„Srbija neće dozvoliti gajenje genetski modifikovanih organizama (GMO), osim u naučno-istraživačke svrhe i u strogo kontrolisanim uslovima, a zakon u toj oblasti trebalo bi da bude promenjen kako bi bilo obavezno obeležavanje proizvoda od GMO, po uzoru na EU“, izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.

Ministar je rekao da je moguće da građani Srbije i sada koriste hranu od genetski modifikovanih organizama, jer se po sadašnjem zakonu ne smatra genetički modifikovanim proizvodom bilo koji poljoprivredni proizvod koji sadrži do 0,9 odsto genetičke modifikacije.

„Takav proizvod se uvozi i stavlja u promet kao konvencionalni proizvod, proizvod bez genetičke modifikacije. Inspekcijske službe Ministarstva u takvim slučajevima nemaju nikakav zakonski osnov da reaguju“, rekao je Glamočić.

Ministar je kao „veliki propust“ u sadašnjem zakonu ocenio to što on nema odredbu koja predviđa obeležavanje GM-proizvoda i dodao da je, za razliku od srpskog zakona, regulativa EU „vrlo restriktivna“ u tom pogledu i predviđa obavezno obeležavanje svih proizvoda koji su sačinjeni ili koji sadrže genetski modifikovane organizme.

Prema rečima ministra poljoprivrede, sadašnji zakon o GMO niti zabranjuje GMO, niti se Ministarstvo zalaže da se GMO dozvoli.

„Naš sadašnji zakon ima ozbiljnu manjkavost – on je istovremeno restriktivan jer zabranjuje stavljanje u promet, odnosno gajenje u komercijalne svrhe GMO, a sa druge strane je veoma nebezbedan, jer se po tom zakonu kao GMO ne smatra poljoprivredni proizvod koji sadrži do 0,9 odsto primesa GMO“, rekao je Glamočić.

Dodao je da to u praksi znači da su „naša vrata širom otvorena za proizvode do 0,9 odsto sadržaja GMO, jer ih zakon ne tretira kao GMO, te za njih ne traži nikakve posebne dozvole“.

„Za razliku od naše zemlje, EU i za ove proizvode kao i za semenski materijal zahteva da prođu oštru i dugotrajnu proceduru autorizacije, što je veoma komplikovan i zahtevan proces, koji ne rezultira stavljanjem u promet svih ovih proizvoda, već samo onih koji prođu ovu vrlo restriktivnu proceduru“, rekao je Glamočić.

Hoćemo, dodao je on, da uvedemo standarde koji važe u EU, što znači da „maksimalno pooštrimo zakon kada je reč o tretiranju proizvoda koji sadrže do 0,9 odsto GMO sadržaja, koji sada slobodno i bez ikakve procedure ulaze na tržište“.

Na pitanje da li Svetska trgovinska organizacija (STO) i EU traže od Srbije da dozvoli genetski modifikovanu hranu, Glamočić je rekao da pravila STO propisuju da članice te organizacije ne mogu primenjivati eksplicitne zabrane uvoza ili izvoza bilo kog proizvoda.

„Ta odredba nema izuzetke, što znači da se ona odnosi i na proizvode sa GM sadržajem. Međutim, postoje drugi mehanizmi, osim zabrane uvoza, koji omogućavaju državama da de facto onemoguće uvoz kroz sistem koji podrazumeva vrlo oštru proceduru za dobijanje pojedinačnih dozvola za uvoz“, rekao je Glamočić.

Prema njegovim rečima, ukidanje zabrane za uvoz ne znači da će taj uvoz biti slobodan, naprotiv.

„EU uspostavlja jedan od najrestriktivnijih sistema pribavljanja dozvola koji prethodi stavljanju GMO proizvoda na tržište. Taj sistem podrazumeva režim prethodnih dozvola – što znači da se na tržište ne može pustiti proizvod koji nije prošao strogu proceduru za dobijanje dozvole. To u praksi znači da retko koji proizvod dobija dozvolu za promet u EU“, rekao je ministar.

Glamočić je naveo da ni u Rusiji ne postoji zabrana uvoza ni prometa GMO proizvoda i da se GM soja koristi za ishranu u stočarskoj industriji, a osim soje, još 16 tipova GMO modifikacija prisutnih u prehrambenim proizvodima su dozvoljene i registrovane.

On je negirao da usaglašavanje domaćih propisa sa propisima EU podrazumeva da Srbija mora da odobri ganjenje GMO.

„Apsolutno ne znači. Eventualno odobravanje se vrši po principu slučaj po slučaj za svaku namenu posebno, i to ne znači da svaki konkretni GMO morate odobriti, ali ne možemo da imamo opštu zabranu ako želimo da se uskladimo sa EU“, rekao je Glamočić.

Prema evropskom zakonodavstvu, dodao je on, čak i ako je neki GMO odobren u EU, u svakom konkretnom slučaju može se privremeno zabraniti gajenje tog GMO na teritoriji vaše zemlje uz naučno zasnovano obrazloženje.

„U celoj EU su u ovom trenutku registrovane za gajenje samo dve GM sorte, jedna sorta krompira i jedan hibrid kukuruza, dok na primer GM soja koja se nelegalno gaji na našim njivama, i koju naše inspekcije redovno uništavaju, nije uopšte registrovana u EU za komercijalno uzgajanje, a nije naravno ni kod nas. Samo ove godine uništeni su zasadi soje sa preko 20 hektara u Srbiji“, rekao je Glamočić.

Upitan da li je promenio mišljenje, jer se 2006. godine zalagao za moratorijum na GMO, Glamočić je rekao da je od tada prošlo sedam godina, što je za oblast biotehnologije u koju spada i GMO veoma dug period.

„S obzirom na veoma brz i dinamičan napredak savremene nauke i biotehnologije, kao i obilje novih naučnih istraživanja u ovoj oblasti podaci sa kojima danas raspolažem, sa naših njiva, prodavnica, a istovremeno i informacije o uređenju ove materije iz EU koja pre svega vodi računa o zaštiti svojih građana, uveravaju me da moratorijum ne bi bio dobro rešenje, jer je neodrživ“, rekao je Glamočić.

Dodao je da bi potpuni moratorijum na GMO značio i zabranu korišćenja genetski modifikovanih bakterija, koje se koriste u proizvodnji velikog broja lekova za humanu i veterinarsku medicinu i da to niko odgovoran ne može da uradi.

„Najbolje što u ovom trenutku možemo da uradimo je da ovu oblast regulišemo u skladu sa standardima koji važe u EU i našem okruženju“, rekao je ministar.

Povodom primedbi da bi dozvola za gajenje i promet GMO narušila imidž Srbije kao mesta gde se proizvodi zdrava hrana, Glamočić je rekao da Srbija u ovom trenutku nije zemlja bez genetski modifikovanih organizama.

„Mi godinama neprestano uništavamo nelegalne zasade GM soje, a „zahvaljujući“ važećem Zakonu o GMO, po kome ne postoji obaveza obeležavanja, možda na tržištu imamo i proizvode sa GMO sadržajem koji nisu obeleženi“, rekao je Glamočić.

On je dodao da se njegovo Ministarstvo ne zalaže za otvaranje vrata GMO-u, već samo za čvrsto regulisanje tržišta i proizvoda koji se na njemu nalaze.

„Pozitivnu sliku naše zemlje kao proizvođača zdrave hrane ugrožava postojeća nebezbedna regulativa o GMO-u, ali takođe i zakasneli način tretiranja aflatoksina, neadekvatno regulisanje korišćenja pesticida, kao i nepostojanje Nacionalne referentne laboratorije za bezbednost hrane“, rekao je Glamočić.

Izvor: http://www.mpt.gov.rs/