Među idejama koje domaćini predlažu državnoj administraciji za trošenje Agrarnog budžeta za ovu godinu je i ukidanje podsticaja na zakupljeno zemljište. Zamenu za to oni predlažu da se povećaju premije za rad na sosptvenoj zemlji i da se sprovede kontrola utroška subvencija. Kako kažu, na ovaj način bi se cena zakupa njiva svela na realnu, a država bi izbegla trošak stimulacija za svoje parcele i došla do „viška” za novu raspodelu.
Poljoprivrednici iz raznih udruženja lakše i brže prozivaju državu za pojedine poteze u agraru, nego svoje kolege i komšije koji varaju Ministarstvo poljoprivrede po različitim osnovama i ostvaruju nezakonitu dobit. Reč je o zloupotrebi subvencije „14.000 dinara po hektaru”.
Prema istraživanju lista „Moje Gazdinstvo” iz Novog Sada, isplata od 14.000 dinara po hektaru je zloupotrebljavana i teče bez pune kontrole. Zapravo, pojedini sklopljeni ugovori o zakupu privatnog zemljišta su formalni. Zakupac dobija nadoknadu i deli je sa vlasnikom zemlje, koji tu istu zemlju daje u arendu rataru koji nije u PIO fondu ili onome koji obrađuje više od 100 hektara. Računi za utrošak nafte, mineralnih đubriva i semena se lako nabavljaju i time ispunjavaju zahteve iz uredbi, a u stvari reč je o klasičnoj prevari.
Druga, ništa manja, zloupotreba uredbe o subvencijama po hektaru odnosi se na zakup državnog poljoprivrednog zemljišta za potrebe vlasnika preduzeća, koji svoje zaposlene prevede u nosioce poljoprivrednih gazdinstava i u tom statusu učestvuju u licitacijama sa nerealnom cenom zakupa i iz državne kase dobijaju za taj potez podsticaje.
U praksi postoji i model korišćenja subvencija po kome vlasnik zemlje prijavi proizvodnju na parlogu ili šikari, a da ne uzore nijednu brazdu. Ima i onih koji su registrovali gazdinstvo i plaćaju PIO fondu da bi ostvarili pravo na penziju, nakon izgubljenog radnog mesta.
O ovim modelima varanja države čelnici različitih udruženja ne žele da govore, već ukazuju da je to pitanje za inspekciju i Ministarstvo poljoprivrede.
Broj korisnika subvencije po hektaru je oko 80.000, a ukupna površina oranica koje obrađuju je 900.000 hektara, što je jedna četvrtina od ukupnog obima oranica u Srbiji. U kategoriji do 10 hektara prijavljeno je 57.000 gazdinstava, ali njihov prosek setve je bio 3,6 hektara (ukupno 200.000 hektara) i dobijenim subvencijama nisu obezbedili ni uplatu za PIO fond. Međutim, 22.000 gazdinstava, sa posedom većim od deset hektara, obrađivalo je ukupno 620.000 hektara i na njihov račun država je uplatila u proseku oko 400.000 dinara. U ovoj računici su i gazdinstva koja obrađuju 100 hektara i koji će novac dobiti do kraja januara.
Među idejama koje domaćini predlažu državnoj administraciji za trošenje Agrarnog budžeta za ovu godinu je i ukidanje podsticaja na zakupljeno zemljište. Zamenu za to oni predlažu da se povećaju premije za rad na sosptvenoj zemlji i da se sprovede kontrola utroška subvencija. Kako kažu, na ovaj način bi se cena zakupa njiva svela na realnu, a država bi izbegla trošak stimulacija za svoje parcele i došla do „viška” za novu raspodelu.
U zemljišnoj politici ratari vide nedostatak modela za stvaranje porodičnog komercijalnog gazdinstva sa 50-100 hektara i datu mogućnost da se poljoprivredom bave i oni koji ne žive na selu i od sela, što u mnogim naprednim zemljama EU nije zabeleženo. Oni tvrde, da upravo takvi kapitalisti, iako nemaju više od 200.000 hektara oranica u svom vlasništvu, kroz svoju prerađivačku industriju kao pijavice isisavaju profit iz poljoprivredne proizvodnje, koju u većini drže mala domaćinstva, a za čega koriste i ugovore o robnoj razmeni.
Izvor: Agroservis