Izvor: RTV
„Srbija može da se spasi od uvoza pšenice do kraja 2011. godine , ukoliko maksimalno uloži u prihranu postojećih 480 hiljada hektara pod hlebnim žitom , čime bi se postigao bolji prosečni prinos i kvalitet roda „, rekao je z Radio – televiziju Vojvodine stručnjak za strna žita prof. dr Miroslav Malešević. On se protivi najavljenoj nameri vlade da ukine carine na uvoz žita i smatra da takva mera ide samo na ruku trgovcima i priprema teren za pritisak na domaću cenu pšenice pre ovogodišnje žetve.
„Predlog je suvišan , jer niti ima gde pšenica da se kupi, a cena joj je previsoka i na stranom tržištu“, dodaje Malešević tvrdeći da bi bilo bolje da je država jesenas novčano podstakla paore da zaseju bar 550. 000 hektara pod hlebnim žitom , umesto što sada najavljuje uvoz. I pored toga što zbog krize vlade, ovog proleća nije doneta uredba o regresiranom đubrivu, a na tržištu je veštak za 60 posto skuplji nego lane ,stručnjaci upozoravaju da se žito zbog velikog nedostatka azota u zemljištu, tokom marta mora prihraniti, kako se u julu u „evropskoj žitnici“ ne bi suočili sa vrlo oskudnom žetvom .
Berza: Što pre obustaviti izvoz pšenice
Direktor Produktne berze Žarko Galetin ocenio je danas da bi Srbija što pre trebalo da obustavi izvoz pšenice, jer ako se to ne uradi, suočiće se sa nedostatkom te kulture iz domaćih resursa. Kako se navodi u saopštenju, Galetin je kazao da je, prema podacima Poslovnog udruženja „Žita Srbije“, u periodu od jula 2010. do februara ove godine iz Srbije izvezeno 359.847 tona pšenice i 91.126 tona brašna. „To nedvosmisleno navodi na zaključak da su bilansne rezerve Srbije potrošene, pa bi svaki dalji izvoz značio da ćemo imati nedostatak pšenice iz domaćih resursa“, kazao je Galetin.
On je naglasio da će se u ekonomskoj 2011. i 2012. godini Srbija suočiti sa problemom zatvaranja domaćih bilansnih potreba, a to je znak odgovornim institucijama da već sada počnu da rešavaju taj potencijalni problem. „Ta činjenica dovoljno je snažan razlog da cena pšenice u Srbiji, bez obzira na blagi pad na inostranim tržištima i dalje bude visoka“, kazao je Galetin. Prema njegovim rečima, na Produktnoj berzi u Novom Sadu, u protekloj nedelji realizovan je prvi terminski kupoprodajni ugovor u trgovanju pšenicom roda 2011. godine, sa isporukom po žetvi.
„Cena pšenice na zeleno iznosi po kilogramu 16,74 dinara, a prošle godine trgovanje je startovalo po ceni od 9,18 dinara za kilogram“, kazao je on. Cena trgovanja pšenicom prošlogodišnjeg roda, na kraju ove sedmice, kako je dodao Galetin, bila je 31,86 dinara za kilogram sa porezom na dodatu vrednost i identična je prosečnoj ceni trgovanja iz prethodne nedelje. Na Produktnoj berzi ove sedmice se trgovalo i kukuruzom koji se prodavao po prosečnoj ceni od 22,53 dinara za kilogram što je rast za 2,52 odsto u odnosu na prethodnu nedelju. Sojom se trgovalo po ceni od 37,80 dinara za kilogram i ona je u odnosu na prethodnu sedmicu bila manja za 0,45 odsto.
Indeks PRODEX-a poslednjeg dana trgovanja u ovoj nedelji zaustavio se na vrednosti 238,47 indeksnih poena ili za 1,05 indeksnih poena većoj vrednosti nego prošlog petka. Ukupan promet roba koji je ostvaren preko Produktne berze u periodu od 7. do 11. marta bio je 995 tona, a vrednost je bila 23 miliona dinara, što je za 11,4 odsto, odnosno za 27,38 odsto manje nego prethodne nedelje.