Prošle godine organska hrana se proizvodila na 6.000 hektara. Samo do septembra ove godine te površine povećane su za više od 70 odsto. Novi zakon o organskoj proizvodnji, koji čeka usvajanje, propisivaće mere za razvoj domaćeg tržišta, podsticaj veće proizvodnje i izvoza, i obuku savetodavaca.
Na evropskim rafovima srpski proizvodi zauzimaju svega jedan odsto. Umerena klima, nezagađeno zemljište i voda, sitniji posedi idealni su uslovi da proizvodimo i strancima plasiramo zdravu i skupu hranu.
Pripremila Ivana Miljković
Zdrava ishrana njihove porodice motivisala je Zoranu i Miodraga Gajića da se pre tri godine posvete organskoj proizvodnji. Danas na šest hektara uzgajaju 50 vrsta povrća. Uz pomoć 10 radnika, i u saradanji sa 12 organskih farmi, hrane oko 500 porodica.
„U samom početku su dosta velika ulaganja, ali je zarada odlična i potražnja je jako velika. Radimo na tome da se udružimo sa drugim farmama“, kaže Zorana.
Onima koji bi sada da počnu da se bave organskom proizvodnjom donekle je lakše.
Dostupno im je više organskog semena, prošireno je tržište, više je prodajnih mesta, specijalizovanih prodavnica. Otvoreno je sedam sertifikacionih kuća i 34 savetodavne službe.
Nada Mišković iz Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju „Serbia organica“ kaže da Srbija u proseku ima 770.000 malih domaćinstava sa u proseku 3,4 hektara i dve krave.
„To nije idealno za konvencionalnu i za konkurenciju na neki način, pa ne možemo da proizvedemo tako jeftinu hranu, ali smo zato idealni za proizvodnju organske hrane“, ističe Miškovićeva.
Ono što je najvažnije, za sledeću godinu obezbeđeno je 400 miliona dinara iz budžeta za podsticaj organske proizvodnje. To je 10 puta više u nego 2011. godine.
Dodatni podsticaji
Jelena Milić iz Ministarstvao poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede napominje da proizvođači uključeni u organsku proizvodnju mogu da ostvare podsticaje.
„Kao proizvođači organske hrane dobijate dodatne podsticaje“, kaže Milićeva.
Da bi se mnogi ohrabrili da nastave ili da počnu da organski gaje hranu, potrebna je, kažu upućeni, planska proizvodnja.
„Za početak bi nam trebali što bi rekli fer trgovci, znači koji će glavnicu ostaviti proizvođaču i na fer način sa fer procentom izlaziti i tražiti kupca u inostranstvu“, objašnjava Miškovićeva.
Dok se kod nas nešto više od 320 domaćinstava opredelilo za takav uzgoj, u Sloveniji ih je sedam puta više. A kakva je budućnost ovog posla, govori i podatak da se svake godine u svetu za deset odsto povećava tražnja za organskim proizvodima.
Izvor: RTS