Izvor: PKS
Posao države je da postavi pravila i da se stara da ona budu poštovana jer više reda i veća efikasnost predstavljaju recept za bolji život. Setvu pšenice treba povećati na 600.000 do 650.000 hektara.
Cilj Vlade Srbije je da podigne na viši stepen prerade i iskorišćenja poljoprivrednu proizvodnju u Republici Srbiji. Dakle, Vlada ima dva cilja, a to je uvođenje reda i povećanje efikasnosti u poljoprivrednoj proizvodnji, prerađivačkoj industriji i trgovini. U svemu tome sastavni deo boljeg i uspešnijeg poslovanja koje će donositi i profit svakako je unapređenje efikanosti. Ovo je na 78. Međunarodnom poljoprivednom sajmu u Novom Sadu izjavio ministar poljoprivrede u Vladi Srbije Dušan Petrović.
On je posebno podsetio da je Srbija prošle godine izvezla ogromne količine kukuruza i dodao da bi zemlja bila bogatija da smo taj kukuruz pretvorili u meso i mleko i da smo njih preradili i prodali proizvode prehrambene industrije. Ministar je kazao da će u buduće budžet Ministarstva poljoprivrede biti upotrebljavan na efikasniji način, pa će biti moguće postići više stvari za iste pare. Po njegovim rečima, zbog toga je i omogućeno davanje subvencionisanih poljoprivrednih kredita kao glavni instrument agrarne politike. Podsetivši da se krediti daju na period od tri godine sa fiksnom kamatnom stopom od osam odsto, Petrović je ukazao da će ti krediti morati da budu upotrebljeni namenski i to će biti kontrolisano. On je naveo i da je udeo stočarstva u poljoprivednoj proizvodnji u 2010. godini bio samo 28,3 odsto, a da je cilj da to bude 60 odsto, na čemu će se raditi u narednim godinama. Petrović je naglasio da je posao države da postavi pravila i da se stara da ona budu poštovana jer više reda i veća efikasnost predstavljaju recept za bolji život. Ministar je podvukao da Srbija ima sve uslove da ostvaruje odlične rezultate u poljoprivredno – prehrambenoj industriji – vodu, zemljište i dva miliona ljudi koji se bave poljoprivredom.
Saradnik u Centru za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije Vojislav Stanković istakao je da je agrar lane imao istorijski visok izvoz u vrendnosti od 2,4 milijarde dolara i trgovinski suficit sa svetom od 1,2 milijarde dolara. Međutim, taj izvoz karakteriše plasman sirovina, pa se u buduće on mora podići na viši nivo kako bismo plasirali artikle iz viših faza prerade. Stanković se založio za veća ulaganja u poljoprivredu, kao privrednu granu koja najviše izvozi i ima najveći suficit. Po njegovim rečima, Srbija je sa 5,1 miliona hektara obradivih poljoprivrednih povšrina, poljoprivredna zemlja, ima umerenu klimu, dobar vodni režim, povoljan geostrateški položaj i agrarne stručnjake, ali svi ti potencijali nisu dovoljno iskorišćeni.
,,Poljoprivreda daje 22,9 odsto ukupnog srpskog izvoza, a rezultati bi bili još bolji kada bi državne dotacije i subvencije bile makar približne onima u regionu. Za agrar se iz budžeta izdvaja samo 27 evra po stanovniku, u čemu smo jedino bolji od Makedonije, Bosne i Hercegovine i Albanije. U Hrvatskoj taj iznos je 99, prosečno u EU – 156, a u Mađarskoj čak 233 evra po stanovniku’’, ukazao je Stanković.
Po rečima Stankovića, Privredna komora Srbije predložila je vladi set mera, u kojima bi Agrarni budžet trebalo za koju godinu da iznosi 10 odsto ukupnog budžeta (ove godine je to samo 2,6 odsto), zatim da se učešće stočarstva u bruto društvenom proizvodu agrara poveća sa 31,5 na 60 odsto i da po hektaru bude jedno uslovno grlo stoke. To znači i da setvu pšenice treba povećati sa 480.000 na 600.000 do 650.000 hektara, te da u stajama u Srbiji bude najmanje 600.000 krava muzara.