* Računica pokazuje da je u proizvodni materijal potrebno uložiti oko 6.000 evra, ali se ukupni troškovi (šest prskanja, održavanje sadnica, zaštita i zalivanje) penju i do 15.000 evra po hektaru
Da Srbija ima dobre uslove za gajenje leske u to su se mogli da se uvere i predstavnici kompanije Ferero Roše.
Naši stručnjaci, bar kao i proizvođači konditorskih proizvoda, ne spore tu činjenicu ali upozoravaju da na uvećanje površina pod leskom i te kako utiče materijalni položaj poljoprivrednih proizvođača koji nije zavidan. Zato ne čudi što su površine pod leskom male, pa se velike količine lešnika uvoze iz Turske. Ohrabruje podatak da se zbog potreba konditorske industrije i dva velika otkupljivača – Takova i Ferera koji traže kooperante, potražnja za lešnicima povećava a situacija se menja na bolje. U toku je kampanja za mobilisanje novih kooperanata, a najavljuju se i mere podrške za proizvodnju lešnika, kao i modeli za zasnivanje novih površina pod leskom.
– Područje Srbije je pogodno za gajenje ove biljke, a prirodni uslovi su čak kvalitetniji nego u Turskoj. Ugovor sa našom kompanijom podrazumeva da proizvođač nabavi preko nas selektovane sadnice, čija se cena regresira preko Ministarstva poljoprivrede. Mi obezbeđujemo tehničku podršku kroz seminare i predavanja, dok treća stavka ugovora podrazumeva otkup roda, koji se najpre nama nudi i tek ako ima boljih ponuđača može se prodati i nekom drugom – kažu u kompaniji Ferero Roše.
Kako se može čuti na promotivnim skupovima koje predstavnici te kompanije organizuju, otkupna cena lešnika kreće se oko 2,20 evra za kilogram dok su cene u inostranstvu od 3,60 evra do 6,50 evra. Programi podrške Ministarstva poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu za podizanje zasada lešnika namenjeni su poljoprivrednim gazdinstvima, firmama i zadrugama sa najmanje tri hektara zemljišta pogodnog za gajenje leske.
– Na 1,5 hektara zemlje prve klase podigao sam zasad od 650 stabala leske. Posadio sam više sorti, zbog oprašivanja. Prošle godine rod je premašio tri tone, ali u narednim godinama očekujem i sedam tona. Ovo je posao na duge staze, koji zahteva ozbiljan pristup i ulaganje. Redovno radim analizu zemljišta jer bez toga nema uspešne proizvodnje – kaže za Danas Zrenjaninac Petar Lacmanović.
Računica pokazuje da je u proizvodni materijal potrebno uložiti oko 6.000 evra, ali se ukupni troškovi (šest prskanja, održavanje sadnica, zaštita i zalivanje) na kraju penju i do 15.000 evra po hektaru. Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu ističu da se broj proizvođača lešnika povećao u proteklih deset godina. Naglašavaju, međutim, da je neophodno da se uradi reonizacija, koja je preduslov za uspešniju voćarsku proizvodnju.
– Veoma je važno uraditi reonizaciju, odnosno prilagoditi voćnu vrstu i sortu odgovarajućim agroekološkim uslovima. Nemamo tačne podatke o površinama pod leskom i broju stabala, ali je evidentno da se površine povećavaju, i to za oko sto hektara novih zasada godišnje. Naša konditorska industrija otkupi manji deo proizvodnje dok ostalo uvozi, najviše iz Turske, našta se potroši se oko devet miliona dolara – komentariše za Danas Zoran Keserović, direktor Departmana za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Prema oceni Miladina Ševarlića, profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, osnovni problem naših proizvođača što se ne udružuju.
– Sadnice leske nisu jeftine, niti je jeftino podići zasad, bilo da se odaberu stablašice, koje su jednostavnije za održavanje ali su skuplje, ili žbunaste vrste koje su teže za održavanje. Dalje, lešnik ne rađa odmah, a naši proizvođači slabo koriste plodored za jednogodišnju proizvodnju, recimo jagoda, koja bi dala prihode u prvim godinama dok leska ne počne da daje plodove. Da ne spominjem budžetsku eutanaziju poljoprivrede i smanjenje subvencija, koje je počelo 2014. godine, što nijedna poljoprivreda na svetu ne može da izdrži – ističe Ševarlić.
Pogrešna strategija
– Zbog neobavljene reonizacije sada se suočavamo sa situacijom da se najkvalitetnija zemlja, černozem u ravnici, umesto za dve žetve, koristi za gajenje lešnika – što je totalni promašaj. Mislim da država ne treba da subvencioniše gajenje lešnika na černozemu prve, druge i treće klase. Lešnik treba gajiti u brdsko-planinskim predelima, u centralnoj Srbiji, gde su posedi mali. Lešnik je „vikendaška“ kultura, jer ne zahteva stalno prisustvo proizvođača – komentariše za Danas Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.
Pod leskom 1.200 hektara
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede u Srbiji je registrovano oko 1.200 hektara pod leskom, dok godišnji prinos lešnika premašuje 5.000 tona. Sa brdovitih predela Šumadije proizvodnja lešnika se preselila u Vojvodinu, gde prednjače pojedinačni privatni zasadi. Najveće registrovane površine pod leskom su u Šidu, Pećincima, Kuli, Šapcu i Vršcu a reč je o posedima većim od 100 hektara.