Osim kopiranja robnih marki poznatih proizvođača, pod falsifikatima se podrazumeva i štednja na kvalitetu, ne navođenje svih sastojaka u robi i druge malverzacije kojima se služe proizvođači. Najčešće se kopiraju maslinovo ulje, čajevi, začini, med, mlevena kafa, sirupi i vino.

Šta jedemo: Sve više falsifikata hrane u prodaji

“Falsifikovanje” hrane za dve godine na svetskom nivou poraslo je za čak 60 odsto.

Jedna od fabrika koja je prijavila da je na tržištu bilo falsifikata njihovih proizvoda je i kruševački Rubin. Prijavili su da sumnjaju na organizovani otkup starih boca “vinjaka” koje su potom punjene “sumnjivim sadržajem”. Tržišnoj inspekciju su se u 2012. godini javili i Pionir, Medela, Gorki list kako bi zaštitili svoje proizvode.
Početne analize objavljenje su sredinom 2012. godine i pokazuju da postoje dokazi da se mleko, biljna ulja, i začini falsifikuju. Ovom spisku se dodaju i riba i škampi.

Po upozorenju aktivista proizvođači se služe trikovima kojima zaobilaze obavezu navođenja pravih sastojaka, a ne teko retko u svoje proizvode mešaju jeftine sastojke koji nemaju nikakva hranjiva svojstva.

Za falsifikovanje su najpogodniji maslinovo ulje, čajevi, začini, med, mlevena kafa, sirupi, vino, ali i mnoge druge namirnice.

Zvanični podaci pokazuju da se u Srbiji najviše falsifikuju slatkiši i pića, ali i da se sve više anonimnih proizvođača za svoje mesto na rafovima bori tako što kopira izgled ambalaže poznatih proizviđača.

Nebojša Dević, iz Tržišne inspekcije objašnjava da kada postoji osnovana sumnja da na tržištu ima falsifikovane robe, ona se odmah, najpre privremeno oduzima. – Ali da bismo reagovali na povredu nečijeg prava neophodno je da nam se nosioci prava obrate sa zahtevom u pismenoj formi.

Izvor: Kamatica, Politika