Umanjenje proizvodnje ratarskih kultura izazvano sušom neće uticati na prehrambenu sigurnost građana, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede. Stručnjaci, međutim, istovremeno već procenjuju da će domaća poljoprivreda zbog suše pretrpeti štetu od najmanje pola milijarde evra.
– Manji prinosi suncokreta i soje u ovoj sušnoj godini biće nadoknađeni većim zasejanim površinama, dok će manji prinosi kukuruza biti nadoknadjeni relativno visokim prelaznim zalihama od oko 1,3 miliona tona – rečeno je agenciji Beta u ministarstvu.
Kako je istaknuto, tačan procenat umanjenja roda biće poznat nakon što prodju tropske vrućine.
Umanjenje prinos zavisiće i od rasporeda lokalnih padavina u prethodnom periodu, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede.
Stručnjaci istovremeno već procenjuju da će domaća poljoprivreda zbog suše pretrpeti štetu od najmanje pola milijarde evra.
Katastrofalno manji rod kukuruza
Direktor udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković kazao je agenciji Beta da je suša katastrofalno umanjila rod kukuruza, za čak 40 odsto, pa će ove godine biti oko 4,4 miliona tona, što je za 3,5 miliona tona manje nego lane.
– Samo na kukuruzu šteta iznosi 525 miliona evra koje poljoprivrednici neće dobiti – rekao je on i dodao da je šteta i veća, jer pored ostalih gube izvoznici, prevoznici i drugi u lancu.
Spas za domaći poljoprivredni bilans, prema njegovim rečima, predstavlja rekordan prošlogodišnji rod koji je obezbedio prelazne zalihe kukuruza od 1,2 miliona tona, što će i uz manji rod podmiriti domaće potrebe, a biće ga i za izvoz.
Saković je podsetio da suša nije uticala na pšenicu, koja je požnjevena pre tropskih žega, kao i da je najmanje posledice ostavila na suncokret, posejan na oko 200.000 hektara, koji će imati 10 odsto manji rod.
Manji rod soje skoro duplo
Prema njegovim rečima, soja posejana na oko 220.000 hektara, istovremeno će imati za 40 odsto manji rod, ali će tu štetu anulirati za 25 odsto veće setvene površine.
Saković smatra da poljoprivrednici, ali i država, što pre moraju da prihvate činjenicu da su klimatske promene uveliko pogodile Srbije, zbog čega prilagođavanje agrotehničkih mera i navodnjavanje moraju da budu prioritet.
– U poslednjih 18 godina velike suše imali smo gotovo svake druge godine, a najkatastrofalnije bile su one 2000, 2003, 2007. i 2012. godine – podsetio je direktor udruženja “Žita Srbije” i kazao da ukoliko se nastavi period bez kiše i ova godina može biti upamćena kao katastrofalna.