Izvor: Tanjug

Srpska poljoprivreda bi se 2014. godine, kada na snagu stupi potpuna liberalizacija trgovine poljoprivredno-prehrambenim proizvodima sa Evropskom unijom (EU), mogla naći u ozbiljnoj krizi, jer većina domaćih farmera nije spremna za oštru evropsku konkurenciju, rečeno je danas na konferenciji o efektima liberalizacije carina. Kako do toga ne bi došlo, neophodno je što pre početi sa adekvatnim pripremama i merama koje bi dovele do ukrupnjavanja zemljišnog poseda, podizanju produktivnosti i konkurentnosti srpskog agrara, složili su se učesnici skupa. Ekonomista Miroljub Labus upozorio je da „vrlo lako možemo doći u ozbiljnu krizu 2014. godine“, objašnjavajući da se te godine ukidaju gotovo sve carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU, ali „mi tada još nećemo biti članica EU“. Prema njegovoj oceni, srpski poljoprivrednici će se naći u „brisanom prostoru“ od nekoliko godina do ulaska Srbije u Uniju, gde će biti izloženi oštroj konkurenciji proizvođača iz EU, koji će imati značajnu finansijsku podršku u okviru zajedničke poljoprivredne politike.

Labus: Antikrizni program što pre

„Mi, sa druge strane, nećemo imati finansijska sredstva da tome pariramo“, rekao je Labus učestvujući na konferenciji „Efekti liberalizacije carina na poljoprivredu Srbije“, koju je organizovao USAID Agrobiznis projekt u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i NALED-om. Istovremeno, predpristupni fondovi su „daleko manji nego što su fondovi kada uđete u EU“ i da bi se koristili potrebno je značajno poboljšanje „administrativnih sposobnosti“ naših institucija, rekao je Labus. Taj „brisani“ prostor treba ozbiljno shvatiti i što pre izraditi „antikrizni“ program i krenuti vrlo brzo u primenu mera koje pre svega odnose na promenu budžetske i poljoprivredne politike, angažovanje naše diplomatije na rešavanju ovog problema i modernizaciju celokupnog administrativnog sistema vezano za poljoprivredu, precizirao je Labus.

Dva imperativa

Pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović rekao je da liberalizacija otvara brojne mogućnosti, ali i „poziva na dva imperativa – podizanje konkurentnosti i organizovanje, odnosno udruživanje poljoprivrednika u zadruge, asocijacije ili kooperative“. Milovanović je ukazao da je potpuno izvesno da će po pristupanju Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) biti ukinute izvozne subvencije za poljoprivrednike iz Srbije, zbog čega je važno raditi na učvršćivanju njihove pozicije na stranim tržištima, kako bi bili u stanju da samostalno nastupaju. Ekonomski analitičar Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović rekao je da potpuna liberalizacija carina može biti „veliki potencijal“, ali i opasnost ukoliko se domaća poljoprivreda za to ne pripremi na vreme. On je kazao da je suštinski problem u domaćoj poljoprivredi neproduktivnost i nekonkurentnost, ali i „nekonzistentna“ poljoprivredna politika, nedostatak „simultanih“ reformi, usitnjenost zemljišnog poseda…