U Briselu je u toku eksplanatorni skrining za poglavlje 27 tokom koga će se razmatrati oblasti horizontalnog zakonodavstva, kvaliteta vazduha, zaštite od buke, upravljanja otpadom, zaštita prirode, hemikalije, kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom i klimatske promene.
Skrining će trajati do petka, 19. septembra, a delegaciju predvodi šef pregovaračke grupe, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i životne sredine Stana Božović.
Božović je uoči početka skrininga za poglavlje, u intrvjuu datom agenciji Tanjug, izrazila očekivanje da će u narednih pet dana, tim iz Srbije biti u mogućnosti da dobije dodatne informacije i smernice koje će pomoći, ne samo da se adekvatnije pripremimo za pregovore, već da prvenstveno unapredimo proces usaglašavanja sa pravnim tekovinama EU u datoj oblasti.
„Proces evropskih integracija predstavlja suštinski prioritet za Vladu Srbije. Srbija je spremna da intenzivira procese usaglašavanja u oblasti životne sredine, jačanja administrativnih kapaciteta i sistemskog planiranja, u kontekstu predstojećih pristupnih pregovora u ovoj oblasti. Poglavlje 27 je jedno od najtežih, najkompleksnijih, najzahtevnijih, najskupljih poglavlja u procesu pristupanja EU i to nije samo problem u Srbiji, to je bio problem kod svih zemalja koje su pristupile Evropskoj Uniji, pa je problem i kada smo mi u pitanju jer se trećina svih zakona i obaveza koje imamo, nalazi u tom poglavlju“, naglasila je Božović.
Nakon prvog eksplanatornog skrininga, koji će trajati do petka, u novembru je planiran bilaterani skrining, koji je veoma važan za Srbiju, jer ćemo tada dobiti ocene o tome gde se Srbija nalazi kada je u pitanju oblast životne sredine i koje su obaveze, gde smo se uskladili sa pravnim tekovinama EU i slično.
Božović je rekla da u procesu eksplanatornog skrininga i procesu bilateralnog skrininga predstoji i obaveza da pristupamo odnosno da se usklađujemo sa akcionim planovima i aktivnostima, kako bi sve potrebne standarde dostigli do 2030. godine.
Ona je precizirala da se to, pre svega, odnosi na velike infrastrukturne projekte , za koje Srbija imati prelazne periode.
„Odloženi period je zapravo 2030. godina, a kada je u pitanju zakonodavstvo, naše obaveze su da se do 2018. godine uskladimo sa kompletnim zakonodavštvom i regulativom EU i da pratimo njihove standarde“, istakla je ona.
Božović je rekla da se Srbija u mnogim segmentima u potpunosti uskladila sa standardima EU, kada je u pitanju oblast životne sredine.
„Veliki deo zakona smo već uključili u domaće zakonodastvo, jedan deo imamo obavezu da još odradimo ili prilagodimo evropskim standardima, i ono što smo počeli su klimatske promene, na kojima ćemo jako puno da radimo“, rekla je državna sekretarka.
Božović je navela da su sektoru zaštite prirode, upravljanju hemikalijama i zaštiti od buke, skoro potpuno sve evropske direktive iz evropskog zakonodavstva, prenete u domaće zakonodavstvo.
„Ono što smo u velikoj meri, preneli u naše zakonodavstvo je i kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, zaštita voda, kontrola industrijskog zagađenja , a počeli smo i sa oblasti klimatskih promena“, kazala je Božović.
Period pripreme za pregovore u vezi poglavlja 27, koji se odnosi na životnu sredinu traje već godinu dana, kazala je ona.
Božović je podsetila i da je Strategija o aproksimaciji u oblasti životne sredine dala finansijske konstrukcije da je Srbiji potrebno oko 10, 5 milijardi evra, da bi se uskladila sa procesom i sa standardima EU. Oko 5, 6 milijardi potrebno je za unapređenje kvaliteta vode, za upravljenje otpadom 2, 8, a za rešavanje problema industrijskog zagađenja 1, 3 milijarde dinara.
Jedan deo tih sredstava uložiće država, a veći deo stićiće iz fondova EU, naglasila je Božović.