Na poljima u Evropskoj uniji je u 2012. godini požnjeveno 285 miliona tona cerealija.
Na poljima u Evropskoj uniji je u 2012. godini požnjeveno 285 miliona tona cerealija i proizvedeno nešto više od 140 miliona tona kravljeg mleka, pokazao je najnoviji Eurostatov izveštaj. Najviše cerealija proizvodi Francuska, Britanija prednjači u proizvodnji mleka, a Nemačka zauzima dominantnu poziciju u proizvodnji mlečnih proizvoda. U EU je registrovano više od 12 miliona poljoprivrednih gazdinstava, čija je prosečna površina 14 hektara, a gotovo trećina nalazi se u Rumuniji.
U poljoprivredi EU angažovano je nešto više od 11 miliona ljudi, od kojih je milion onih starijih od 65 godina. Prošlogodišnja proizvodnja cerealija u zajednici od 28 članova bila je na nivou produkcije iz 2011. godine, u 2010. je proizvedeno 283,5 miliona tona, u 2009. godini 301,4 miliona, dok je 2008. ostvareno rekordnih 320,5 miliona. U ukupnoj proizvodnji cerealija dominira, sa učešćem od 44 odsto, pšenica, 21 odsto čini kukuruz, 19 odsto – ječam, a tri odsto raž i mešavina žitarica, precizira se u izveštaju Evropske statističke službe o poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu za 2013.
Najveći proizvođač cerealija u EU je Francuska, čija je proizvodnja premašila 68,5 miliona tona. Slede Nemačka sa 45,5 miliona tona, što čini 16 odsto ukupne proizvodnje u EU, Poljska sa 28,5 miliona (10 odsto), Velika Britanija sa 19,5 miliona (sedam odsto), Italija sa 19 miliona (sedam odsto) i Španija sa 17,5 miliona (šest odsto). Francuska je najveći evropski proizvođač pšenice sa učešćem od 28 odsto u ukupnoj proizvodnji EU, ali i kukuruza (26 odsto) i ječma (21 odsto), dok Nemačka i Poljska prednjače u proizvodnji raži i mešavine žita sa udelom u ukupnoj produkciji od 43 odsto, odnosno 35 odsto.
Mleko i mlečni proizvodi
Velika Britanija je zauzela lidersku poziciju u proizvodnji mleka, dok se Nemačka našla na vrhu lestvice proizvođača mlečnih proizvoda (sir, pavlaka i buter). U 2012. godini mlekarama u EU isporučeno je 140,2 miliona tona kravljeg mleka, od čega je 21 odsto prikupljeno u Nemačkoj, 17 odsto u Francuskoj, 10 odsto u Britanija, osam odsto u Holandiji, koliko i u Italiji. Statistika takođe govori da su proizvedena 32 miliona tona konzumnog mleka, 9,3 miliona tona sira, 2,5 miliona tona pavlake i 2,1 milion tona butera. Najviše konzumnog mleka proizvedeno je u Britaniji – 6,9 miliona tona ili 22 odsto ukupne proizvodnje u Uniji. Slede Nemačka sa udelom od 16 odsto, Francuska i Španija sa po 11 odsto i Italija sa osam odsto. Nemačka pokriva 23 odsto ukupne proizvodnje sira u EU, 21 odsto proizvodnje pavlake i 23 odsto butera, dok Francuska u produkciji sira u Uniji učestvuje sa 21 odsto, u proizvodnji pavlake sa 16 odsto, a butera sa 20 odsto.
Dominacija malih farmi
Prema najnovijim podacima popisa, u Evropskoj uniji je u 2010. godini bilo registrovano 12,2 miliona poljoprivrednih gazdinstava, a obrađivano je nešto više od 174 miliona hektara. Prosečno gazdinstvo ima površinu od 14,2 hektara. Zanimljivo je, međutim, da je broj veoma malih farmi (površina manja od dva hektara) premašio šest miliona, dok su veoma velike farme, površine iznad 100 hektara, koje su obrađivale polovinu poljoprivrednog zemljišta, činile tek 2,7 odsto ukupnog broja gazdinstava. Gotovo trećina gazdinstava, odnosno 31,5 odsto ili 3,9 miliona, nalazi se u Rumuniji, ali je tri četvrtine farmi u toj zemlji manje od dva hektara. Istovremeno je svaka četvrta farma u Italiji (13,2 odsto ukupnog broja), ili Poljskoj (12,3 odsto), ali su i tu gazdinstva mala, u proseku manja od deset hektara.
Velike farme, površine iznad 20 hektara, tipične su za Luksemburg, gde čine 65,59 odsto ukupnog broja gazdinstava, Britaniju (61,4 odsto), Irsku (57,8 odsto), Finsku (57 odsto), Dansku (55,1 odsto), Francusku (54,4 odsto) i Nemačku (53,9 odsto). Podaci pokazuju i da je prosečno gazdinstvo u Britaniji, koje zauzima površinu od oko 90,4 hektara, gotovo šest puta veće od proseka u EU, dok je prosečna površina farme u Češkoj 152,4 hektara. Polovina poljoprivrednog zemljišta u EU obrađuje se u četiri članice – Francuskoj (16 odsto), Španiji (13,6 odsto), Britaniji (9,7 odsto) i Nemačkoj (9,6 odsto). Još četvrtina se obrađuje u Poljskoj, Rumuniji i Italiji, dok drugu četvrtinu obrađuju ostale zemlje (21). Podaci popisa pokazuju da se tri petine poljoprivrednog zemljišta koriste kao obradivo tlo, uglavnom za proizvodnju cerealija, trećina su pašnjaci, a vinogradi, maslinjaci i voćnjaci zauzimaju 6,1 odsto površine.
Izvor: Euractiv