Iskustva iz zemalja EU ukazuju na činjenicu da najveći broj malih mlekara neće opstati u narednom periodu, jer neće imati ekonomskih mogućnosti da uskladi svoje poslovanje prema zahtevima i standardima EU
U Srbiji se godišnje proizvede oko 1,5 milijardi litara mleka. Od toga, čak 98 odsto zauzima proizvodnja kravljeg mleka, 0,8 osto ovčijeg, dok je oko 1,6 odsto proizvodnja kozjeg mleka. Vrednost proizvodnje na nivou gazdinstava iznosi oko 300 miliona evra, što čni oko 7,6 odsto ukupnog poljoprivrednog bruto proizvoda. Mlekarska industrija zauzima lidersko mesto u prehrambenoj industriji Srbije. Procena je da sadašnje mlekare rade sa polovinom iskorišćenosti, tako da preradni kapaciteti nisu prepreka povećanju proizvodnje. Stočarstvo Srbije već više decenija ima tendenciju pada od dva do tri odsto godišnje. Bez njega nema ni razvijene poljoprivrede. Stanje u ovoj delatnosti odrazilo se i na potrošnju mleka, po kojoj se nalazimo na pretposlednjem mestu u Evropi. Ovo je između ostalog konstatovano na zajedničkom sastanku Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na temu ,,Kako ojačati položaj domaćih proizvođača i prerađivača mleka’’.
Prema rezultatima popisa poljoprivrede, u Srbiji ima 628.555 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava. Ukupna površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta je 3.355.859 hektara, a ukupan broj goveda je 920.762. Prema poslednjim podacima Uprave za trezor Ministarstva finansija, registrovano je 330.000 poljoprivrednih gazdinstava.
,,Međutim, danas se mlekarska industrija suočava sa brojnim promenama i izazovima. Jedan od najvažnijih je rast potreba za mlečnim proizvodima. U poređenju sa razvijenim mlekarskim zemljama, Srbija ima lošu strukturu otkupa i neekonomičnu proizvodnju. Nju karakteriše i sve uočljivija nelojalna konkurencija. Beleži se i smanjenje broja muznih krava i mlečnih farmi. Ukupna količina proizvedenog mleka u vremenu od 2001. do 2009. godine smanjila se za skoro 100 miliona litara godišnje. Sa prosečnom mlečnošću od 2.979 litara po kravi Srbija se nalazi ispred drugih država, kandidata za članstvo u EU. Ali, u poređenju sa članciama EU, to je znatno manje. Veliki broj proizvođača ne ispunjava najviše zahteve koji su u skladu sa EU standardima“, naglasila je samostalni savetnik u Udruženju za poljoprivredui prehrambenu industriju PKS Jasna Stevanović.
Proizvođači i prerađivači mleka od 1. januara biće suočeni sa novim normama koje se primenjuju u EU, pre svega, u pogledu bezbednosti, što će biti teško primenjivo u kratkom roku. Iskustva iz zemalja EU ukazuju na činjenicu da najveći broj malih mlekara neće opstati u narednom periodu, jer neće imati ekonomskih mogućnosti da uskladi svoje poslovanje prema zahtevima i standardima EU.
Savetnica generalnog direkora ,,Imleka’’ Dragica Bolić je rekla da će od Nove godine biti suočeni i sa inostranom konkurencijom na domaćem tržištu, jer se ukida carina na uvoz mleka. Ona smatra da treba uspostaviti sistem subvencija po kvalitetu, ukoliko želimo da povećamo naše učešće na inostranim tržištima. Takođe, kako je navela, treba pronaći i prostor za subvencionisanje kamata za investiranje u sirovine za proizvodnju mleka i obezbediti povoljne dugoročne kredite do 10 godina. Po njenim rečima potrebno je što pre pokrenuti Nacionalnu laboratoriju za ispitivanje kvaliteta mleka. Prema mišljenju Dragice Bolić, neprihvatljiv je i predloženi pravilnik da se ne otkupljuje mleko koje ima više od 400.000 somatskih ćelija, jer će u tom slučaju mlekare morati da uvoze mleko, nego da treba oročiti do kog datuma, treba da bude postignut kvalitet na nivou EU. Ona je podsetila i na veliki problem sa aflatoksinom, u čije je rešavanje ,,Imlek’’ uložio mnogo sredstava, navodeći da različite laboratorije daju raličite podatke o količini aflatoskina.
Predsednik Upravnog odbora Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski je navela da ispitivanja instituta pokazuju da je aflatoksin još uvek veliki problem u Vojvodini i zapitala se kako to da nije i u ostalom delu Srbije. Ona smatra da je primarnim proizvođačima mleka neophodno dodatno obrazovanje, kako bi mogli da dostignu odgovarajuće norme.
Predstavnik Ministarstva poljoprivrede Nenad Terzić je rekao da su u pripremi dva nova pravilnika o veštačkom osemenjavanju i obeležavanju životinja, koji će omogućiti stočaru da sam obavlja te poslove. Dodao je da se priprema i izmena Zakona o podsticajima, koji treba da omoguće da se uvaže specifične potrebe stočarstva, podsetivši da je prošle godine dato 3,6 milijardi dinara za mleko. Po njegovim rečima, do kraja godine će proraditi i dve nacionalne laboratorije za ispitavanje kvaliteta mleka, u Novom Sadu i Batajnici.
Savetnik ministra poljoprivrede Ljubiša Jovanović, moderator skupa, je istakao da bez novog investicionog ciklusa u tom sektoru, ništa nećemo uraditi i da je vrlo alarmantan podatak o padu broja mlečnih krava u Srbiji, pa će u buduće mere i zakonska aktivnost biti usmerena u pravcu povećanja te proizvodnje, kako bi se od nje moglo živeti. On je dodao da će se posledice pogrešne agrarne politike osećati još dugo.
Zaključeno je da se u buduće neće doneti nijedan propis bez učešća u njegovoj pripremi proizvođača, koji treba da ga sprovode u praksi. Rečeno je da se u narednoj godini ne očekuje povećanje Agrarnog budžeta, ali je istaknuto da je potrebno udruživanje proizvođača na svim nivoima, jer samo tako mogu postati snažni u pregovorima za ostvarenje sopstvenih ciljeva. Na predlog sekretara Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju i vodoprivredru PKS, Nenada Budimovića, zaključeno je da PKS predloži i izmenu pravilnika o kvalitetu mleka, angažuje se na edukaciji proizvođača i formira radnu grupu koja će se baviti izradom strategije finansiranja agrara, a samim tim i proizvodnje i prerade mleka. Jer, kako je rečeno, finansiranje poljoprivrede ostalo je nerešeno od 24. januara 1994. godine, kada je ukinuta primarna emisija. Sve to treba da doprinese oporaaku ove značajne privredne grane.
Izvor: PKS