Nova politika Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine bazirana je na osposobljavanju Srbije da pristupi Evropskoj uniji i usvoji i prilagodi zakone u oblasti zaštite životne sredine, najpre u oblastima u kojima je to lakše ostvarivo, a potom i u industriji, pred kojom su teški uslovi
Ispunjavanje uslova staje oko 35 milijardi evra, ali dobar deo novca moguće je dobiti od donatora i Evropske unije, naveo je državni sekretar Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine prof. dr Vladan Zdravković na sednici Odbora za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Privredne komore Srbije. Od iduće godine, Srbija više nije u poziciji da koristi 100 odsto sredstava za projekte u oblasti zaštite životne sredine, već je u obavezi da ih kofinansira, tako da je sada cilj mobilisati što više stranih sredstava. Za kofinansiranje projekata biće korišćena sredstva Fonda za zaštitu životne sredine, čiji je rad za sada obustavljen, dok se ne ispitaju neka sporna pitanja u vezi sa korišćenjem sredstava. Namena sredstava Fonda, koji je finansirao različite akcije, firme i projekte, menja se tako da će Fond finansirati isključivo projekte vezane za zaštitu životne sredine, a ne sporedne aktivnosti.
Drugi prioritet Ministarstva jeste postavljanje i ispunjavanje viših ciljeva u oblasti reciklaže, kao i usaglašavanje uslova za rad u reciklažnoj industriji. Takodje, moramo da odlučimo koliko želimo da se bavimo otpadom i otpadnim vodama, rekao je Zdravković, iznoseći lični stav da je 26 regionalnih deponija za Srbiju previše, već bi bile dovoljne dve-tri. Deponije su poraz društva i industrije i svedoče o nekorišćenju otpada u proizvodnji energije, dok problem druge vrste predstavljaju otvorene deponije, kao pretnja zagadjivanjem, rekao je Zdravković.
Zdravković je ocenio da su do sada sredstva iz fondova za projekte nedovoljno korišćena i pozvao privrednike da predlože ideje za projekte vezane za ozonski omotač i gasove štetnije od ugljen-dioksida. Prema njegovim rečima, Ministarstvo je dosta uradilo na unapredjenju informisanosti, pojednostavljeni su uslovi za ostvarivanje fid in tarife, otvoren one stop shop u Ministarstvu za sve koji žele da krenu u posao sa obnovljivim izvorima energije.
Predstavnici preduzeća ukazali su na probleme vezane za korišćenje sirovina u srpskoj industriji, apelujući da se štede prirodni resursi. Pojedini reciklažni centri izvoze akumulatore, umesto da se sakupljeno olovo koristi za proizvodnju nove energije. Ista situacija je i sa bakrom i aluminijumom, ali i ostalim vrstama otpada.
Predstavnici reciklažne industrije zatražili su da se problem sa Fondom što pre reši, jer posao ne može da čeka. Izneti su i predlozi da bi Ministarstvo moglo da obezbedi benefite kod instalacije čiste energije, solarnih panela na primer, za račun smanjenja emisije ugljen dioksida.
Problemi sa kojima se suočavaju privrednici u zelenoj industriji vezani su i za neizvesnu nadoknadu sredstava privatnim firmama na ime tretmana opasnog otpada koji same rešavaju, jer je Fond i dalje blokiran.
Članovi Odbora zatražili su da se pooštri kontrola nastanka i tokova otpada, jer neka preduzeća odustaju od zbrinjavanja pošto nema kontrole. Na taj način i priliv PDV-a bio bi znatno veći.
Na sednici, na kojoj je sekretar Odbora Dušan Stokić predstavio izveštaj o radu u protekloj godini, predstavljen je Novi domaći standard u oblasti energetskog menadžmenta SRPS ISO 50001, a usvojene su i informacije o Sporazumu o saradnji izmedju PKS i Saveza madjarskih ekoloških preduzeća, saradnji PKS , Francuske ambasade u Beogradu, Grupacije SEMARDEL i Unije mešovitih preduzeća EPL, kao i o projektu WE EEN zaštiti životne sredine kroz Evropsku mrežu preduzetništva.
Izvor: PKS