Klanična industrija stvara otpad koji se ne može ponovo upotrebiti u toj industriji i koji, zbog organskih karakteristika, zaslužuje posebnu pažnju. On, naime, brzo počinje da truli, privlači glodare i insekte i širi neprijatan miris, pa je opasan po zdravlje ljudi i životnu sredinu. U svetu raste interesovanje za iskorišćavanje te vrste otpada, jer on, inače, može da bide vredna sirovina.

Prema procenama, u Srbiji godišnje stvorimo i do 300 hiljada tona animalnog otpada, a tek petinu uklanjamo na zakonom propisani način, navodi savetnik u Udruženju Privredne komore Srbije za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Nenad Budimović:

„To je otpad koji nastaje prilikom tehnoloških operacija u klaničnoj industriji, vađenja organa utrobe, masnog tkiva. Sve ono što nije za ljudsku upotrebu takođe spada u klanični otpad. Osim toga 3 – 5 odsto uginuća, koja se redovno dešavaju na farmama u intenzivnom gajenju životinja i sve ono što ugine na teritoriji jedne opštine, psi lutalice, mačke, razni kućni ljubimci itd.“

Ako se pravilno upravlja tim otpadom, primeni savremena tehnologija i oprema, on postaje važna sirovina fabrikama za neškodljivo upravljanje animalnim otpadom, kaže Budimović:

„Životinjski otpad postaje sirovina za dobijanje komposta (organske materije koja služi za đubrenje zemljišta), proizvodnju biogasa i biodizela.“

„Žibel“ je kafilerija u Bačkoj Topoli. Sada se zove Fabrika za preradu animalnog otpada, a tim poslom bavi se već 20 godina i jedna je od savremenijih fabrika. Direktor „Žibela“ Željko Stanić objašnjava različite linije za preradu te vrste otpada :

„Gde god u Vojvodini i Srbiji postoji klanica Bačka Topola sa njom ima ugovor o preuzimanju otpada zaklanih životinja. Druga linija koju prerađujemo je perje zaklane živine od kojeg radimo brašna. A kod zaklanih životinja od mekih delova prerađujemo i proizvodimo mesno brašno i mesno koštano brašno, koje se kasnije primenjuje u ishrani životinja, naročito kućnih ljubimaca. Treća vrsta proizvodnje je prerada krvi zaklanih životinja. Uz to, kao nus proizvod u tome svemu, stvaraju se tehničke masnoće, odnosno tehnička mast koja se može koristiti u različite svrhe, a pre svega kao energent. Žibel“ izvozi uglavnom u zemlje Evropske unije: Mađarsku, Slovačku, Nemačku i Italiju. Imamo kvalitet koji zadovoljava kupce, a nama odgovaraju uslovi, tako da je zadovoljstvo obostrano.“

Fabrike za preradu animalnog otpada, s jedne strane, smanjuju zagađenje životne sredine i opasnost po zdravlje ljudi, ali s druge – i same su zagađivači. U procesu prerade animalnog otpada zagađuju vazduh i ispuštaju otpadne vode. Problem aerozagađenja u „Žibelu“ je rešen, a seda tražimo rešenje i za otpadne vode, kaže Stanić:

„Jedan je pravac primarno prečišćavanje, a drugi, s obzirom na to da se mi nalazimo u industrijskoj zoni, je da se dogovorimo sa lokalnom samoupravom i ostalim zagađivačima na tom prostoru da pravimo gradski prečistač gde će se definitivno rešiti problem zagađivanja voda.“

Pravilno upravljanje animalnim otpadom kod nas, kao i u zemljama u razvoju, ide veoma sporo, prvenstveno zbog skupe tehnologije i opreme. Država bi trebalo da pokaže više interesovanja za taj problem. Privredna komora Srbije, zajedno s Norvežanima, počela je projekat nazvan „Upravljanje otpadom u klanično-prerađivačkoj industriji u Srbiji“, podseća Nenad Budimović:

„Glavni zadatak projekta je bio da se spoje norveške kompanije koje nude tehnologiju i opremu iz ove delatnosti i klanično-prerađivačka industrija u Srbiji. Takođe su ciljna grupa projekta bile i lokalne samouprave koje moraju da imaju rešenu zoohigijensku službu i uklanjanje animalnog otpada sa svojih teritorija, sve to radi sprovođenja zakona o bezbednosti hrane, zakona o veterinarstvu i zakona o zaštiti životne sredine.“

Budimović dodaje da bi naredni korak u projektu trebalo da bude taj da norveški partneri ubede svoju vladu da investira u našu zemlju:

„Najrealnije u ovom trenutku je da se posao odvija u dva smera. To je proizvodnja komposta i prerada tehničkih voda. Proizvodnja biodizela o kojoj se dosta priča je vrlo na dugačkom štapu sa realne strane gledanja i po novcu i po realizaciji.“

S druge strane, Privredna komora Vojvodine i nemačka firma „Alfa Biopauer“ predstavile su mogućnosti iskorišćenja klaničnog otpada u izgradnji postrojenja za proizvodnju bio-gasa. Investitor bi mogao da počne gradnju čim obezbedi poslovnog partnera i lokaciju za taj pogon.

I opština Novi Kneževac potpisala je ugovor o sufinansiranju projekta za neškodljivo uklanjanje otpada životinjskog porekla. Taj projekat realizuje se još u Smederevu, Vršcu i Knjaževcu.

Očigledno sve je veće interesovanje i klanične industrije i lokalnih samouprava da reše problem upravljanja animalnim otpadom.

Izvor: RTV (Dragana Ratković)