U toku je pokolj stoke jer nema profitabilne stočarske proizvodnje. Uticaj industrijske proizvodnje hrane za životinje na cene finalnih stočarskih proizvoda je svega oko 30 odsto
Stočarstvo u Srbiji (već decenijama unazad) je ugrožena grana, a niska otkupna cena stoke nije u mogućnosti da isprati cenu hrane za životinje. Proizvodjači hrane za životinje praktično beskamatno kreditiraju stočarske proizvodjače u Srbiji (vreme plaćanja je od 60-120 dana). Za prvih sedam meseci 2012. uveženo je 10.527 tona mesa, u vrednosti od oko 24 miliona dolara, dok je izvoz mesa je bio oko 3.959 tona u vrednosti 13,1 miliona dolara. Sve što se dešava ozbiljno preti opstanku domaće proizvodnje hrane za životinje, kao i daljem produbljivanju problema u stočarstvu. Ovo je izmedju ostalog istaknuto na sednici Grupacije proizvodjača hrane za životinje Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.
,,Posle liberalizacije uvoza (svih proizvoda) sa EU od 2014. godine, možemo očekivati još težu situaciju u oblasti stočarstva. Brojčano stanje stoke u Srbiji je više nego prepolovljeno, što može biti veliki problem za prostu prehranu, ali i kasnije za dobijanje kvota za broj životinja od strane EU. Iskustva govore, da su skoro sve države, koje su bile u procesu pristupanja EU, u tom periodu povećavale brojčano stanje stočnog fonda (Poljska, Hrvatska…)“, naglasio je predsednik Grupacije Dragoslav Milisavljević.
Predsnik Grupacije Milisavljević je informisao prisutne o razgovoru sa ministrom poljoprivrede u Vladi Srbije Goranom Kneževićem, uz saznanje o povećanju Agrarnog budžeta za 1,2 odsto ili za novih 10 milijardi dinara. Tako će Agrarni budžet u ovoj godini iznositi oko 40 milijardi dinara., ili oko 3,6 odsto ukupnog budžeta.Uz to, ministar je istakao da razume teškoće ove grane, uz uvažavanje njihovih zahteva, izuzev zabrane izvoza kukuruza. Na sastanku je izneta sumnja u procene zvaničnika da će rod kukuruza iznositi oko četiri miliona tona. Suša je ostavila duboke posledice na ovu delatnost. Smanjena je proizvodnja hrane za životinje kod mešaona pri farmama, koje se opredeljuju za industrijsku proizvodnju hrane za životinje, a u toku je pokolj životinja, što još više ugrožava i onako smanjen stočni fond. To najbolje pokazuje i brz rast cena poljoprivrednih proizvoda, kao i osnovnih životnih namirnica životinjskog porekla (mesa, mleka, jaja) na tržištu. Produbljivanjem ove situacije, očekuju se i nestašice ovih proizvoda. Prema podacima Uprave carina, za prvih sedam meseci ove godine, izvezeno je oko 74.479 tona hrane za životinje čija je vrednost iznosila 30,89 miliona dolara, dok je zabeležen uvoz od 22.419 tona u vrednosti 21,5 miliona dolara.
Na sastanku je pohvaljena namera Vlade Srbije da se na tržištu interveniše sa 40.000 tona kukuruza iz robnih rezervi u naturalnoj razmeni, ali je ukazano da se ona ne odnosi na industrijsku proizvodnju, i da je to veoma malo uz naglasak da se sporo ta odluka sprovodi u praksi.
Pitanje koje se stalno ponavlja je, da bi bilo značajno znati da li će država konačno podržati stočarstvo ili će i dalje biti primarna ratarska proizvodnja. Poslednjih nekoliko godina su sve subvencije išle ka ratarstvu, pri tome nije definisan povratni pozitivan mehanizam – odgovornost prema domaćoj stočarskoj proizvodnji, koja je dovedena na rub propasti, čulo se na sednici. Posebno je istkanuto da je posle ubiranja useva potrebno utvrditi bilanse sa čime se raspolaže, a onda utvrditi kvote kukuruza za izvoz ili zabranu izvoza kukuruza. Pored toga je naglašeno da je uticaj industrijske proizvodnje hrane za životinje na cene finalnih stočarskih proizvoda svega oko 30 odsto.
Izvor: PKS