Zoran Atanacković iz Crepaje kod Kovačice godišnje proizvede više od 25 tona organske hrane. Više nema problema sa tržištem, jer kupci sad njega traže, ali nema dovoljno radnika za ručnu obradu zemljišta, a žali se i na obimnu papirologiju za sertifikacije.
Kada je iz zdravstvenih razloga morao da napusti radno mesto u Petrohemiji, Zoran Atanacković je najpre za sebe i svoju porodicu počeo da uzgaja zdravu hranu, a sada na 15 hektara od starih autohtonih sorti proizvodi kukuruz, lan, suncokret i razne vrste žitarica.
Opstao je zahvaljujući upornosti i marljivom radu. Od organske proizvodnje sad može lepo da živi, ali savetuje svima da ne kreću u ovaj posao pre nego što obezbede tržište:
„Imam mnogo ulaganja, jer sesve radi bez upotrebe hemijskih sredstava i ručnom obradom, a danas je teško naći radnike. Mladi neće da kopaju i uglavno mi dolaze ljudi od 70 godina i uvek je neizvesno da li ću i za koliko dana uspeti da očistim zemlju od korova.“
EK: Organsku proizvodnju treba razvijati
Organska proizvodnja je od Evropske komisije za razvoj pre četiri godine proglašena za održiv sistem poljoprivredne proizvodnje koji treba razvijati.
„To znači da se svi resursi koji su uključeni u sistem proizvodnje čuvaju. Pre svega zemljište kao jedno od najvećih bogatstava, posebno ovde u Vojvodini“, ističe dr Vladan Ugrenović, naučni saradnik Instituta „Tamiš“. „Metode organske proizvodnje sa upotrebom komposta i stajnjaka čuvaju prirodnu plodnost naših oranica.“
Zoran Atanacković više nema problema sa tržištem, jer kupci sad njega pronalaze, ali se žali na obimnu papirologiju koju zahtevaju certfikacione ustanove koje kontrolišu organske proizvode:
„Papirologija i nepotrebna obimna dokumentacija oduzimaju mimnogo vremena. Trebalo bi da imam jednog čoveka samo to da radi, ali ovaki sve moram sam, a rad na njivi ne može da čeka.“
Institut „Tamiš“ pokrenuo je i nekoliko demo polja za organsku proizvodnju, a u Seleušu je osnovano udruženje „Oldagrup“ koje će na 70 hektara proizvoditi zdravu hranu.
rts.pancevo@rts.rs
+381 13 342 555