U vreme nastupajućih praznika usled povećanog prometa hrane životinjskog porekla veterinarski inspektori Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pored redovnih, sprovode i pojačane takozvane akcijske kontrole, u svih 25 okruga na teritoriji Republike Srbije. Pojačane kontrole rade se u skladu sa analizom rizika i na mestima gde se u praznične dane očekuje veća ponuda ali i potražnja.
U prva tri kvartala 2014. godine (januar, februara, mart) iz prometa je iz razloga nebezbednosti po potrošače neškodlјivo poništeno 7801 komada jaja u redovnim kontrolama i 4735 komada jaja u vanrednim kontrolama tokom aprila meseca ove godine. Napominjemo da promet hrane van registrovanog objekta nije u nadležnosti veterinarske inspekcije ali radi zaštite potrošača organizovane su kontrole i tih mesta.
Od početka 2014. godine, na teritoriji Republike Srbije u 25 okruga veterinarska inspekcija obavila je blizu 20000 redovnih službenih kontrola u svim objektima pod nadzorom. Zbog nepoštovanja važećih propisa podneto je ukupno 411 prijava sudu od čega 23 prijave za privredni prestup.
Veterinarski inspektori su od početka 2014. godine obavili 752 redovne kontrole objekata u prometu (kontrole objekata za promet na malo koji su rizični). Iz prometa je isklјučeno i naloženo neškodlјivo poništenje ukupno 17.730, 50 kilograma hrane životinjskog porekla, iz razloga nebezbednosti po potrošače, i to: blizu 10.000 kilograma mesa, 4.000 kilograma proizvoda od mesa, 2.000 litara mleka i proizvoda od mleka, 7.801 komada jaja, 700 kilograma ribe i ostale hrane životinjskog porekla.
Veterinarska inspekcija obavlјa stalni nadzor u objektima koji proizvode, skladište i izlažu u promet hranu životinjskog porekla. Kontrole bezbednosti i kvaliteta hrane u prometu se sprovode kontinuirano, kroz samostalne, organizovane i kontrole po prijavama potrošača. Kontrolišu se svi subjekti koji stavlјaju hranu životinjskog porekla u promet i to: specijalizovani maloprodajni objekti (mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda), prodavnice delikatesa, samoposluge, megamarketi, restorani, poslastičarnice, pekare, kiosci brze hrane i zelene pijace.
Svakodnevnim kontrolama veterinarski inspektori na pijacama obavlјaju nadzor u delu predviđenom za prodaju hrane životinjskog porekla, bilo da je reč o mlečnim halama ili otvorenom delu pijace na kome se nalaze rashladne vitrine. Proveravaju se uslovi čuvanja odnosno temperaturni režimi. Isto tako, svaki zakupac tezge mora da poseduje propisanu dokumentaciju a to ja za prodavce proizvoda od mleka rešenje da su registrovani za proizvodnju proizvoda od mleka u sopstvenom domaćinstvu i mlečna karta kao podatak da su muzna grla od kojih potiče mleko zdrava. Kada govorimo o kontroli jaja, prodavac je u obavezi da priloži deklaraciju kako bi se proverilo odakle potiču.
Vlasnici, odgovorna lica koja gazduju pijacama i izdaju u zakup tezge prodavcima, odgovorni su za uslove u kojima se obavlјa promet robe i usluga na pijacama, za uslove i način njihovog korišćenja, higijensko sanitarne i tehničke uslove, održavanje higijene uklјučujući prava i obaveze učesnika u prometu roba na pijacama kao i poslovno radno vreme.
Odgovornost za stavlјanje u promet hrane snose svi u lancu, počev od proizvođača, zatim prodavca ali isto tako i Uprave pijaca. Uprava pijace je odgovorna da osigura uslove za prodaju i za ispravnost rashladnih vitrina. Svaki potrošač treba da vodi računa da kupuje proizvode od prodavaca koji su svoju robu izložili u propisanim temperaturnim uslovima. Odgovornost za ispravnost robe se utvrđuje na osnovu nalaza, pa tako roba kod koje je do promena došlo usled neadekvatnih uslova čuvanja i rukovanja je odgovornost prodavca. Sankcije za izlaganje u promet nebezbednog proizvoda su: prijava sudiji za prekršaje, ako je u pitanju fizičko lice a prijava za privredni prestup ako je odgovornost uprave pijace. Iznos kazni je predviđen Zakonom o bezbednosti hrane i za pravna lica i iznosi od 300.000 –3.000.000 dinara, za preduzetnike od 250 – 500.000 dinara a za fizička lica od 30 – 50.000 dinara.
Obzirom da je sve češća pojava ilegalnog prometa hrane van za to predviđenog mesta, upozoravamo da lokalne samouprave preko komunalnih inspekcija treba da obavlјaju kontrolu i nadzor nad primenom Zakona o komunalnim delatnostima, jer ovo spada u komunalni red. Veterinarska inspekcija se uklјučila u akcije sa drugim nadležnim službama kako bi pomogli direktno nadležne, a to su komunalna inspekcija, komunalna policija i sa njima je ostvarena odlična saradnja kao i sa odgovornim licima pijačnih uprava. Zajedničkim aktivnostima i naporom koji se ulaže, nastoji se da se smanji broj učesnika u lancu ilegalne i proizvodnje i prometa hrane životinjskog porekla.
Potrošače savetujemo da svu hranu životinjskog porekla kupuju na registrovanim mestima, proveravaju deklaracije, jer često pod izgovorom da kupuju ,,domaće“ sebe izlažu većem riziku.
Kako naši građani ne bi bili dovedeni u zabludu, napominjemo da se organoleptički ne mogu prepoznati jaja zaražena salmonelom i da se na osnovu oblika, boje i izgleda jaja ne može utvrditi njihova mikrobiološka ispravnost (salmonela) niti dovoditi u vezu njihov spolјašnji izgled sa bezbednošću. Zato se rade stalna ispitivanja zdravstvenog statusa živine i šalјu uzorci fecesa na laboratorijska ispitivanja kako bi se proverilo da li je jato slobodno od salmonele, jer živina koja je zaražena salmonelom ne pokazuje znakove bolesti. Farme kod kojih se dijagnostikuje prisustvo salmonele, blokiraju se odnosno zaranjuje se promet i stavlјaju se pod nadzor veterinarske inspekcije. Laboratorijska ispitivanja rade akreditovane laboratorije u veterinarskim institutima koji su, takođe, pod nadzorom Uprave za veterinu.
Naši pravilnici kojima je uređena oblast bezbednosti hrane, ali i pravilnici kojima je regulisan zdravstveni status i uslovi za uzgoj i držanje životinja, mere koje se sprovode na farmama usaglašeni su sa propisima EU.