Osim realnih, tržišnih kretanja na poskupljenja utiču i špekulacije. – Robne rezerve treba da bude energičnije i efikasnije
Suša dobar izgovor za laku zaradu (Foto D. Jevremović)
Najnovija poskupljenja hrane jednim delom imaju realno utemeljenje (suša i kurs evra), ali na njih osim opravdanih tržišnih kretanja utiču špekulacije i nedovoljna konkurencija u Srbiji, ocenjuju sagovornici „Politike”.
Trgovci i proizvođači već više od godinu dana pričaju da se nalaze u makazama između pada prometa, odnosno slabe kupovne moći potrošača sa jedne strane i neophodnosti da se zbog poskupljenja sirovina cene podignu. Tvrde da zbog lošeg standarda prostora za poskupljenja gotovo da nema, ali uprkos tome poskupljenja su proteklih nedelja postala svakodnevna. Postavlja se stoga pitanje – šta hrani cene hrane u Srbiji?
Prema rečima Draga Cvijanovića, direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede, za tako nešto ima više razloga.
– Najpre, suša je uzela danak i u svetu i kod nas. Prinosi kukuruza i sojine sačme drastično su manji. Odmah se javlja problem sa cenama stočne hrane, što se na kraju prelije i na maloprodajne cene mesa u trgovinama. Isto je i sa drugim namirnicama. Poskupljenje inputa uvek gura cenovnike naviše – objašnjava Cvijanović, dodajući da, ipak, na tržištu postoje i, kako kaže, „snalažljivi ljudi, koji koriste situaciju”.
– Činjenica je da ima špekulacija i da i zbog toga cene rastu, jer uvek postoje oni kojima poskupljenje sirovina dobro dođe kao opravdanje za podizanje maloprodajnih cena – kaže Cvijanović.
Treći razlog su kretanja na svetkom tržištu. Kako naš sagovornik ponavlja, cene hrana u Srbiji ne mogu mimo svetskih. Na to što se dešava na svetskim berzama mi ne možemo da utičemo, ali ta dešavanja utiču na nas, ocenjuje on. Sa njim je saglasan i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS). On kaže da ovo što se dešava sa cenovnicima prehrambenih proizvoda nije ništa novo.
– U pojedinim radnjama trenutno nema ulja. To smo viđali i ranije pred poskupljenja. Čim stignu nove, više, cene zejtin će ponovo biti na policama. To nam govori da osim realnih kretanja na poskupljenja utiče naše kartelizovano tržište, odnosno nedostatak konkurencije – ocenjuje Papović.
Postavlja se pitanje – ima li rešenja. Treba znati da država ne može da zabrani poskupljenja i ograniči cene i da na taj način utiče na slobodno tržište, ali oba naša sagovornika su saglasna da postoji mehanizam kojim bi država mogla da zaštiti standard potrošača i spreči špekulacije na tržištu.
– Mora da se napravi analiza onoga šta je neophodno za prehrambenu sigurnost naše zemlje, pa da se u skladu sa tim jačaju naše Robne rezerve, odnosno da se tako spreče drastična poskupljenja. Time bi se u isto vreme većim količinama proizvoda po povoljnijim cenama osujetili oni koji podižu cene bez tržišnog opravdanja – kaže Cvijanović. Slično misli i Papović. Prema njegovim rečima, sadašnji koncept funkcionisanja Robnih rezervi nije dovoljno dobar.
– Mi smo predložili ministru trgovine Rasimu Ljajiću da se naše Robne rezerve definišu kroz tri kategorije. Prva se odnosi na elementarne nepogode, odnosno na to da se obezbede dovoljne količine odeće, obuće i sličnih potrepština. Druga bi trebalo da bude za smirivanje tržišta i tu bi trebalo da se nađu ogromne količine osnovnih životnih namirnica i sirovina neophodnih za njihovu proizvodnju, poput žitarica. A treća kategorija bi podrazumevala one proizvode kojima se trguje sa inostranstvom. Nama je, naravno, najznačajnija ova druga i ona bi trebalo da predstavlja branu nekontrolisanom podizanju cena – zaključuje Papović.
Nestašice najavljuju poskupljenja
Kao i pre dve godine, nestašice suncokretovog ulja, a ponegde i šećera, najavljuju povećanje cena ovih namirnica. Našoj redakciji juče su se javljali čitaoci ne samo iz Beograda, već i Loznice i Kruševca, koji su pitali zašto nema ulja i da li je sklonjeno kako bi se prodavalo tek kada stignu novi cenovnici.
Trgovci se pravdaju i kažu da nestašice nisu prouzrokovali oni, već da od dobavljača dobijaju manje količine koje brzo rasprodaju. Nezvanično, priznaju da će poskupljenja biti „znatna”, ali još niko ne može da precizira koliko bi tačno litar suncokretovog ulja mogao da košta. Potrošačka udruženja sumnjaju da je reč o uhodanoj priči kartelizovanog tržišta – sa novim količinama stižu nam i više cene.
S. Despotović
Izvor: Politika