Izvor: Tanjug
BEOGRAD – Dobijanjem statusa kandidata Srbija stiče šansu da oko 120 miliona evra donacija iz evropskih IPA fondova prvi put podeli poljoprivrednicima, izjavio je zamenik direktora vladine Kancelarije za evropske integracije Ognjen Mirić.
Mirić je u izjavi za Tanjug, u susret prvom Forumu Srbija – EU, sutra u Beogradu, precizirao da će deo tog novca moći da se uloži u otvaranje radnih mesta, kao i u regionalni razvoj.
Fali nam standard u upravljanju novcem
Prema podacima Kancelarije, Srbija je do sada iz evropskih predpristupnih fondova, ali i od drugih zemalja donatora, dobila više od sedam milijardi evra bespovratnih sredstava ili komercijalnih kredita.
Samo dobijanje statusa kandidata neće otvoriti nove fondove, niti dodatne donacije, ali je kandidatura prilika da se Srbiji iz IPA fonda vrednog 1,4 milijarde evra, koji je našoj zemlji namenjen za period od 2007. do 2014. godine, otvore tri nove komponente i tako iskoristi 120 miliona za sasvim nove namene.
Da bi otvorila tu mogućnost, Srbija osim dobijanja kandidature, mora da ispuni i tehnički uslov, a to je usvajanje evropskog standarda u upravljanju novcem u sistemu javnih nabavki, objasnio je Mirić.
Prvobitno je planirano da akreditaciju tog sistema, koju dodeljuje Evropska komisija, Srbija dobije već do kraja ove godine, kada se očekuje i kandidatura, ali je rok pomeren na kraj sledeće, 2012. godine.
„Zbog krize, a time i smanjenja broja državnih službenika došlo je do odlaganja ispunjenja tog kriterijuma i rok je pomeren za godinu dana“, kazao je Mirić.
On je pojasnio da akreditacija takozvanog Decentralizovanog sistema upravljanja fondovima (DIS) u praksi znači uvođenje sopstvenog sistema za upravljanje sredstvima EU, u oblastima javnih nabavki, trošenja i kontrole trošenja sredstava.
Od tri komponente koje se otvaraju dobijanjem kandidature, Srbiji će najviše značiti komponenta pet, odnosno ruralni razvoj.
„Do sada nismo imali takvu vrstu podrške poljoprivredi, odnosno direktno poljoprivrednim proizvođačima“, istakao je Mirić i dodao da nove komponente ujedno predstavljaju i pripremu za korišćenje strukturnih fondova EU nakon prijema države u članstvo.
Upravo kroz njih se Hrvatska pripremala za korišćenje sredstava po prijemu u članstvo. Kada država postane članica EU ta sredstva se uvećavaju pet do deset puta u odnosu na fazu pristupanja, podvukao je Mirić.
Nadamo se novcu namenjenom Hrvatima
Do sada je Srbija predpristupne IPA fondove koristila za rane namene, od infrastrukturnih projekata, kupovine 200 vozila za hitnu medicinsku službu, pa do reformi određenih sistema, poput pravosuđa, javnih nabavki i slično.
Od ukupno 1,4 milijarde evra za period od 2007. do 2013. godine Srbija je do sada ugovorila projekte vredne 900 miliona evra.
Prema Mirićevim rečima, taj novac je namenjen rekonstrukciji Golubačke tvrđave, izgradnji sistema navodnjavanja u Velikom Gradištu, bagerovanju Dunava na pet kritičnih tačaka, izgradnji Intermodalnog centra u Beogradu, podršci izbeglicama, lokalnim samoupravama…
Pojedini projekti, dodao je Mirić, i dalje su u pripremi, a oni najambiciozniji trebalo bi da se realizuju tek kada budu raspoređena sredstva za period od 2014. do 2020. godine.
U tom periodu državama Zapadnog Balkana namenjeno 12,5 milijardi evra, što je povećanje od 900 miliona evra u odnosu na prethodni budžetski period, ukazao je Mirić.
On je dodao i da se nada da ulaskom Hrvatske u EU, što se očekuje u junu 2013. godine, taj fond neće biti smanjen.
Ali, ulazak Hrvatske u EU 2013. godine znači i da će u aktuelnom budžetu ostati neiskorišćeno oko 165 miliona evra, koliko na godišnjem nivou pripada toj zemlji. Mirić smatra da bi taj novac trebalo da pripadne zemljama Zapadnog Balkana.
„Morali bismo da usmerimo naše aktivnosti u pravcu da sredstva ostanu državama Zapadnog Balkana, jer EU ima i druge prioritete, među kojima je, recimo, zapad Afrike“, ukazao je Mirić.