Predsednik Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu Aleksandar Senić izjavio je danas da bi novi ministar poljoprivrede morao da insistira na racionalnom trošenju agrarnog budžeta, a jedan od načina da se to postigne jeste da se utvrdi tačan sastav obradivog zemljišta.
„Izrada pedoloških karata za obradivo zemljište na teritoriji čitave Srbije omogućilo bi efikasnije korišćenje agrarnog budžeta, odnosno subvencija u poljoprivredi“, ocenio je agenciji Beta Senić, koji je član Demokratske stranke.
On je rekao da je „ideja da se nakon izrade pedoloških karata subvencioniše samo proizvodnja onih poljoprivrednih kultura koje najbolje uspevaju na određenom zemljištu“.
Senić je objasnio da je utvrđivanje kvaliteta zemljišta od ključnog značaja pre početka izrade strategije poljoprivrede Srbije, kako bi se znalo kakve obradive površine su na raspolaganju poljoprivrednicima.
Prema tipu zemljišta gajiti odgovarajuće kulture
„Moramo da uradimo pedološke karte i tačno odredimo parcele ili rejone gde može biti gajeno voće, gde može uspevati ratarska ili povrtarska proizvodnja, a gde je zemljište takvog kvaliteta da se mogu podizati šumski zasadi“, kazao je Senić.
Prema njegovim rečima, kada država napravi pedološke karte, kroz zakon o podsticajima u poljoprivredi mora se jasno odrediti da li i u kojoj meri će se podsticati proizvodnja za koju je utvrđeno da ne bi davala maksimalne prinose na određenom zemljištu.
„Na primer, na zemljištu gde je preporučena voćarska proizvodnja i gde je po sastavu zemljište nepovoljno za ratarstvo, država tu ne bi trebalo da subvencioniše uzgoj recimo žita“, kazao je Senić.
On smatra da bi se takvim načinom subvencionisanja efikasnije trošio poljoprivredni budžet, ali i povećao iznos subvencija za određene kulture, što bi omogućilo povećanje proizvodnje, a time i izvoza.
„Država u skladu s kvalitetom zemljišta mora odrediti njegovu namenu i mora povećati subvencije za određene kulture. Ako imamo područje gde je nedvosmisleno utvrđeno da je adekvatna proizvodnja voća, onda zainteresovanim poljoprivrednicima treba obezbediti i da dobiju besplatne sadnice i stručnu pomoć“, rekao je Senić.
Istakao je da bi se na taj način „eliminisalo takozvano svaštarenje“, podsetivši i da je osnovna ideja subvencionisanja podsticaj, a ne nadoknada gubitaka koji se naprave u proizvodnji.
Izrada karata bi koštala nekoliko miliona evra
On je naveo da trenutno Vojvodina ima dosta urađenih pedoloških karata, ali da ih centralna Srbija gotovo nema, dodavši da posao njihove izrade ne bi mogao da se završi u roku kraćem od dve godine.
„Analize zemljišta već rade poljoprivredne stanice koje se finansiraju iz budžeta, a uz sistematsko planiranje, izrada pedoloških karata koštala bi nekoliko miliona evra“, kazao je Senić.
On je istakao da je iz razgovora s predstavnicima Programa UN za razvoj (UNDP) shvatio bi mogla biti obezbeđena ili bespovratna sredstva ili kredit po povoljnim uslovima koji bi omogućio uređenje
te oblasti.
Senić je dodao da dobar primer značaja uvođenja pedoloških karata predstavlja Holandije, koja je pre 30 godina uredila tu oblast, što je omogućilo iskorišćavanje zemljišta za poljoprivrednu proizvodnju na najbolji način.
Izvor: Beta