Republički hidrometeorološki zavod predviđa da će Srbija u narednoj deceniji imati probleme sa sušom, zbog čega se treba dobro pripremiti i organizovati
Savetnik predsednika PKS za poljoprivredu Vojislav Stanković je istakao da pre svega treba misliti na problem navodnjavanja i njegovog rešavanja, tim pre što pojedini gradovi i regioni u Srbiji imaju probleme čak i u snabdevanju stanovništva pijaćom vodom.
Prema procenama PKS, za taj posao su potrebne oko dve milijarde dolara, i to jedna milijarda dolara za Vojvodinu i regenerisanje kanala Dunav-Tisa-Dunav, a druga polovina sume za stvaranje novih, većih akumulacija u centralnoj Srbiji.
Ova godina, kada je nezapamćena suša desetkovala biljnu proizvodnju, treba da nam bude za nauk, istakao je Stanković.
Prema prognozi RHMZ, kako je upozorio Stanković, gotovo svake od narednih deset godina, rod biljnih kultura biće siromašniji za trećinu od potreba, a gotovo svake druge godine pojavljivaće se veliki skokovi („pikovi“) koji će naneti značajnije štete, na ivici elementarnih nepogoda.
„U kriznim, posebno nepovoljnim vremenskim uslovima, ispoljavaju se svi problemi i nepovoljne okolnosti koje su prisutne u poljoprivredi, pre svega nedovoljna organizovanost i vertikalna povezanost samih proizvođača, uključujući i državni aparat, kao i veoma loša proizvodna struktura u poljoprivredi“, naglasio je on.
Treba misliti o tome da li je moguće pretvoriti radove u hidrosistemu u javne radove, rekao je Stanković i dodao da bi to doprinelo aktiviranju pojedinih sektora, kao što su građevinarstvo i metalni kompleks.
„Projekti postoje, treba samo samo dobro organizovati ceo posao, i uključiti u proces i nauku“, kazao je on.
Osvrnuvši se na ovogodišnju situaciju, Stanković je ocenio da je procena od 2,1 milijarde dolara direktnih šteta u biljnoj proizvodnji koju je PKS ranije iznela, „najrealnija cifra“.
Takođe, postavlja se i pitanje indirektnih šteta koju je suša nanela stočarskoj proizvodnji koja nije u dobroj meri zaštićena, kazao je Stanković, ističući da je država pokušala da ublaži ovakva nepovoljna kretanja, „međutim, trebalo je imati selektivniji pristup“.
Najveći problem je sačuvati stočni fond koji je ionako na istorijskom minimumu, a to se odnosi i na proizvodnju mleka, rekao je on i dodao da državna administracija treba u većoj meri da se poveže sa lokalnom samoupravom i ide „od konkretnog slučaja do konkretnog slučaja, od farme od farme“, a ne da ima generalan pristup.
Prema rečima Stankovića, treba napraviti „mali krizni elaborat“ kojim će se definisati sve mere i akteri u ovom procesu, jer će on biti aktuelan i u narednoj godini, kada će biti prenet i veliki deo finansijskih obaveza iz tekuće godine.
Stanković je zaključio da treba i dalje razmisliti da li je potrebno uvesti kombinovani sistem plaćanja subvencija u ratarstvu, jer davanja po hektaru ne doprinose dinamiziranju i povećanju poljoprivredne proizvodnje.
IZVOR: TANJUG