I pred značajno manje proizvodnje zbog suše u prošloj godini obezbedjeno dovoljno hrane za domaće tržište. Seljaci traže da im se hitno isplate zaostali dugovi iz prošle godine, jer je to uslov za uspešnu novu setvu
Poljoprivredna proizvodnja u 2012. godini ostvarena je u nepovoljnim klimatskim i teškim ekonomskim uslovima. Uz to stalni nedostatak sopstvenh srestava za finansiranje tekuće poljoprivredne proizvodnje i dalje ograničava nivo primenjene agrotehnike kod većine proizvodjača. Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, poljoprivredna proizvodnja, na području Vojvodine u prošloj godini vrednosno je manja za 27,39 odsto. Pad proizvodnje zabeležen je u svim granama agrarne proizvodnje, na šta je veliki uticaj imala suša i nizak nivo primenjene tehnologije zbog rasta cena svih inputa i nerešenog pitanja prihvatljivog načina kreditiranja proizvodnje. Ostvareni prinosi u ratarskoj proizvodnji niži su nego prethodne godine. Vrednosno posmatrano pad proizvodnje u biljnoj proizvodnji u 2012. godini, u odnosu na prethodnu godinu iznosi 35,89 odsto. U ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji pad vrednosti proizvodnje je 36,14 odsto, u voćarskoj proizvodnji 33,83, a u vinogradarskoj proizvodnji 22,64 odsto. I pored toga što je ostvarena manja proizvodnja, ovimom obimom zadovoljiće se potrebe domaćeg tržišta. Ali treba imati u vidu da su proizvodni potencijali vojvodjanskog agrara znatno veći te je neophodno stvoriti uslove da se oni u punom kapacitetu koriste. Ovo je izmedju ostalog konstatovano na zajedničkoj sednici Odbora Udruženja poljoprivrede, prehrambene industrije i vodoprivrede i Odbora Grupacije registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i Odbora Grupacije proizvodjača i preradjivača organskih proizvoda Privredne komore Vojvodine (PKV). U radu tri Odbora učestvovali su i predstavnici Privredne komore Srbije, sekretar Uruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Željko Brozović i savetnik Milan Prostran.
Kako bi se teškoće prevazišle u ovoj godini, sekretar Udruženja za poljoprivredu PKV, Đordje Bugarin, je naglasio da mere agrarne politike utiču na odluku proizvodjača na zasnivanje nove proizvodnje. Pozdravljajući donošenje Zakona o podsticajima u poljoprivredi (jer on menja dosadanjnje brojne uredbe) on je rekao da se već kasni sa donošenjem podzakonskih akata, pravilnika. On je naglasio da se ove godine očekuje smanjenje površina pod šećernom repom, a to je posledica prošlogodišnjeg lošeg odnosa prema proizvodjačima i zabrane izvoza već prodatog korena. Bugarin je podvukao da se hitno moraju proizvodjačima isplatiti sva zaostala dugovanja iz prošle godine. Posebno je naglasio da su agraru potrebni prihvatljivi krediti i da se oni uvek vraćaju kroz veću proizvodnju, a ne potrošnju. Na taj načina mi ćemo se vratiti u prošlost, od pre deceniju i po, imati prinose koji su tada bili na nivou vodećih zemalja EU. Bugarin je naglasio da Srbiji nedostaje dugoročna strategija agrara. Jer, ni poslednji dokumenat koji je ponudio Nacionalni agrarni savet nije prihvaćen. Savet se i razišao jer su stručnjaci otišli na jednu, a političari na drugu stranu. Vlada sad obećava donošenje novog dokumenta do septembra ove godine. Bugarin je i podsetio da je PKV, Vladi Vojvodine pre dve godine, predlagala da se cela pokrajina proglasi za region bez proizvodnje genetskih modifikovanih organizama.
Bugarin je predstavio i agrarni vodič ,,Zašto i kako se organizovati u zadruge’’, koji je štampan u 50.000 primeraka. Posebno je ukazao na značaj zadružnog oranizovanja, jer u svetu ima blizu milijarde kooperatana, a u Srbiji tek nekoliko desetina hiljada. Po njegovim rečima, organizovanje u zadruge u Srbiji predstavlja jedini put da opstanu mali proizvodjači, posle 2014. godine.
Savetnik u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran je naglasio da je prošle godine agrarni izvoz iznosio 2,72 milijarde dolara i suficit je bio 1,24 milijarde dolara. Po njegovim rečima u izvozu su bile dominantne žitarice. U vremenu koje je pred nama, prema mišljenju Prostrana, Srbija u svetu treba da bude prepoznatljiva po robama iz višihz faza prerade. Kada je reč o izvozu u ovoj godini, on će biti nešto manji jer su manji robni fondovi, nakon prošlogodišnje ekstremne suše. Po njegovom mišljenju razvoj Srbije u budućem vremenu mora se osloniti na prehrambenu industriju. Jesenju setvu, posebno pšenice, koja je obavljena u Srbiji krajem 2012. godine, on je za sad ocenio veoma povoljno jer su zasejane površine veće za 15 odsto. Prostran je ukazao i na nesklad i razlaz Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Zakona o restituciji, uz isticanje da se taj problem mora hitno rešiti.
Učestvujući u raspravi pčelar Aleksandar Mihalj iz Sremskih Karlovaca je ukazao na značaj da se očuva ova proizvodnja, koja je prošle godine izvezla iz Srbije 2.929 tona meda. Poljoprivrednik Šandor Dobo iz Novog Kneževca je ukazao na nedostatak kredita i novca za obnovu poljoprivredne mehanizacije koja je u proseku stara više od dve decenije. Prema mišljenju ratara Miroslava Ivkovića – Baje, iz okoline Subotice, potrebno je zaštiti naš nacionalni brend kukuruz. Jer, sad je degradiran, a svake godine kada ga suša ne napadne, on Srbiji donosi više stotina miliona dolara. Seljak iz Kuzmina Draško Danilović je ukazao na loše odnose preradjivačke industrije, prema primarnim proizvodjačima, koji su je gradili. Ako se ovako nastavi uništiće se i ovako mali stočni fond pa će Srbija od izvoznika hrane postati njen uvoznik. Paor iz okoline Sente Čongor Mesaroš, zatražio da se svi zaostali dugovi prema seljacima iz prošle godine što pre isplate, jer je to uslov za uspešno obavljanje prolećne setve u Srbiji na oko 2,5 miliona hektara.
Izvor: PKS