime, ovo tele je kupljeno sa starošću od 1,5 meseci i bilo je lakše za 15 kg, od teladi kupljenih u čistoj rasi. Smešteno je i hranjeno u istim uslovima i hranivima sa teladima čiste rase, a po završetku prve faze tova bilo je teže od teladi čiste raste za 20 kg.
Organizacija i uslovi tova junadi i proizvodnje junećeg mesa
Imajući u vidu da je ovo dugoročna i kapitalno intenzivna proizvodnja za povećanje i stabilnost ove proizvodnje neophodni su dugoročni predvidivi uslovi proizvodnje i realizacije. Ovakva proizvodnja podrazumeva programski pristup koji bi mogao i trebao biti na nivou nacionalnog programa kojim bi se propisali osnovni uslovi i okviri za realizaciju proizvodnje i izvoza.
Pored okvirnih tržišnih uslova najznačajniji uslov ove proizvodnje je kreditiranje iste, koje mora biti zasnovano na dugoročnom vremenskom periodu sa adekvatnim grejs periodom i beneficiranom kamatnom stopom.
Proizvodnja junećeg mesa u zlatno doba u Republici Srbiji bio je zadružni proizvod pa je i ovo šansa i prilika da se izvrši reafirmacija dela zadrugarstva kroz novu organizaciju u proizvodnji i plasmanu junećeg mesa.
Programska proizvodnja junećeg mesa nephodno je da počiva i na podeli rada koja podrazumeva da se prva faza tova obavlja u brdsko-planinskim područjima, a završna faza u žitorodnom reonu, koji pored koncentrovane stočne hrane može u dovoljnoj količini da obezbediti sve neophodne potrebe za kvalitetnom kabastom stočnom hranom junadi u drugoj fazi tova. Takođe, programski pristup proizvodnje junećeg mesa mogao bi da se kombinuje sa poreskom politikom lokalnih samouprava u kojima su evidentirane velike površine neobrađenog poljoprivrednog zemljišta koje bi mogle biti u funkciji proizvodnje junećeg mesa na tim lokalnim samoupravama. Dugoročnost ove proizvodnje bi stvorila i uslove za pripremu temeljnijih programa korišćenja obradivih poljoprivrednih površina kao i njihovog ukrupnjavanja i privođenja nameni zapuštenih površina.
Uticaj na poljoprivrednu proizvodnju
Početak pripreme programskom pristupu i započinjanje postupka realizacije programa oganizovane proizvodnje imao bi trenutni uticaj na zaustavljanje daljeg otuđenja krava sa poseda zemljoradnika, što bi bila dobra osnova i poruka da će se nesmetano obezbeđivati neophodni biološki materijal za tov junadi. Povećanje broja grla u tovu povećao bi i eventualno broj plotkinja, a sveukupno bi uticalo na stabilizaciju i povećanje govedarske proizvodnje.
Dugoročnost programa proizvodnje tovne junadi i junećeg mesa omogućio bi otvaranje i novih vidova govedarske proizvodnje, a pre svega sistema „krava-tele“ koji može biti od presudnog značaja za korišćenje zapuštenih obradivih poljoprivrednih površina, pre svega u reonima sa otežani uslovima za obavljanje poljoprivredne proizvodnje.
Uvećana i stabilizovana proizvodnja junećeg mesa pozitivno bi uticala i na stabilizaciju i povećanje poljoprivredne proizvodnje i njenu izmenu strukture, a u krajnjem omogućila bi egzistenciju i u devastiranim područjima značajnog broja stanovništva.