Četiri hemikalije čiju je upotrebu ograničila Evropska unija neće biti dozvolјene ni kod nas od prvog dana sledeće godine

U SAD pre nekoliko godina stradal 60 odsto pčela

Četiri pesticida koja je Evropska unija zabranila u poslednja dva meseca (tri u maju i jedan pre četiri dana), zbog sumnje da su štetni po pčele, i kod nas će morati da budu povučeni sa tržišta od 1. januara sledeće godine. I članicama EU je ostavlјen rok do 31. decembra da usaglase nacionalnu regulativu sa odlukom o zabrani tih pesticida, tako da će naše pčele biti zaštićene od opasnih jedinjenja kada i evropske, kažu u Ministarstvu polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

– Istraživanja o pesticidima iz grupe neonikotinoida, gde su proizvodi kojima je Evropska unija ograničila upotrebu, ponudila su raznovrsne dokaze, od kojih mnogi ukazuju na to da imaju hroničan štetan efekat na zajednice pčela. Pravila Evropske unije jesu da se supstanca za koju postoje dokazi u prilog njene škodlјivosti, makar i ne bili stoprocentni, suspenduje ili da joj se ograniči upotreba. Zato ćemo proizvođačima i zastupnicima koji distribuiraju te pesticide u Srbiji u ponedelјak poslati obaveštenje o tome da od prvog januara 2014. godine moraju da poštuju odluku EU – kaže Snežana Savčić-Petrić iz Uprave za zaštitu bilјa resornog ministarstva.

Osim imidakloprida, klotianidina i tiametoksama, čiju je primenu na semenu suncokreta, ulјane repice, pamuka i kukuruza Evropska unija zabranila još u maju, spisku proskribovanih pesticida od pre nekoliko dana je priklјučen i još jedan neonikotinoid – fipronil. On još nije uvršćen u obaveštenje Ministarstva za domaće proizvođače i distributere, ali će biti, uverava Snežana Savčić-Petrić, čim naši nadležni dobiju iz Brisela zvaničan podatak o tome da se ni fipronilom više neće smeti tretirati seme kukuruza i suncokreta. Ali, samo u naredne dve godine, do kada se očekuje da se prikupi još dokaza o posledicama tog jedinjenja na pčele. Zapravo, privremeni moratorijum od dve godine je uveden i na imidakloprid, klotianidin i tiametoksam. Trajne zabrane još nema, što je ovih dana, prema izveštajima agencija, kritikovao „Grinpis”, međunarodna ekološka organizacija, koja smatra da bi samo takav potez istinski pomogao u obnavlјanju populacije pčela.

Navodi o tome koliko je pčela zapravo svet izgubio kontradiktorni su kao i istraživanja o uzrocima tog pomora. Na Polјoprivrednom fakultetu u Beogradu kažu da je samo u Sjedinjenim Američkim Državama pre nekoliko godina nestalo 60 odsto ovih insekata. Kod nas, prema istraživanjima koje je sprovodio profesor Mića Mladenović, godišnje prosečno ugine petina medonosnih zujalica. Naravno, populacije se i obnavlјaju, ali veštački. U Srbiji se to radi metodama za pospešivanje razmnožavanja pčela, dok Amerikanci košnice i uvoze, pošto od oprašivanja zavisi, na primer, i to da li će zadržati dovolјnu proizvodnju badema da bi ostali njegov najveći svetski izvoznik. Samo u Kaliforniji za oprašivanje je neophodno 1,1 milion košnica. Doprinos pčela polјoprivredi EU vredan je, prema podacima Evropske komisije, čak 22 milijarde evra.

Bez obzira na tako vredne uloge, saglasnosti o štetnosti pesticida još nema. Za privremenu zabranu imidakloprida, klotianidina i tiametoksama glasalo je 15 članica EU, osam je bilo protiv, a četiri su ostale uzdržane. I među našim stručnjacima ima onih koji su skeptični prema tvrdnjama da su ti pesticidi, kao i fipronil, toliko opasni po pčele.

– Ispitivanja nisu ništa pouzdano utvrdila. Male količine tih pesticida kakve se primenjuju, čini mi se, teško da mogu da otruju pčele. Bez jasnih dokaza moguće je da pčelari malo i preteruju. Čim im pčele uginu, oni krivca traže svuda – ocenjuje profesor Novica Miletić, sa Katedre za pesticide Polјoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Od petnaest faktora rizika po opstanak pčele, imidakloprid spada u prvih sedam uzročnika smrti, navodi dr Rodolјub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, a „pčelarski lobi” mnogo manje utiče na politiku prema pesticidima nego interesi farmaceutske industrije, dodaje on.

– Velika Britanija nije u maju glasala za zabranu tri pesticida zato što je vlasnik „Bajera”, čuvenog proizvođača, njihov državlјanin. Utvrđeno je da je masovna trovanja pčela na jugu Francuske 2004. godine izazvao fipronil. Zato ga je ta zemlјa prva i zabranila, još 2005. godine. Ostali su vagali do sada, mada je posle pomora u Francuskoj, Komisija za proučavanje toksičnosti hemijskih proizvoda EU ocenila da nema dovolјno informacija za određivanje prihvatlјivog rizika za pčele, ptice, vodene organizme, pa čak i sisare od fipronila. To znači da su još onda priznali da je on veoma rizičan, ali da nisu sigurni u kojim dozama i na kakve načine može da se primenjuje da bi opasnost koliko-toliko bila pod kontrolom – kaže dr Živadinović.

Izvor: Zelene novine Srbije