Danas je Svetski dan jabuka, voća koji se u Srbiji gaji na oko 24.000 hektara i čija je prosečna godišnja proizvodnja u poslednje tri godine preko 300.000 tona.
Dan jabuke 20. oktobar u svetu je prvi put obeležen 1990. godine, s ciljem ukazivanja na zdravstveni značaj tog voća i da bi se demonstrirale mnogobrojne sorte jabuke.
Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije Veljko Jovanović kazao je Tanjugu da se procenjuje da će 2016. rod jabuka u Srbiji biti preko 350.000 tona.
On je naveo da je u prošloj godini, vrednost izvoza jabuka iz Srbije bila preko 100 miliona dolara i da se najviše izvozilo u Rusiju, dok je vrednost izvoza u 2014. bila 76 miliona dolara.
Prema njegovim rečima, Srbija jabuke najviše uvozi iz Poljske, Italije i Makedonije i u prošloj godini tog voća je uvezla za čak 17 miliona dolara, dok je uvoz jabuka u 2014. bio 7,5 miliona dolara.
Najveće površine pod jabuklama u Srbiji su, kako je istakao Jovanović, u opštinama Subotica, Smederevo, Grocka i Čačak, dok se poslednjih godina intenzivno podižu novi zasadi najviše u Vojvodini, Fruškoj Gori i Šumadiji.
Najveći proizvođači jabuke u Evropi su Poljska, Italija, Francuska i Nemačka, a prema ranijim podacima ukupna proizvodnja tog voća u EU u 2013, bila je blizu 12 miliona tona.
Loša cena „greni smita“, „ajdared“ spasava voćare
U zapadnoj Srbiji počela je berba jabuka koje su ove godine odličnog kvaliteta i ima ih u ogromnim količinama, a za razliku od sorte „greni smit“, koja ima lošu cenu i malo je tražena, sorta „ajdared“ je najtraženija i gotovo kompletan rod mogao bi da završi na ruskom tržištu.
Za berbu jabuka kod poznatog voćara i stručnjaka za voćaratvo profesora Sveta Stamenkovića angažuju se spretni berači koji osim brzine imaju i iskustvo u ovom poslu kao i znanje o sortama.
„Zbog ravnomerno raspoređenih padavina kvalitet jabuke zelene sorte ‘greni smit’ odličnog je kvaliteta, pa je prva klasa 95 odsto roda. Ipak cena i potražnja ove sorte je izuzetno niska“, kaže Stamenković.
Prodajna cena „greni smita“ je u otkupu 40 dinara prve klase, a druga klasa je od 28 do 30 dinara.
Od hektara i po pod jabukom u voćnjaku Stamenkovića „greni smit“ zastupljen je sa 18 odsto, dok je „ajdared“ zasađen na 80 odsto površina pa će dobra cena i potražnja za ovom sortom nadomestiti troškove.
„Ajdared je najtraženija sorta i ima dobru cenu, ne zahteva neke posebne uslove u tehnologiji gajenja tako da u našim uslovima ova sorta daje najbolje rezultate imajući u vidu činjenicu da su u EU odustali od proizvodnje ove sorte i to je šansa da mi prodamo ‘ajdared’ na ruskom tržistu“, kaže Stamenković.
Jabuka – bogatstvo vitamina
Postoji više od 7.000 različitih sorti jabuka.
Jabuka spada u veoma korisne namirnice, jer je bogata vitaminima C, A, E, B1, B2, B6, beta karotenom, vlaknima, kalijumom, kalcijumom, fosforom, gvožđem i magnezijumom.
U tom voću ima 85 do 90 odsto vode. Jača imunološki šistem organizma, a ima uticaja i u borbi protiv virusa, bakterija, a štiti organizam i od prehlade.
Virtuelna promocija voćnjaka
Povodom Svetskog dana jabuka, kompanija Delta Agrar koja se bavi voćarstvom na 500 hektara, danas će napraviti virtuelnu promociju svog voćnjaka jabuka u Čelarevu koji se prostire na 400 hektara i koji je najveći voćnjak u jugoistočnoj Evropi, kako bi predstavila kako se koristi tehnologija u procesu proizvodnje i skladištenja jabuka.
Kako su Tanjugu kazali u toj kompaniji, prosečni prinosi jabuka u voćnjaku u Čelarevu su preko 70 tona po hektaru, a od njegovog podizanja 2007. pa do danas ubrano je 90 miliona kilograma jabuka, koje su snabdevale tržište Srbije, ali se i izvozile najviše u Rusiju i zemlje EU.
Predstavnik Delta Agrara Zoran Đogić kazao je da toj kompaniji nije cilj da sama uzgaja jabuke, već da kao veliki sistem organizuje proizvodnju velikog broja manjih proizvođača i da im svojom logistikom obezbedi plasman robe na globalnom tržištu.
On je naglasio da je za realizovanje toga potrebno finansijski pomoći male proizvođače, seljake i farmere, jer moderan uzgoj jabuka traži ulaganja koja prosečan proizvođač ne može da priušti.
„Sistem kreditiranja i subvencija pod povoljnim uslovima mogao bi Srbiju učiniti respektabilnim proizvođačem jabuka i time bi se obezbedila egzistencija velikog broja seoskih porodica a samim tim i promena demografske slike, odnosno očuvanje srpskog sela“, istakao je Đogić.