Izvor: PKS

Tenderi koje raspisuju domaće kompanije koncipirani su kao prodaja otpada i prikazuju se kao prihodi u poslovanju, a ne posmatraju se kao trošak, ukazao je savetnik u Upravi za javne nabavke Đorđe Belenzada. Na današnjoj sednici Saveta za reciklažnu industriju Privredne komore Srbije, Belenzada je istakao da se postavlja pitanje da li se usluga reciklaže, po sadašnjim zakonima Republike Srbije, može smatrati javnom nabavkom. Prema njegovim rečima, u ovoj godini radiće se na nacrtu novog zakona o javnim nabavkama koji će biti usklađen sa zakonodavstvom Evropske unije. Svaka javna nabavka trebalo bi da predstavlja projekat za sebe, čijoj realizaciji prethodi niz poslova radi postizanja najveće ekonomičnosti i efikasnosti za državu, a nadležno ministarstvo obavezno je da prati sprovođenje regulative u toj oblasti, dodao je Belenzada.

Koordinator Saveta za reciklažnu industriju PKS Siniša Mitrović ukazao je da se postavlja pitanje kredibilnosti oko 600 izdatih dozvola za sakupljanje, transport, skladištenje otpada. Gotovo 40 odsto tokova otpada je u sivoj zoni, a kapaciteti domaće reciklažne industrije trenutno su uposleni svega tri do četiri odsto, a veliki deo sekundarnih materijala završava na smetlištima. Pitanje je i da li postoji dovoljno inspektora u Srbiji koji treba da kontrolišu tokove otpada, dodao je Mitrović. Predstavnica Koncerna “Farmakom” u Šapcu Jasmina Milutinović, predstavljajući iskustva privrednih subjekata u javnim nabavkama, ukazala je da se u praksi dešava da preduzeća prilikom raspisivanja tendera za prodaju otpada, ne poštuju Zakon o upravljanju otpadom i pravilnike koji precizno obavezuju sve generatore otpada.

Prilikom nadmetanja na tenderu koji je raspisala HE “Đerdap” došlo je do izmena uslova za učesnike, pa je učesnicima, od kojih je prvobitno tražena jedna vrsta dozvole, u toku licitacije “dozvoljeno” da poseduju i druge vrste dozvola, a ugovor sa operaterom tendersku komisiju uopšte nije interesovao, navela je Milutinović. I “Telekom” na svom tenderu za istrošene olovne akumulatore sa elektrolitom nije tražio uvid u to ko je krajnji operater u lancu, što u praksi znači da nisu ispoštovali ekološke zahteve, jer ih nije interesovalo kako će završiti taj otpad. Ni NIS u jednom svom javnom pozivu nije zahtevao ugovor sa operaterom. Poziv je raspisan uz vidljivo nepoznavanje pravila i zakona. “Nikola Tesla” u Obrenovcu na tenderu je zatražio dozvolu za sakupljanje, skladištenje, tretman i odlaganje metalnog otpada koja važi 10 godina, a nadležni su potvrdili da nijedan operater u Srbiji ne poseduje takvu dozvolu. Tender ipak nije oboren, uprkos vidljivim nepravilnostima.

Predstavnica Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja Marina Milojević navela je da je izdat novi pravilnik o skladištenju opasnog otpada, ukazujući da u oblasti elektronskog i električnog otpada, automobila i ambalažnog otpada ima najviše problema. Prema podacima Republičkog sindikata sakupljača sekundarnih sirovina u Nišu, u Srbiji postoji oko 8.000 sakupljača, koji rade 11 sati dnevno, ne naplaćuju adekvatno svoj rad i spadaju u najsiromašniji sloj stanovništva. Oko 70 odsto ukupnog otpada u Srbiji prikupe ulični sakupljači.

Savet za reciklažnu industriju, osnovan pri Odboru za zaštitu životne sredine, u međuvremenu je promenio status i sada je na nivou Privredne komore Srbije, jer je odluku o njegovom obrazovanju i imenovanju doneo Upravni odbor. Za predsednika Saveta na prvoj, konstitutivnoj sednici izabran je direktor „Grinteha“ iz Novog Sada Mihail Mateski, a na današnjoj drugoj sednici, za zamenika predsednika Saveta izabrana je Jasmina Milutinović, izvršni direktor Koncerna “Farmakom” u Šapcu. Članove Saveta, ravnopravno, čine predstavnici oko 40 firmi, koje pokrivaju oko 90 odsto tog tržišta i ostvaruju 8 do 10 odsto BDP-a Srbije.