Proše godine SAD su i dalje prva zemlјa po uzgoju GM kultura u svetu sa 72,9 mliona hektara. Slede Brazil sa 49.100.000 hektara, Argentina (23.800.000), Kanada (11.600.000) i Indija (10,8 miliona hektara). Na tih pet zemlјa otpada 91 posto površina pod GM kulturama.
Površine pod genetski modifikovanim kulturama povećale su se 2016. za 3% na 185,1 miliona hektara u 26 zemalјa, saopštila je nevladina organizacija koja se zalaže za korišćenje genetski modifikovanih organizama (GMO).
Rast je obnovlјen, pošto je godinu dana ranije prvi put posle gotovo 20 godina zabeležen pad. U Evropi, površine pod GM kulturama su se prošle godine povećale za 17% u odnosu na 2015. na više od 130.000 hektara, a 95% tih površina se nalazi u Španiji koja jedina beleži rast među evropskim zemlјama. Rumunija je prošle godine prestala uzgajati GM kulture.
Organizacija Međunarodne usluge za nabavku polјoprivrednih biotehnoloških rešenja (ISS) koju delom finansira američki Monsanto, ocenila je da rast u 2016. samo potvrđuje njenu ocenu da je pad u 2015. bio posledica trenutnih okolnosti, odnosno pada cena hrane.
U godišnjem izveštaju te organizacije se navodi da su se ostvarila njena predviđanja da će se površine pod GMO ponovo povećavati čim cene porastu, „suprotno tvrdnjama protivnika GMO“ koji su navodili da polјoprivrednici nisu uvereni u korist biotehnologije.
Pre dve godine, nakon 19 godina uzastopnog godišnjeg rasta površine pod tim kulturama su se smanjile za 1% na 179,7 miliona hektara. U 2014. su se uzgajale na 181,5 miliona hektara.
Proše godine SAD su i daje bile prva zemlјa po uzgoju GM kultura u svetu sa 72,9 miliona hektara. Slede Brazil sa 49.100.000 hektara, Argentina (23.800.000), Kanada (11.600.000) i Indija (10,8 miliona hektara).
Na tih pet zemlјa otpada 91 posto površina pod GM kulturama.
U Evropi, površine pod GM kulturama su se povećale za 17% u odnosu na 2015. na 136.363 hektara na kojima se uzgaja kukuruz MON81 koji proizvodi Monsanto.
Najveći proizvođač GM kultura u Evropi je Španija na koju otpada 95% površina pod GM kukuruzom u EU, odnosno 129.081 hektara. To je ujedno i jedina evropska zemlјa u kojoj su se povećale površine pod GM kulturama.
Po površinama pod GMO sledi Portugal koja ima pad u 2016. na 7.069 hektara, zatim Slovačka sa 138 hektara i Češka sa 75 hektara. Rumunija je prestala gajiti GMO 2016. godine.
U Africi samo su Južna Afrika i Sudan prošle godine posejali GM kulture na 2,8 miliona hektara, dok je u Burkini Faso i Egiptu obustavlјeno uzgajanje tih kultura.
Burkina Faso, jedina zemlјa zapadne Afrike koja je uzgajala modifikovane kulture od 2000. godine, 2016. je odustala od proizvodnje genetski modifikovanog pamuka jer se nije pokazao kao isplativ, dok je njegovo vlakno postajalo sve kraće. Ta zemlјa je pokrenula proizvodnju Monsantovog GM pamuka 2008.
ISAAA je konstatovala da je u Africi ipak ostvaren napredak u fazi istraživanja i uspostavlјanju pravnog okvira za uzgajanje GMO. Kenija, Malavi i Nigerija su iz faze „ispitivanja“ prešli na davanje odobrenja za „puštanje u okolinu“. Šest zemalјa – Burkina Faso, Etiopija, Gana, Nigerija, Svazilend i Uganda napreduju u testiranjima na više mesta sa mogućnošću da se odobri komercijalna proizvodnja.
U svetu je najraširenija genetski modifikovana soja koja se proizvodi na 91,4 miliona hektara, što je polovina površina pod GMO.
„U GMO svetu soja se dobro drži, ali se smanjuju površine pod pamukom„, rekao je protivnik GMO Kristof Noazet, urednik sajta InfoGM.
„ISAAA je navela da su se u Indiji površine smanjile sa 11,6 na 10,8 miliona hektara GM pamuka u 2016. Prema indijskim vlastima, taj pad je još veći i iznosi 8,5 naspram 10,6 miliona hektara„, rekao je Noazet.
Prošle godine svetsko tržište GM bilјaka vredelo je 15,8 milijardi dolara, što je 3% više nego 2015, pokazuju podaci konsultantske kuće u sektoru polјoprivrede Cropnosis.
Rene VELVE iz nevladine organizacije GREJNU rekao je da izveštaj ISAAA ne govori o štetnim posledicama GMO, a da su pokazatelјi loši, posebno u Latinskoj Americi.
On je naveo da su „milioni polјoprivrednika raselјeni, a selјaci ubijani jer su štitili svoju zemlјi od uzgoja soje„. Dodao je i da su milioni hektara šume uništeni u Brazilu, a kao problem je naveo i nekontorlisani uzgoj stoke koji doprinosi globalnom zagrevanju. Ukazao je i na problem pojave raka zbog masovne upotrebe herbicida.
ISAAA od 1996. godine objavlјuje podatke o površinama pod GM kulturama u svetu. Kako se navodi na site-u te organizacije, ona se finansira iz privatnih fondova i od donacija, a sredstva dobija i od američkog Ministarstva polјoprivrede i grupe Monsanto koja je u proceduri spajanja sa Bajerom, nemačkim gigantom.