Skup protiv genetski modifikovane hrane održan je u Beogradu, a učesnici su predali zahtev Narodnoj skupštini da donese odluku o raspisivanju referenduma na kome bi se građani izjasnili o uvozu, gajenju i prometu genetski modifikovanih organizama. U Vladi kažu da je Srbija zemlja bez GMO. Ipak, postoji bojazan dokle će tako biti
“Mi u ovom trenutku imamo apsolutmo nultu toleranciju i na proizvodnju i na promet GMO. U ovom trenutku se uopšte, sem na stručnim skupovima, ne vode rasprave o tome da li GMO promet eventualno može da dođe u obzir”, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Referendum o GMO
Bojazan da će to da se promeni, bar kako kažu protivnici GMO – postoji. Zato traže da se o GMO vode javne debate, a da se o eventualnim izmenama propisa raspiše referendum. Kažu da je GMO i zdravstveno i ekonomsko pitanje.
“Zašto bi mi poklonili strancima naše tržište hrane za životinje i hrane za ljude, vredno možda osam milijardi evra u ovom trenutku? Kada imamo vrlo nisku kupovnu moć? To je prvi korak. I taktika – korak po korak. Drugi korak bi bio zbog pobune naših tajkuna i stranaca koji su kupili velike zemljišne površine. Da im se dozvoli uzgoj GMO ovde – zašto bi uvozili kada može da se gaji i ovde? A to je neodrživo za mala porodična poljoprivredna gazdinstva koja čine većinu”, pita i upozorava predsednik Upravnog odbora Društva srpskih domaćina i narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Prošle godine u svetu se GMO gajio na oko 185 miliona hektara. I dalje, najviše se uzgaja u SAD, gde su genetski modifikovane kulture uzgajane na 72,9 mliona hektara. Slede Brazil, Argentina, Kanada i Indija. Na tih pet zemalja otpada 91 odsto površina pod GM kulturama.
U svetu se najviše uzgaja genetski modifikovana soja koja se proizvodi na 91,4 miliona hektara, što je polovina površina pod GMO.
Branislav Gulan podseća da Srbija uvozi meso sa tržišta na kojima se GM kulture koriste kao stočna hrana. Dodaje da nauka do sada nije dokazala ni da su GM kulture štetne, ali da nije dokazano ni da nisu. Dodaje i da je još pre desetak godina postojala inicijativa da se Srbija proglasi zonom bez GMO.
“Cene hrane koja je bez GMO su 30 do 50 odsto više. Deset odsto stanovništva EU, to je 50 miliona stanovnika, opredelilo se da neće da jede hranu sa GMO, odnosno da hoće zdravu hranu kakva bi se proizvodila kod nas da smo uveli to da je Srbija region bez GMO”, kaže Gulan.
Savet o GMO
U Vladi kažu i da su formirana dva saveta, jedan za bezbednost hrane, a drugi se bavi isključivo problemom GMO, čiji je cilj donošenje naučnih zaključaka o tom pitanju.
Na srpskim poljima trenutno nema genetski modifikovanih organizama. Ipak, zagovornici GMO imaju još argumenata. Kažu da će do sredine ovog veka na planeti biti oko devet milijardi ljudi. Sa sadašnjim prinosima neće biti hrane za sve ljude. Oni kažu da je rešenje upravo u genetskim modifikacijama.