U Vojvodini je žetva praktično završena, a u centralnoj Srbiji se privodi kraju. Prema prvim zvaničnim procenama ovogodišnji rod je 2,16 miliona tona, a to je 525.000 tona manje nego prošle godine.
Srednja vrednost prinosa je oko četiri tone po hektaru. U centralnoj Srbiji on iznosi 3,5 u Vojvodini 4,3 tone po hektaru. U poređenju sa prošlom, koja je po prinosima bila rekordna, ove godine će hlebnog žita biti manje za oko 20 procenata.

Bilansi pšenice su uvek dovoljni za naše potrebe, rekao je za RTV pomoćnik direktora poslovne zajednice „Žitovojvodina“ Zdravko Šajatović i podsetio da je od 1990. godine Srbija samo jednom, i to zbog posledica suše, uvezla oko 200.000 tona pšenice.

U poređenju sa ostalim zemljama u regionu Srbija drži lidersku poziciju u izvoznim bilansima pšenice i najveći je izvoznik te ratrske kulture u okviru CEFTA.

Ove godine će biti izvezeno između 600.000 i 700.000 tona pšenice, kao i 200.000 tona brašna, što su, kako ističe Šajatović, značajne količine.

Cena pšenice je i ove godine „neuralgična tačka“ za proizvođače te se oni u većoj meri opredeljuju za skladištenje hlebnog žita.

Aktuelne cene, koje se sada proizvođačima isplaćuju „na ruke“ su od 17, 5 do 18 dinara, uključujući i PDV. Izvoznici se, kako Šajatović ističe, još nisu uključili u kupovinu pšenice, jer je njena cena na svetskom tržištu za njih demotivišuća.

Primera radi na budimpeštanskoj berzi fjučersi su oko 150 evra što je relativno niska cena. To je, kako za RTV kaže Nenad Budimirović iz Privredne komore Srbije, rezultat tržišnih mehanizama, a paori su s pravom nezadovoljni takvom cenom.

Ove godine pšenica je uopšteno gledajući nešto lošijeg kvaliteta, ali ima i onih proizvođača koji su uspeli da dodatnim agrotehničkim merama dobiju vrhunski kvalitet. Upravo su takvi proizvođači ponajviše nezadovoljni činjenicom da se u Srbiji ne vrednuje kvalitet pšenice.