Pšenicom je u Srbiji prošle godine zasejano oko 500.000 hektara, što je oko 18% manje nego 2015. godine, od čega je čak polovina posejana van optimalnih rokova.
“Pšenica koja je zasejana posle 10. novembra tek je nikla, ima tri lista i manje je otporna na niske temperature, što znači da ni rod ne može biti kao prošle godine, oko 4,8 tona po hektaru”, rekao je direktor sektora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Žarko Galetin.
Stručnjaci ovih dana, prema njegovim rečima, razmatraju kakvu terapiju, odnosno kakvu kombinaciju đubriva upotrebiti kako bi se pšenica oporavila.
Član Odbora za selo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Branislav Gulan istakao je da jesenas pšenicom nije posejano više od 450.000 hektara, a to je najmanje u poslednjih pola veka.
“Biće dobro ako se obezbedi dovoljno žita za domaću potrošnju, zalihe i semenarstvo, a to je oko od 1,55 miliona tona zrna. Za izvoz će biti teško obezbediti značajnije količine”, rekao je Gulan.
Prema rečima Srbislava Denčića iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prinose pšenice će ove godine smanjiti i to što su značajne površine zasejane ne semenskom, već pšenicom sa tavana, a proizvođači u Vojvodini su koristili strane sorte koje su neotporne na zimske uslove, kakvi su ove zime.
Denčić je dodao da uprkos svemu procenjuje da će ovogodišnji rod pšenice biti dovoljan za domaće potrebe, koje zajedno sa zalihama iznose oko 1,55 miliona tona zrna.
Prostran: Sneg dobrodošao pšenici
Spekulacije da bi ledeni talas mogao da smanji rod pšenice i izazove poskupljenje hleba odbacuje agroekonomista Milan Prostran.
On kaže da mraz i sneg ne mogu da ugroze rod pšenice, i dodaje da je pšenicom zasejano 100 hiljada hektara manje nego u prethodnoj sezoni.
Ipak, veruje da ni to ne može izazvati skok cena, jer Srbija ima dovoljno zaliha iz prošle godine.
“Na žalost, cena pšenice je niska kada su u pitanju farmeri i zbog toga se neki ne odlučuju na setvu, ali kada je u pitanju potrošač cene hleba se sigurno neće menjati. Pa i po procenama FAO-a, cene uopšte u poljoprivredi imaju dosta stabilan tok.
Faktički sneg je dobrodošao, on stvara probleme putarima, rekama i drugima ali poljiprivredi ne. Srbija je zemlja hrane i ona treba da gleda da to što proizvede i izveze”, rekao je Prostran za N1.