Nivo hranljivih materija u zemljištu širom Srbije opao je do granice optimalnog. Ukoliko se o tome ne povede više računa, to bi značilo da bi naše njive uskoro mogle postati neplodne.
Humusa je sve manje, pogotovo u Vojvodini, a uzrok tome je opadanje stočnog fonda, posledično – nedostatak stajnjaka i uz to smanjeno korišćenje mineralnog đubriva, kaže za portal Agromedia agroekonomista Milan Prostran.
Opao stočni fond
Od devedesetih godina drastično je opao naš stočni fond, kaže Prostran. „Od dva miliona goveda, spali smo na svega 900.000. Srbija je nekada imala i veliki broj svinja. To sve je doprinosilo plodnosti zemljišta preko organskog đubriva. Takođe, nekada smo trošili oko milion i po tona mineralnog đubriva, i to onog veoma kvalitetnog, kompleksnog. Sredinom devedesetih, korišćenje đubriva smo sveli na 250.000 tona, što je skoro šest puta manje.“ Danas, kaže naš sagovornik, koristimo još manje đubriva, a uz to ono je i nekvalitetnije.
Mnogobrojni su razlozi zbog kojih dolazi do velikog narušavanja plodnosti poljoprivrednog zemljišta, pre svega humusnog, organskog dela, koji je najkvalitetniji.
Od nekadašnjih dva miliona goveda, spali smo na svega 900.000.
Problem i korov i loša obrada zemljišta
Zakorovljenost zemljišta uništava njegovu plodnost i ima ga u Vojvodini, ali južnoj i centralnoj Srbiji, naročito tamo gde su devastirana područja i gde je nestalo i sela i poljoprivrednog stanovništva. Takođe, zemljište se i loše obrađuje, kaže ovaj agroekonomista. „Zbog štednje u gorivu, imamo redukovanu obradu zemljišta, sa tanjiračama, umesto da zemljište oremo duboko i da negujemo tu brazdu.“
Navodnjavanje – loš izbor
Značajan deo poljoprivrednog prostora polako se pretvara u neplodno zemljište, upozorava Prostran. „Ukoliko mi i dalje insistiramo na navodnjavanju, što je svakako jedna od važnih agrotehničkih mera, ali ako to navodnjavanje koristimo bez stajskog đubriva, mi ćemo praktično najplodniji deo zemljišta sve više spuštati u dublje slojeve. Na taj način zemljište će osiromašiti i postati jalovo.“
Organske materije pre početka intenzivne poljoprivrede u vojvođanskim njivama u drugoj polovini prošlog veka bilo je više od 5%, a samo u poslednjih 20 godina smanjene su na ispod 3%. Vojvodina, kao najveća žitnica Srbije, u najvećem je problemu. Oko 75% površine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koja je nekad imala sadržaj organske materije više od 5%, a danas, sa ovolikim sadržajem humusa, ima svega na 1% površina.
Zbog štednje u gorivu, imamo redukovanu obradu zemljišta, sa tanjiračama, umesto da zemljište oremo duboko i da negujemo tu brazdu.
Povratak struci
Gde je rešenje? Vratimo se poljoprivrednoj struci, zemljište mora da se neguje, unapređujmo stočarsku proizvodnju. Nega i čuvanje poljoprivrednog zemljišta je od izuzetnog značaja za generacije koje dolaze, smatra Prostran. „Mnogi poljoprivrednici su zaboravili kako se radi nega stajnjaka. Zato, vratimo se korenima. Srbija i dalje ima bogom danu zemlju, nalazi se na idealnoj geografskoj širini i dužini. Nekada se tačno znalo kako se zemlja čuva i obrađuje. Mi koristimo svega negde oko 3.450.000, a ukupno imamo više od 4.000.000 hektara obradive površine.“
Holandija i Danska, koje nisu više tako plodne, moraju da veliki deo svog poljoprivrednog zemljišta rekultivišu, a to znači da rasejavaju razne vrste trava, na njima se ništa drugo ne proizvodi, jer tako zemljištu vraćaju plodnost.
Veliki deo zemljišta ratari u Srbiji uništavaju i paljenjem žetvenih ostataka – samo zaoravanjem njiva bi zadržala značajne prirodne minerale. S obzirom na to da je obnavljanje stočnog fonda dugotrajan proces, negovanje zaliha stajskog đubriva je najbrži i najjeftiniji način za održavanje strukture zemljišta. Ima i alternativnih materijala, kao što je zeleni otpad iz gradova koji, umesto na njivama, uglavnom završava na smetlištu.
Sagovornik: Milan Prostran, agroekonomista
Autorka: Ana Đukić