Tomić: „U dokumentu samo 20% strategije“; Živkov: „Nacrt ne daje odgovore na ključna i strateška pitanja: hoćemo li da prodajemo državno zemljište ili ne, da li ćemo da dozvolimo promet GMO ili ne, da li ćemo finansirati privatnu ili javnu savetodavnu službu, da li ćemo subvencionisati kredite za poljoprivredu“; Lovre: „Autori Strategije koriste netačne podatke i zato su projekcije i vizija razvoja poljoprivrede potpuno nelogični i besmisleni.“
Nacrt Strategije razvoja poljoprivrede je dočekao svetlost dana, a potom su usledile javne rasprave. Taj proces je de facto zaustavljen bar dok se ne završe izbori pošto su najznačajniji akteri – u kampanji. U međuvremenu, nakon nekoliko javnih rasprava i čitanja dokumenta stigli su i prvi „zvečeći“ komentari. U članku objavljenom u Politici sagovornici su kritički dočekali dokument. Prenosimo tekst u celini. U njemu ćete pročitati promišljanja Danila Tomića, Gorana Živkova i Koviljka Lovrea.
Srbija je na pragu da dobije još jednu Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja do 2024. godine čiji je cilj, kao uostalom i svakog sličnog dokumenta, da ukaže na ono što želimo s agrarom u narednoj deceniji. Razlog za izradu novog dokumenta su promene i izazovi koje nam predstoje, pogotovo na putu približavanja EU. Javna rasprava o nacrtu strategije je u toku, a u njenoj izradi je učestvovalo čak 240 ljudi, od onih iz nauke do neposrednih proizvođača.
U poslednjoj deceniji strategija za razvoj agrara, odnosno pokušaja da se uradi nov dokument, nije nam nedostajalo. Svaki ministar poljoprivrede je radio na tome. Jedinu strategiju koju je vlada i formalno usvojila 2005. godine napisana je za mandata Ivane Dulić-Marković. Sledeću je počeo da „piše” Slobodan Milosavljević, zatim i Saša Dragin, a prošle godine, za mandata Gorana Kneževića, na novoj strategiji, ali bez uspeha, radio je Zaharije Trnavčević u svojstvu predsednika Nacionalnog saveta za poljoprivredu. „Štafetu” je preuzeo aktuelni ministar Dragan Glamočić što znači da se za deset godina strategija pisala, brisala, praktično pet puta.
Kakva je praktična vrednost tog dokumenta najbolje znaju oni koji žive od poljoprivrede, ali je činjenica da izrada strategije košta, čak i kada vlada na nju nije stavila završni paraf. U Ministarstvu poljoprivrede pokušali smo da saznamo sa koliko novca i iz kojih izvora je stvaran aktuelni predlog, ali nas ni posle nedelju dana nisu udostojili odgovora. U javnosti su spominjani milioni evra, ali zvaničnog, preciznog i pouzdanog podatka nema. Kao da građani ove zemlje ne treba da znaju koliko ih košta novi „zeleni plan”.
Pošto javna rasprava i služi da se dođe do što boljih predloga, na račun nove strategije razvoja agrara stižu i prve kritike. Danilo Tomić, predsednik Upravnog odbora Društva agrarnih ekonomista kaže da pomenutom predlogu nedostaje osnovno, a to je putokaz kuda strategija vodi agrar. Ovaj papir nije, po njemu, vodič za akciju i uputstvo za delovanje institucija.
– Nacrt strategije je 70 odsto monografija i statistika, deset odsto izveštaj kako se na njemu radilo, a na samu strategiju „otpada” 20 odsto materijala. Nedostaje konstatacija kakvo je stanje u agraru i koji su problemi. To što je na njenoj izradi učestvovalo 240 ljudi nije za hvalu, jer gde je mnogo babica deca su kilava. Strategiju treba da piše pet, šest stručnjaka – kaže Tomić.
Po njemu, nacrt je pobrkao ciljeve i prioritete, a nedostaju mu i mere za realizaciju ciljeva. Nedostaje i koji nivoi vlasti – republički, pokrajinski, lokalni, će sprovoditi određene mere.
Za razliku od Tomića, Goran Živkov, bivši ministar poljoprivrede, smatra da je pohvalno što su svi koji nešto znače u poljoprivredi bili pozvani na neku od višednevnih radionica gde su predlagali rešenja.
– Strategija ne treba da bude savršena, nego da ukaže na ono što pisac strategije namerava da radi, ali i pored toga njen nacrt ne daje odgovore na ključna i strateška pitanja: hoćemo li da prodajemo državno zemljište ili ne, da li ćemo da dozvolimo promet GMO ili ne, da li ćemo finansirati privatnu ili javnu savetodavnu službu, da li ćemo subvencionisati kredite za poljoprivredu. Strategija ne nudi nijedan jedini odgovor, nego tri četvrtine statistike i stotine nekih prioriteta. Od 100 najvažnijih pitanja za poljoprivredu Srbije možda može da se pronađe tek nekoliko odgovora – smatra Živkov.
Koviljko Lovre, sa subotičkog Ekonomskog fakulteta, kaže da nema sumnje da je prvi strateški cilj, rast proizvodnje i stabilnosti dohotka proizvođača, adekvatno odabran. Međutim, iz daljeg teksta nacrta proizlazi da je to samo deklarativni cilj. Sklop mera i instrumenata koji se predlaže ne obezbeđuje rast proizvodnje. Šta više, predloženi arsenal mera agrarne politike je „siromašniji” nego što je bio u prošlosti, te će i proizvodni i tržišni poremećaji biti izrazitiji u budućnosti. On smatra da je mehanizam direktnih plaćanja koji je u funkciji i koji se mora zadržati zbog politike EU, potpuno neefikasan kao dohodovna podrška ako nije kombinovan sa politikom i instrumentima cena poljoprivrednih proizvoda.
– Autori Strategije koriste netačne podatke i zato su projekcije i vizija razvoja poljoprivrede potpuno nelogični i besmisleni. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije projektuju još nijedna država nije uspela da ostvari. Štaviše, bilo bi porazno za našu privredu da se ostvare. Autori projektuju da udeo poljoprivrede u BDP privrede treba da se poveća do kraja perioda na 15 do 20 odsto. U varijanti da udeo poljoprivrede poraste na 15 odsto znači da poljoprivreda do 2023. treba da se razvija po stopi od 6,1 odsto prosečno godišnje, a nepoljoprivredni deo privrede da u istom periodu opada po prosečnoj godišnjoj stopi od minus 0,76 odsto. U varijanti da bi poljoprivreda ostvarila rast udela u BDP od 20 odsto trebalo bi da se razvija po stopi od 9,19 odsto prosečno godišnje, uz istovremeni pad nepoljoprivrednog sektora od minus 1,36 odsto prosečno godišnje. Kakve su implikacije i besmisao ovako projektovanih veličina ne treba ni naglašavati, smatra Lovre.
Autor: Đorđe Simović