U septembru prošle godine cena soje dostigla je istorijski maksimum. Za kilogram je trebalo izdvojiti čak 72 dinara. Soja se, osim u stočnoj hrani, sve više koristi i u medicini, pa ratari i dalje mogu da računaju na njenu visoku cenu. Srbija je evropski lider u proizvodnji te uljarice, i po količini i po kvalitetu. Zato Ministarstvo za poljoprivredu, potpisivanjem međunarodnih ugovora, nastoji da zaštiti tu stečenu poziciju.
Na sajmu „Zelena nedelja“ u Berlinu, državni sekretar u Ministarstvu za poljoprivredu Danilo Golubović potpisao je, s kolegama iz Austrije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Bavarske, Mađarske, Slovenije i Švajcarske, Deklaraciju o prihvatanju tehnologije uzgoja soje, koja nije genetski modifikovana. Cilj deklaracije je uspostavljanje nove politike u gajenju soje, koja će omogućiti bolje korišćenje resursa semenskih kompanija u Evropi i umanjiti prekomernu zavisnost od uvoza soje, pre svega, iz Južne Amerike.
Sporazum je izuzetno važan i za Institut za ratarstvo i povrtarstvo, čije su sorte nemodifikovane soje cenjene na evropskom tržištu. Zato, kao nastavak aktivnosti nakon potpisanog ugovora, direktor Miroslav Malešević za petak, 22. februara 2013., najavljuje konferenciju „Dunav soja“, koja će biti održana na Institutu.
soja zetva poljoprivrednici zrno poljoprivrednik ratar paor prinos rod letina beta dragan gojic jpg
„Da to iskoristimo na najbolji mogući način, da se nametnemo dalje, kroz oplemenjivanje kroz razvoj tehnologije gajenja i da u zemljama potpisnicama postanemo centar odakle će se genetski nemodifikovana soja šititi,“ kaže Malešević.
U javnosti, sve se više govori o tome da, zarad ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju, koja prethodi ulasku u Evropsku uniju, moramo da izmenimo restriktivan zakon, koji zabranjuje gajenje genetski modifikovanih organizama. Genetičar i oplemenjivač na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Borislav Kobiljski smatra da možemo da izmenimo zakon, a da administrativnim merama, ipak, zabranimo gajenje GMO kultura. On navodi primer Nemačke.
„Dve stotina regiona Nemačke je proglašeno GMO FREE regionima. To je 30.000 farmi i preko milion hektara zemljišta. To je model kako se protiv GMO-a treba boriti,“ zaključuje Kobiljski.
Drugim rečima, da bismo izbegli nesporazum sa Svetskom trgovinskom organizacijom, država bi mogla da dozvoli uvoz GMO organizama, a da sve opštine i regioni u Srbiji zabrane njihovo gajenje. Tako je već urađeno u Čačku, gde je zabranjeno gajenje GMO organizama, a istovetna odluka najavljena je u Kikindi i Nišu.
Izvor: RTV, Autor: Đorđe Simović