Da je organska proizvodnja budućnost u koju vredi ulagati u Srbiji nisu shvatili samo pojedini proizvođači organskih proizvoda i hrane koji su od toga uspeli da pokrenu uspešan biznis, već i i pojedine bankarske institucije. NLB Banka Beograd je ove godine, po peti put, dodelila novčane nagrade organskim proizvođačima koje će ih svakako stimulisati da nastave da uspešno razvijaju sopstveni biznis. Na petom Konkursu za proizvodnju zdravih ideja, NLB Banka je dodelila 1.500.000 dinara koje su otišle u ruke troje poljoprivrednih proizvođača.
„Organska proizvodnja je na raskršću između konvencionalne proizvodnje i neke društvene odgovornosti za održiv razvoj srpske ekonomije, tako da smo na tom raskršću i mi prepoznali organsku proizvodnju kao jedan od najvažnijih signala srpske ekonomije da želi održiv razvoj i neki odgovorni razvoj srpske ekonomije u celini“, kaže predsednik IO NLB Banke Beograd, Branko Greganović.
Dobitnici će nagrade pametno iskoristiti. Dobitnik prve nagrade od milion dinara, Zoran Ristanović iz Čačka, novac će iskoristiti za izgradnju eko kuće u kojoj će se nalaziti staklenik, ali i mesto za preradu proizvoda. Dobitnik druge nagrade koja iznosi 300 hiljada dinara, Sergej Ivanov iz Dimitrovgrada, kupiće „short freezer“ za čuvanje magarećeg mleka, a Josip Mamuzić iz Ljutova koji je dobio 200.000 dinara kupiće mašinu za suzbijanje korova.
„Od voća jabuke, šljive, kajsije, od povrća, da sada ne nabrajam, nekih 15 vrsta povrća i od istih pravimo prerade koje nisu sertifikovane, ali su proizvodi od organskih proizvoda“, kaže Ristanović.
„Odlučili smo se za autohtone rase zato što smatramo da ih je neophpdno sačuvati, zato što su deo naše istorije i tradicije, imamo obavezu da kao društvo brinemo o tim resursima, a imaju i neke komparativne prednosti. Obzirom da je Dimitrovgrad planinska opština, na tom području se ne mogu uzgajati te tzv. plemenite rase, već ono što se vekovima uzgajalo“, dodaje Ivanov.
Ivanov je jedini stočar među nagrađenima, a on i supruga uzgajaju karakačansku ovcu, balkansku kozu i balkanskog magarca, ukupno oko 230 grla.
U razgovoru sa dobitnicima nagrada shvatili smo da je svako od njih imao različitu motivaciju da se upusti u avanturu organske proizvodnje.
„Obzirom da smo i ja i supruga studirali veterinu, to nam je i profesionalno opredeljenje i opredeljenje od detinjstva“, objašnjava on,
„Ja sam imao pre 2003. zdravstvenih problema, čuo sam za ovaj vid proizvodnje, čuo za udruženje Terras, pohađao skolu i počeo da proizvodim, tako sam se učio, kao što se još uvek učim jer se nikada ne može sve znati. Nakon uključenja u taj vid proizvodnje, te zdravstvene tegobe su nestale“, rekao je Mamuzić.
„Svest o koristi od organskih proizvoda, kada je u pitanju zdravlje, ali i kada su u pitanju neke druge stvari se širi. Imamo ogromnu potražnju, sve prodamo po duplo većoj ceni“, veli Ristanović.
Organska proizvodnja je budućnost u koju vredi ulagati, kako smo čuli. Ipak, prema tvrdnjama naših sagovornika, država ne ulaže dovoljno u razvoj organske proizvodnje.
„Ja mogu reći za Austriju, pošto sam prošle godine bila, oni jesu EU, pa i oni kao država, ali i EU stimulišu. Naši proizvođači trenutno imaju 2.800 dinara po hektaru, voćari, a voćarksa proizvodnja u Austriji ima 900 evra po hektaru. Sami proizvođači su to čuli od voćara kod kog su bili i nisu mogli da veruju, potpuno jedna neravnopravnost“, naglasila je Snežana Oljača.
Takođe bi više trebalo ulagati u edukaciju stanovništva.
„Treba edukacija pre svega i informisanost, naši proizvođači nisu dovoljno edukovani, to jeste malo komplikovanija proizvodnja, zahteva malo više rada i više znanja, ali treba i hrabrosti“, smatra Oljača.
„Mislim da je neophodna edukacija celokupnoh stanovništva za ovaj tip proizvodnje jer od 2003. godine, otkad se bavim organskom proizivodnjom, mislim da, kako raste procenat edukovanih potrošača, tako raste i potražnja za ovom vrstom proizvoda“, napominje Mamuzić.
Da se stvari ipak kreću unapred govore i podaci da se organska proizvodnja u ovoj godini uvećala čak za 68 odsto u odnosu na 2015. Ipak, ukupno oko 0,5 odsto obradivih površina u Srbiji je pod ovom vrstom proizvodnje, dok ih je u Sloveniji čak oko odsto.
Autor: Radoslavka Žigić