Bez razvoja stočarstva, voćarstva i povrtarstva nema napretka, ukazuje agrarni analitičar Vojislav Stanković

Ako je suditi po najavama ministra finansija Dušana Vujovića država namerava da okrene novi list u kreiranju politike podsticaja u poljoprivredi.

On je nedavno izneo, javnosti malo poznati, statistički podatak da poljoprivreda ima opadajući udeo u BDP-u, i da će zbog takvih rezultata pristup u finansiranju ovog sektora morati da se menja. Kako se domaći agrar ne bi svodio na najprostiju poljoprivrednu proizvodnju potrebno je da stvorimo višak vrednosti kroz viši nivo prerade, uzgajanje organskih kultura, malina…

I ministar poljoprivrede Branislav Nedimović takođe je najavio da će 2017. novac iz budžeta biti izdvojen za podizanje novih zasada u voćarstvu i vinogradarstvu, nabavku opreme za povećanje konkurentnosti na tržištu, poboljšanje mehanizacije i skladištenje kapaciteta.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković, smatra da povod za orkestrirane najave predstavnika vlade o nužnosti nove politike subvencionisanja može biti i nedavno objavljeni radni dokument Republičkog zavoda za statistiku pod nazivom „ Ekonomski računi poljoprivrede u Srbiji, 2007–2015.” Kako objašnjava, ekonomski računi poljoprivrede, deo su međunarodnog statističkog sistema i omogućavaju praćenje i vrednovanje efekata poljoprivredne politike pa tako i realno poređenje sa drugim državama.

Prema tim pokazateljima, u posmatranom periodu, prosečna godišnja stopa rasta bruto domaće vrednosti poljoprivrede iznosila je skromnih 1,6 odsto. Bilo je i značajnih oscilacija po godinama, najveći rast bio je 30,2 odsto 2013, a najlošiji rezultat -28,4 odsto zabeležen je 2012. Za ovu godinu očekuje se rast od oko devet odsto.

Stanković ističe da realizacija nacionalnog pa i agrarnog budžeta poslednjih petnaestak godina nije transparentna, pa se efekti subvencija ne mogu u celosti pratiti. Kaže da je ipak jasno da treba reformisati namenu agrarnog budžeta.

– Bez razvoja stočarstva, voćarstva i povrtarstva nema napretka jer su to grane koje se dopunjuju i obezbeđuju dodatu vrednost. Ako ne budemo kreirali politiku subvencija u ovom pravcu Srbija će i dalje neefikasno koristi svoje prirodne resurse, obradivo zemljište i radnu snagu i ostati samo izvoznik jeftinih sirovina – smatra naš sagovornik.

U Evropskoj uniji budžetska podrška proizvođačima hrane (ekvivalent PSE) iznosi oko 19,1 odsto vrednosti proizvođačke cene. Države članice imaju mogućnost da iz sopstvenih, nacionalnih budžeta dodatno subvencionišu poljoprivrednu proizvodnju.

– Kako obezbediti konkurentnost kada je kod nas PSE negativan. To znači da se iz poljoprivrede prelivaju sredstva ka drugim sektorima domaće privrede. Na to nam još ukazuju i skromna izdvajanja za poljoprivredu iz budžeta, koja su nešto manja od pet odsto. To slabi konkurentnost farmera u regionu i šire – kaže Stanković. Evo kako to izgleda u regionu i EU. Izdvajanja iz nacionalnog budžeta za poljoprivredu po stanovniku u Albaniji je 11 evra. U BiH 18 evra, Hrvatskoj (pre ulaska u EU) bio je 99 evra, Makedoniji osam, Srbiji 58 evra, Sloveniji 155, a Mađarskoj 233 evra. Prosek Evropske unije je 147 evra. Slična situacija je i u pogledu plaćanja poljoprivrednicima, iskazano po hektaru obradivih površina. Po ovome možete da vidite koliko su domaći poljoprivredni proizvođači manje plaćeni iz budžeta u odnosu na države u regionu. Mi smo samo ispred Bosne, Makedonije i Albanije, kaže naš sagovornik. Kao još jedan način prevazilaženja problema u agraru on predlaže odustajanje od takozvanog razdvojenog sistema plaćanja podsticaja, odnosno plaćanja po hektaru. Smatra da ovu meru, koju je Evropska unija uvela 1994, kako bi smanjila viškove zaliha, treba što pre ukinuti jer takav sistem proizvođače ne obavezuje na proizvodnju.

– Kod nas je to uvedeno u vreme kada je ministar poljoprivrede bio Slobodan Milosavljević. To je bila linija manjeg otpora i kasnije su proizvođači time manipulisali. Zagovornici takvog modela, sa ciljem da se očuvaju mala gazdinstva, treba da znaju da ovi proizvođači moraju da počnu da se udružuju što država, takođe, mora da podstiče jačim merama agrarne politike – kaže Stanković. On smatra da direktna plaćanja treba da ostanu samo u sektoru proizvodnje sirovog mleka. Inače iz agrarnog budžeta značajan deo novca i sada odlazi na podsticaje u ovom sektoru. Kada je reč o organskoj proizvodnji, ona svakako zaslužuje nešto povoljniji tretman u merama agrarne politike. Međutim, kaže, organska proizvodnja je veoma skromna, put do sertifikacije je dug i na kratak rok ona ne može rešiti goruće probleme.

– Treba se orijentisati na konvencionalnu proizvodnju gde imamo velike šanse. Pre svega na voće, koje postiže stabilne cene, povrće, uljarice i soju koja je mnogo skuplja od one genetski modifikovane – ističe Stanković, dodajući da za razvoj prerađivačkih kapaciteta, na čemu insistira ministar Nedimović, mogu da posluže sredstva iz budućih IPARD fondova. Taj novac, podsećamo, Srbija još ne može da povuče jer je revizija Evropske komisije nedavno ukazala na nekoliko propusta koje treba ispraviti kako bi nadležna Uprava za agrarna plaćanja dobila potrebnu akreditaciju.