Izvor: Novosti

„Zelena zona sever“, u gradu na Veternici, predstavlja najozbiljniji srpski poduhvat u oblasti prerade hrane. Na mestu sureta ponude i potražnje neće biti mesta za nakupce. Gradnju jedinstvene agroberze u Srbiji, pored vlade koja je lokalnoj samoupravi ustupila stotinu hekatara zemljišta, finansiraju i Evropska unija, Švajcarska i SAD, te srpska i strana preduzeća zaisteresovana da u gradu na Veternici otvore prerađivačke pogone. Po nemačkom modelu, biće to punkt na kojem će se prikupljati, pakovati i prodavati svi poljoprivredni proizvodi, a ne mesto za nakupce i mešetare. Na toj Agro berzi, tržni viškovi iz leskovačke kotline – u kojoj se samo povrće uzgaja na deset i po hiljada hektara, a još toliko je pod voćem – prerađivaće se „na licu mesta“…

Dragana Stošić, pomoćnik gradonačelnika za infrastrukturu, kaže da će se „zelena zona“ prostirati sa obe strane magistralnog puta Niš-Leskovac, u severnom delu grada, te da će se graničiti sa međunarodnom prugom. Opremanje u prvoj fazi, na 40 hektara, već je počelo izgradnjom trafo-stanice u koju je EPS uložio 50 miliona dinara. Grad ima obavezu da napravi kružni tok na početku Zone, a zatim i da dovede struju, vodu i kanalizaciju. Prvi prerađivači useliće se početkom 2012. godine.

– Još smo u fazi primarnog uređenja, dok sekundarno opremanje podrazumeva uređenje parcela od tri do deset hektara, na kojima će zainteresovani investotori da grade pogone, magacine ili hladnjače. Besplatno će dobiti prostor, uz obavezu da plate komunalno opremanje – kaže Stošičeva i naglašava da su se već javili prerađivači voća i povrća iz Nemačke i Italije, a jedan preduzetnik iz Arilja namerava da kompletan posao preseli u Leskovac.

Pored EPS, izgradnju Zone finansira i EU – sa 485.000 evra iz programa „Progres“ – ali i vlada Srbije učastvuje sa 50 miliona dinara, sredstvima iz Programa pomoći građevinskoj operativi.
– Svi donatori slažu se da je ovo jedna od najpersepktivnijih zona rada u Srbiji – ističe gradonačelnik Slobodan Kocić, koji je osmislio i dve godine unazad promovisao ovu ideju. – Kada je sagradimo, predaćemo je porizvođačima da oni sami uređuju odnose i način na koji će rukovoditi. Nema mešanja politike ili lokalne samouprave u nešto što će biti berza ponude i potražnje hrane, zato što smo odlučni da sve prepustimo tržištu i njegovim akterima.

Božidar Savić iz sela Navalina, jedan od najvećih proizvođača rane paprike, oduševljen je ovom idejom jer, kaže, jedino tako može da računa na siguran plasman.

– U nekoliko navrata, paradajz i papriku morao sam da poklonim Narodnoj kuhinji, jer ne znam gde da je prodam. Nije mi žao što sam nahranio narod, ali kako onda da obezbedim sredstva za narednu sezonu – objašnjava Božidar, dok Bojan Stanković iz Stajkovca, koji paradajz uzgaja u najsavremenijim plastenicima u koje je uložio 200.000 evra, veli kako već mesec dana robu prodaje od tri do pet dinara po kilogramu, a prošle godine je cena bila i deset puta veća.

Planovi

Jedna kompanija u Zoni želi da otvori pogon za proizvodnju voćnih torti, druga planira izgradnju hladnjače, dok izvesna zadruga namerava da organizuje magacinski prostor u kojem bi sortirala povrće za rusko tržiše…

“Kvarna“ taktika

Svojevrsnom berzom voća i povrća smatra se i Kvantaška pijaca na Starom grdeličkom putu, ali tamo glavnu reč vode nakupci iz čitave Srbije. Oni cene diktiraju na veoma jednostavan način: dogovore se da, na primer, dva dana ništa ne otkupljuju, pa seljaci – nemajući gde da uskladište proizvedeno – nemaju drugi izbor nego da robu daju budzašto.