Izvor: www.agroklub.com
Autor: Zdenka RUPČIĆ

Hrvatska poljoprivreda uoči samog ulaska u Evropsku uniju gotovo je pred kolapsom. Tvrde to danas mnogi poljoprivrednici, a svoje tvrdnje potkrepljuju sve manjom proizvodnjom poljoprivrednih kultura, te drastičnim padom broja stoke.Posebno zabrinjava činjenica da je pod pšenicom zasejano svega 100.000 do 120.000 ha površina, što je upola manje nego što se inače sejalo, te drastičan pad proizvodnje stoke i sve to u referentnoj godini kada je važan svaki zasejani hektar i proizvedeni kilogram poljoprivrednog proizvoda.

Najteže u svinjarstvu

Najteže je stanje u svinjarstvu i to više nego alarmantno, a ukidanje podsticaja (osim za krmače koji ostaju) samo će, smatra se, još više pridoneti padu te proizvodnje koja je inače izuzetno važan segment poljoprivrede.
Ernest Nađ, rukovodilac Odela za poljoprivredu pri Županijskoj komori Osijek, kaže da je primetan rapidan pad proizvodnje svinja i kod malih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, ali i velikih sistema.
– Problem je tim veći jer je 2011. godina referentna godina prema kojoj će Evropska unija Hrvatskoj određivati finansijsku omotnicu. Trenutno cena svinja na hrvatskom tržištu stagnira i iznosi između 13,5 do 14 lipa po mesnoj jedinici, tako da je cena u proseku za svinju od stotinjak kilograma između sedam i osam kuna po kilogramu žive vage (1€ = 7,4 kune). To ni u kojem slučaju ne može zadovoljiti proizvođače svinja, jer im zbog preskupe stočne hrane proizvodna cena jednog kilograma iznosi 9,5 kuna po kilogramu. Gubitak po jednoj tovnoj svinji kreće se od 250 do 300 kuna, kaže Nađ.

I prema statističkim podacima evidentan je rapidan pad proizvodnje svinja u Hrvatskoj. Stoga se, kažu nam tovljači svinja, sada sa punim pravom postavlja pitanje zbog čega je država uopće svinjarstvo odredila kao jedan od prioritetnih strateških pravaca, dok istovremeno ni Vlada ni Ministarstvo poljoprivrede nije dalo ozbiljniju podršku toj nekad izvoznoj proizvodnji. Naime, svi koji su ušli u nacionalni operativni svinjogojski program sada imaju problem sa vraćanjem kredita, jer vlada nezapamćeni disparitet cena, a plasman svinja je vrlo otežan.

I veliki smanjuju proizvodnju

I veliki sistemi smanjuju proizvodnju svinja, a kako neslužbeno doznajemo, mnogi objekti su im prazni jer tokom 2010. nisu ozbiljnije ulazili u tov, izuzev Agrokora.
Gasi se i klanična industrija, a ona koja je još ostala usmerena je na uvozne svinje koje su jeftinije i finansijski isplativije. Na području Slavonije i Baranje, nakon što je lani ugašena ona u Sotinu, te sada nakon otvaranja stečaja valpovačke Valvite ostale su još samo dve – Ravlić i klanica Papuk u Požegi te nešto manjih.

Nažalost, kako doznajemo, ništa nije bolja situacija ni sa industrijom stočne hrane čiji se pogoni takođe gase, kao ni u ostalim granama stočarstva, proizvodnji goveđeg i junećeg mesa, peradi i ostalog.
Proizvodnja mleka naprimer prošle godine smanjena je u odnosu na 2009. za osam posto minus od 70 miliona litara, 5.000 proizvođača je propalo, a nestalo je 20.000 krava…

Nužne mere za spas svinjarstva

Prema nekim procenama u Hrvatskoj trenutno ima svega 65.000 krmača, a ranijih godina je bilo više od 100.000. Predviđa se da će u 2011. godini biti zaklano 1,1 milion tovljenika, od čega je 650.000 prasaca iz uvoza. “Sve to skupa vrlo negativno utiče na domaći uzgoj svinja na što smo mi već nekoliko puta ukazivali. Stoga smatramo da bi resorno ministarstvo trebalo pronaći neke od mera za spas svinjarske proizvodnje, ili na način da se podsticaji u svinjarstvu isplate bar još ovu godinu ili naprimer svinjogojcima jednokratna pomoć, što bi bila jedna ozbiljnija injekcija koja bi pomogla opstanku te proizvodnje”, kaže Nađ.

Svinja nikad manje, a provodi se interventni otkup

Nezadovoljni stanjem u svinjarstvu su i predsednik Odbora za svinjogojstvo pri Poljoprivrednoj komori Mato Mihić i predsednik udruženja proizvođača svinja Požeško-slavonske županije Zvonko Štimac. „Ministarstvo je jesenas raspisalo i konkurs za subvencionisanje otkupa svinja subvencionišući otkupljivače sa dvije kune po kilogramu. Konkurs izgleda kao da ga je sastavljao uvoznik mesa“, ogorčeni su Mihić i Štimac. Ukazali su i na apsurdnu situaciju da proizvodnja svinja u Hrvatskoj nije bila nikad manja, a država sprovodi interventni otkup viška svinja.