Branislav Gulan: Brinu male površine koje su zasejane u 2016. godine, koje se procenjuju na oko 450.000 hektara.

Nakon berićetne žetve u 2016. godini u kojoj je Srbija sa 595.000 hektara dobila rod pšenice od 2.885.000 tona, a početne zalihe su bile 218.000 tona, početak potrošnje žita posle žetve dočekali smo sa 3.103.000 tona pšenice. Od toga je za domaću potrošnju potrebno 1.200.000 tona, za zalihe 200.000 tona i za semensku proizvodnju 150.000 tona, a ostalo je bilo namenjeno izvozu.

Nakon žetve, do početka ove godine iz Srbije je izvezeno je 657.940 tona pšenice, kaže Branislav Gulan, član Akademijskog odbora za selo SANU. Najviše je izvezeno u

Rumuniju 343.576 tona, zatim na Kosovo blizu 95.000 tona, a veliki kupci su i Bosna i Hercegovina (108.862 tone), Albanija (43.009 tona), Crna Gora (28.162 tone), Makedonija (21.782 tone), Italija sa 14.468 tona, Hrvatska 1.555 tona, Slovenija 10 tona i u druge države sa 1.579 tona. U drugoj polovini 2016. godine izvoz je bio nešto slabiji zbog visoke izvozne cene pšenice proizvedene u Srbiji. Međutim, setva koja je obavljena u 2016. godini ne daje optimizam da se u ovoj godini može očekivati dobra žetva. Jer, posejano je tek oko 450.000 hektara, što je najmanje u poslednjiih pola veka! Biće dobro, ako se obezbedi dovoljno žita za domaću potrošnju, zalihe i semenarstvo, a to je oko od 1,55 miliona tona zrna. I pored tradicionalnog očekivanja, za izvoz će biti teško obezbediti značajnije količine!

Proše godine Srbija je izvezla i značajne količine brašna, dodaje Zdravko Šajatović, direktor ,,Žitounije’’ u Novom Sadu. Iako konačnih podataka nema, prema poslednjim podacima, u drugoj polovini godine izvezeno je 138.646 tona. Izvoz brašna je bio izvanredan u prvoj polovini 2016. godine, kada je u svet otpremano prosečno po 23.000 tona mesečno, što je znatno više nego godinu dana ranije, kada je to bilo 17.000 tona mesečno. Izvoznici brašna iz Srbije su veoma aktivni te pokušavaju da osvoje i nova tržišta gde se kao povremeni kupci javljaju, Grčka, Mađarska,. Bugarska, Rumunija, Italija, Libija, Švajcarska, Nemačka i druge zemlje.

Setva za brigu

Iako pravih i zvaničnih podataka o setvi nema, okvirne procene su da je zasejano oko 450.000 hektara. Veruje se da će se i sa takvih površina obezbediti dovoljne količine hlebnog zrna!? Istaknuti selekcionar dr Srbislav Denčić, iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kaže, da je dobar deo setve obavljen van optimalnih rokova (to je posle 25. oktobra), što takođe ne obećava visoke i kvalitetne prinose. Pored toga, na značajnom delu površina posejano je i seme sa tavana. Dakle, biće znatno manji rod nego li u žetvi 2016. godine. Jer, prinose će smanjiti i to što su u Vojvodini zasejane strane sorte, neotporne na zimske uslove, kakve imamo u ovoj godini. Uz to, prete i glodari da u ovakvim vremenskim uslovima unište deo roda. Domaće, otpornije sorte na ovakve uslove posejane su u užoj Srbiji. I pored slabe setve, verujem da će i u ovoj godini rod biti dovoljan za domaće potrebe, koje zajedno sa zalihama iznose oko 1,55 miliona tona zrna!

Svetsko tržište pšenice

Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, u svetu je u 2016. godini proizvedeno 751,26 miliona tona pšenice, što je za 6,54 milioan toan bilo više nego prethodne godi. Svetska proizvodnja pšenice, već četvrtu ekonomsku godinu ostvaruje rekordan nivo. Povećanje proizvodnje bilo je u Rusiji, SAD, Argentini i Indiji, dok je smanjenje proizvodnje bilo u EU, Maroku, Turskoj i Kini. Procene su da je za potrošnju stanovništva na zemljinoj kugli potrebno 739,77 miliona tona. Direktna posledica kretanja u svetskoj proizvodnji i potrošnji je visok nivo zaliha pšenice koji na početku 2017. godine iznosi 252,14 miliona tona. Ovaj nivo svetskih zaliha pšenice pokriva prosečnu potrošnju pšenice za oko četiri meseca.

Prema raspoloživim podacima (izvor podataka “Žita Srbije“ i Uprava carina) od jula do kraja 2016. godine do kraja godine (kako se i računa ekonomska godina u ovoj grani) izvezeno je:

PŠENICA izvoz roda 2016. godine (jul-decembar 2016. g.) ………………..657.940 tona

JUL ……………………………………………………………180.087 tone
AVGUST………………………………………………………….193.760 tona
SEPTEMBAR……………………………………………………….147.574 tona
OKTOBAR…………………………………………………………56.012 tona
NOVEMBAR………………………………………………………..43.684 tone
DECEMBAR………………………………………………………..36.823 tone

Izvoz pšenice roda 2016. po državama /tona/

Izvoz brašna od pšenice roda 2016.godine:

BRAŠNO od pšen.roda 2016. godine – izvoz (jul-decembar 2016. )…………..138.646 tona

JUL ………………………………………………………………18.429 tona
AVGUST…………………………………………………………….23.885 tona
SEPTEMBAR………………………………………………………….22.419 tona
OKTOBAR……………………………………………………………23.250 tona
NOVEMBAR…………………………………………………………..27.366 tona
DECEMBAR…………………………………………………………..23.297 tona

Izvoz brašna od pšenice – 2016. godine, po državama /tona/

*trenutno raspolažemo samo podatkom o ukupnom izvozu brašna u decembru 2016.godine, Analitičke podatke o izvozu po državama još uvek nismo dobili. Iste ćemo dostaviti naknadno.

BILANSNA PROCENA UKUPNE PROIZVODNJE I RASPOLOŽIVIH KOLIČINA PŠENICE U EKONOMSKOJ 2016/17 GODINI U SRBIJI

Procenjene početne-prelazne zalihe ……………………….. 218.000 tona
(korišćen poslednji zvaničan podatak Ministarstva poljoprivrede)

Proizvodnja pšenice roda 2016.g…………………………..2.885.000 tona
UKUPNO (1+2) raspoloživo……………………………….. 3.103.000 tona

PROCENA POTROŠNJE PŠENICE U 2016/17 GODINI

Seme………………………………………………………………..150.000 tona
Potrošnja mlinova ……………………………………………………1.200.000 tona
Stočna hrana…………………………………………………………200.000 tona

Autor: Branislav Gulan