Dok čekamo strance na našim njivama, vojvođanski poljoprivrednici kupuju oranice u EU. U Rumuniji hektar 2.000 evra
Iščekujući kupce iz EU koji će, uvreženo je mišljenje, od jeseni, to jest kada im Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju dozvoli, krenuti da kupuju njive po Srbiji, naši poljoprivrednici ne sede skrštenih šaka već kreću u kontranapad. Počeli su da kupuju poljoprivredno zemljište u EU. Zasad u Rumuniji gde su, prema informacijama Agrosmarta, vojvođanski poljoprivrednici i biznismeni već uzeli par hiljada hektara.
U kupovini rumunskih njiva, kako saznajemo, prednjači gazdinstvo iz Nove Crnje koje je pazarilo hiljadu hektara s druge strane granice. U svakom slučaju, Rumunija je postala prilično interesantno tržište za mnoge vojvođanske, takozvane napredne poljoprivrednike. Kažu da su komšijske oranice jednako kvalitetne kao naše, a da im je u poslednje vreme značajno pala cena i kudikamo su jeftinije nego u Vojvodini.
-Zemlja je u Rumuniji od 2.000 do 2.500 evra po hektaru. Prodaju se i jako velike parcele, kakve su kod nas retke. Interesovanje naših ratara sve je veće – kazao je za Agrosmart poljoprivrednik koji je već bezecovao njive u susednoj zemlji. – Dok se zemljište u Bačkoj prodaje za 15.000 pa čak i 20.000 evra, kod komšija je višestruko jeftinije.
On navodi da se, recimo, u blizini moldavske granice nudi 6.000 hektara za manje od 2.500 evra po hektaru. To zemljište je, kako kaže, veoma kvalitetno ali naši poljoprivrednici merače imanja koja su bliža Srbiji.
-I zakup poljoprivrednog zemljišta u Rumuniji je mnogo jeftiniji nego kod nas i trebalo bi iskoristiti tu situaciju. Njive se u zakup daju i za 20 evra po hektaru, a kod nas one lošije idu po 200 evra. Bilo je slučajeva u Zrenjaninu ili Vrbasu, na primer, da su izlicitirane parcele i za više od 700 evra – kaže sagovornik Agrosmarta.
Podsetimo, i vlasnik Industrije mesa “Matijević” Petar Matijević, inače vlasnik i par hiljada hektara zemljišta u Hrvatskoj, još ranije je najavio da će da pazari i njive u Rumuniji jer su, kako je rekao, jednako kvalitetne kao u Srbiji, a jeftinije su. Prema našim saznanjima od tog plana nije odustao i sprema se za kupovinu 800 hektara u ovoj zemlji.
Cveta otimanje zemljišta
Rumunija je omogućila prodaju poljoprivrednog zemljišta stranim državljanima 2014. godine. Dakle, imala je moratorijum na oranice sedam godina po ulasku u EU. Pre januara 2014. stranci su mogli da kupe zemljište samo ako su u Rumuniji imali registrovanu firmu, kao što je kod nas još uvek slučaj. Kako su izveštavali tamošnji mediji, u poslednjih 14 godina u Rumuniji je kupljeno tri miliona hektara plodnog zemljišta, odnosno više od trećine ukupne obradive površine. Najviše obradivog zemljišta kupili su Italijani, Nemci, Danci, Englezi, Norvežani, Holanđani, Mađari, Libanci. Zemlju su, prema navodima rumunskih medija, kupovali za 2.500 do 3.500 evra, a pre toga cene su bile čak i dvostruko više.
Rumunija je, uz Bugarsku, zemlja Evropske unije u kojoj je najizraženiji problem takozvanog lendgrebinga, odnosno otimanja zemlje. Reč je o nastojanju velikih kompanija da se domognu što više hektara plodnih njiva, što postaje ozbiljan problem u Evropi, naročito u njenim istočnim zemljama. Početkom decembra prošle godine u Briselu je održana konferencija “Pristup zemljištu za farmere u EU”, na kojoj je ocenjeno da se rešenje ovog globalno sve izraženijeg pitanja može naći samo u saradnji na nivou Evropske unije, Ujedinjenih nacija i transnacionalnih društvenih pokreta. Pre briselske, u poslednja dva-tri meseca, održani su veliki skupovi na ovu temu i u Budimpešti i Klužu u Rumuniji.
Autor: S. Gluščević